Cinično ophođenje Nemačke prema izbeglicama
23. jun 2019.
Šta se krije iza moralnih zahteva Evropske unije i kako se njima barata, posebno dobro znaju ljudi iz Severne Makedonije. Mnogo pre nego što su stotine hiljada izbeglica s Bliskog istoka stigle u Nemačku i mnogo pre nego što se ta zemlja tako zvala, njena vlada je mogla da se vežba u toj disciplini.
Tada, pre skoro jedne decenije, odjednom su stotine građana te male balkanske zemlje podneli zahtev za azil u Nemačkoj. To tako ne ide, odmah su poručile nemačke diplomate u Skoplju, koje je alarmirala ustanova za dodelu azila.
Šta se dogodilo?
U Nemačku su došli Romi iz tamošnjih bednih naselja. Oni često u stvari nisu hteli azil, nego samo besplatnu lekarsku negu ili jednostavno da prezime. Bilo kako bilo, Nemci su rekli - naravno, žao nam je, ali taj problem mora da se reši kod vas u Makedoniji. A što se tiče Roma - mi nismo rasisti i ne pravimo razliku, ali, ako ne prestanu da dolaze i traže azil, mi ćemo ponovo morati da uvedemo vize.
Kad su Romi hteli da dođu
Uvođenje viza se izbeglo. Po nemačkom nalogu, makedonski policajci su se na granici sa Srbijom pobrinuli da zemlju ne napušta niko za koga se sumnjalo da bi u Nemačkoj ili Belgiji mogao da podnese zahtev za azil.
A ko je bio sumnjiv?
Vrlo jednostavno: svako ko je izgledao kao pripadnik Roma.
„Ti", govorili su graničari, „izlaziš iz autobusa!" To je naravno bilo protivzakonito.
Nemci to nisu smeli da znaju jer njihova javnost osetljivo reaguje na etničku diskriminaciju. Kad bi se saznalo kako su se stvari odvijale na granici, Makedoniji bi bila izrečena oštra kritika u sledećem „izveštaju o napretku". U tim izveštajima su ljudska prava veoma, veoma važna.
Nemci ne samo da to nisu smeli da znaju. Oni to pre svega nisu heli da znaju.
Dve godine kasnije Evropska unija je dobila Nobelovu nagradu za mir. Na kongresima prosipanje fraza o humanosti, a noću akcije kako bi se bogatom Zapadu štitila leđa: to su političari u jugoistočnoj Evropi brzo naučili.
Publika na Zapadu, osetljiva na kršenja ljudskih prava, ćuti i sada kada na bosansko-hrvatskoj i na tursko-bugarskoj granici migrante iz Afrike i izbeglice iz Sirije ilegalno vraćaju nazad i često im prete ili ih brutalno tuku. U suštini se oduvek znalo da istočni Evropljanin naginje nacionalizmu i netrpeljivosti prema strancima. Samo se to ne govori glasno, jer na kraju krajeva, mi Nemci nemamo nacionalnih predrasuda.
„Moralni kredit" Nemačke
Vladajućim cinicima u tom regionu dobro dođe zapadna dvoličnost. Oni tako skupljaju bodove kod svojih zapadnih kolega-cinika, za koje sledećom prilikom mogu nešto da kupe.
U zemljama u kojima imaju manje iskustva u ophođenju sa zapadnim licemerjem, kao na primer u Italiji iako je i sama zapadna zemlja, ne izlaze lako na kraj s tim protivrečnostima. Ili se drže evropskih standarda ili prelaze na doslednu borbu protiv izbeglica i time se još hvale.
Treće mogućnosti nema - barem ne dugoročno. Nemačka još drži ravnotežu: moralni kredit koji je izgradila nemačka kancelarka pre tri i po godine još nije potpuno potrošen. Ali, nije daleko dan, malo je suprotnih naznaka, kada će „trampizam" trijumfovati.
Izbeglička kriza 2015. godine, u Nemačkoj dovela je do nečega sto je ovde veoma retko - uvida da je nešto bilo pogrešno. Tada je naime kancelarka rekla da su sredozemne zemlje, pre svega Grčka, godinama ostavljane same da štite granice Evrope. Ali, sad je lekcija naučena i kao sledeći korak zahteva se solidarnost i ravnomerna raspodela izbeglica. Solidarnosti nije bilo. To nikoga nije uzbuđivalo. Naprotiv. I tako se Nemačka uskoro našla sama, okružena kordonom država neprijateljski nastrojenih prema migracijama i izbeglicama.
Zahvaljući tom kordonu, Nemačka ne mora i sama da bude brutalna, a njeni humanitarni napori sijaju blještavim sjajem. „Svako ima pravo i obavezu da spasava ljude u nevolji", čulo se iz Berlina nedavno kad je Italija zaustavila jedan spasilački brod i pretila da će posadu izvesti pred sud.
Mi Nemci smo na rečima uvek za pravo i obavezu spasavanja - a u međuvremenu se pobrinemo da se sa reči ne mora preći na dela. Sledeći put kada se bude raspoređivao teret migracija, trebalo bi, molim, uzeti u obzir i moralni kapital.