1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šulc: Pronaći „krijumčare“ potražilaca azila

11. novembar 2012.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc u intervjuu za DW govori o mogućem ukidanju vizne liberalizacije za balkanske zemlje i uslovima koje one moraju ispuniti za pristup EU.

https://p.dw.com/p/16gmu
Foto: dapd

U Evropskoj uniji trenutno se raspravlja o ukidanju vizne liberalizacije za balkanske zemlje, pre svih Srbiju i Makedoniju, ali i Albaniju i BiH. Razlog je povećani broj zahteva za azil, koje podnose posebno Romi iz Srbije i Makedonije, a koji u Nemačkoj kao tražioci azila dobijaju novčanu pomoć.

Europa-Rede Berlin Martin Schulz
Martin Šulc je član nemačkih socijaldemokrataFoto: picture-alliance/dpa

DW: Ukidanje vizne liberalizacije bio bi težak udarac za mlade koji su ukidanje viza videli kao korak napred u pravcu EU. Takođe bi se paušalno kaznili i oni koji nisu prekršili odredbe vizne liberalizacije. Kakav je stav Evropskog parlamenta po tom pitanju?

Martin Šulc: Sa viznom liberalizacijom istovremeno je uveden i mehanizam nadgledanja kako bi se mogla proceniti delotvornost svih mera i reformi obećanih tokom dijaloga o viznoj liberalizaciji. Evropska komisija je s tim u vezi nedavno objavila opširan izveštaj. Parlament trenutno u okviru nadležnog odbora razmatra mehanizam za ukidanje vizne liberalizacije i o tome vodi pregovore sa Savetom ministara. Za Evropski parlament je vizna liberalizacija za građane zapadnih balkanskih zemalja jedna od jasnih prednosti u okviru evropskih integracija i predstavlja jasan podsticaj da se izvrše reforme u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Balkanske zemlje pokušavaju da spre zloupotrebe. Šta u tom pravcu još mogu da urade?

Zaista se može uraditi još mnogo toga kako bi se sprečila zloupotreba. Moraju se pojačati napori kako bi se pronašli „krijumčari“ kao što su turističke agencije ili preduzeća za prevoz. Isto tako se mora poboljšati kontrola na graničnim prelazima, prilikom izlaska iz zemlje. Takođe se mora poboljšati i podrška manjinama kao što su romske zajednice.

Pre nekoliko sedmica predstavljen je izveštaj Evropske komisije o napretku. Vesti iz tog izveštaja su za Srbiju, Makedoniju i Albaniju bile dobre. Kada bi ove zemlje mogle da pristupe EU?

Izveštaji komesara Filea su za Albaniju, Makedoniju i Srbiju bili pozitivni. Smatram da sada nema svrhe spekulisati o datumu pristupa ovih zemalja. Jasno je da pomenute zemlje imaju evropsku perspektivu. Kako bi mogle pristupiti EU, moraju ispuniti kriterijume koji su poznati i isti za sve: Kopenhagenske kriterijume. Dakle moraju imati vladavinu prava, poštovati ljudska i građanska prava, poštovati i štititi manjine, imati funkcionalnu tržišnu privredu, kao i preuzeti zakone EU. Bez ispunjavanja ovih kriterijuma, ne može biti pristupa. Albanija, Makedonija i Srbija su međutim na dobrom putu.

Autori: Eliana Šani / Belma Fazlagić-Šestić
Odg. urednik: Nemanja Rujević