Hrvatska – „dobri graničar“ Evropske unije
18. maj 2019.Kada se ove subote nemačka kancelarka Angela Merkel i kandidat Evropske narodne partije (EPP) za predsednika Evropske komisije Manfred Veber sastanu sa hrvatskim domaćinom Andrejem Plenkovićem, neće to biti samo puka podrška vernog saveznika u kampanji za izbore za Evropski parlament.
Jer, Hrvatska u ovom momentu važi za pouzdanog čuvara granica EU i tako pomaže da se o ovoj temi što manje govori uoči izbora. Poštovanje ljudskih prava pak tu ne igra neku posebnu ulogu.
To je pre nekoliko dana potvrdio i tim švajcarske televizije SRF. Ova televizija je dva dana na granici između BiH i Hrvatske snimila četiri takozvana push-backa, odnosno ilegalne deportacije izbeglica iz Hrvatske na teritoriju suseda. Ono o čemu organizacije za ljudska prava već odavno izveštavaju sada je dokumentovano: protivpravno i uz upotrebu sile hrvatski policajci su proterali izbeglice na teritoriju BiH, iako su već bili na hrvatskoj teritoriji i u toj zemlji zatražili azil.
Uglavnom se radi o izbeglicama iz Pakistana, Alžira i Avganistana. Švajcarski novinari su preneli izjave izbeglica kako su se hrvatski policajci ponašali prema jednoj od grupa izbeglica, nakon što su ih policijskim automobilima dovezli do šumarka u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom. „Otvorili su vrata i rekli: 'Sad jedan za drugim!' Uništili su nam mobilne telefone, nisu nam vratili novac i počeli da nas udaraju pendrecima i govore: 'Go Bosnia!'“
Nasilje na granici
Na taj način su državni službenici jasno prekršili međunarodno pravo kao i važeće propise Evropske unije, kazala je Julija Kranjec iz zagrebačkog Centra za mirovne studije u razgovoru za DW. Jer, sve izbeglice koje stupe na teritoriju jedne od zemalja članica EU i u njoj zatraže azil imaju pravo na pojedinačnu proveru po standardima pravne države.
To važi i za one koji su ilegalno ušli na teritoriju EU. Deportacija se takođe može izvršiti samo u okviru uredne procedure, naglašava Kranjec. „To nikako ne sme da se izvrši nezvaničnim putem.“
Hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova odbacuje kritike. Policajci su, tvrde, samo zadržali one koji bi pokušali da ilegalno pređu granice EU. A to je, kažu, u duhu Šengenskog sporazuma kada je reč o zaštiti spoljnih granica EU. Osim toga u toj pograničnoj oblasti postoji opasnost od mina, argumentuje Zagreb.
Zbog toga bi policajci one osobe koje bi ilegalno došle u Hrvatsku preusmerili na obližnje šumske puteve. Što ukazuje na to da su oni, kako tvrde, samo pomogli. Pri tom tvrdnje da su izbeglice tukli i opljačkali odbacuju kao „pogrešne“, navodi se u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Šikaniranje, pretnje, ilegalni zatvori
No, ovakve optužbe protiv hrvatske policije nisu nove. Još krajem 2018. je civilna organizacija Border Violence Monitoring objavila brojne snimke na kojima se vidi kako naoružani hrvatski policajci sprovode migrante, koji su već ušli na hrvatsku teritoriju, šumskim putem nazad u Bosnu i Hercegovinu. Ova organizacija je u najnovijem izveštaju pisala da čak u Korenici postoji ilegalni zatvor. U tom zatvoru se migranti navodno protivpravno drže u neljudskim uslovima, pre nego što ih deportuju u BiH.
„Već više od dve godine postoje izveštaji hrvatskih i međunarodnih organizacija za ljudska prava sa izjavama svedoka o ovakvim postupanjima. I hrvatski poverenik za ljudska prava je o tome pisao. Ali, ništa nije imao efekta“, kaže Julija Kranjec iz Centra za mirovne studije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova pak rutinski odbacuje optužbe. Tvrde kako su sve žalbe proverene i da ništa sporno nije pronađeno. Policija u Hrvatskoj uvek radi u skladu sa zakonom, tako se barem navodi zvanično.
Hrvatska – dobar graničar?
Od kada je stara Balkanska ruta, preko koje je 2015. i 2016. preko milion izbeglica stiglo u EU, zatvorena mađarskim žičanim ogradama ka Srbiji i Hrvatskoj, hiljade migranata pokušava da preko takozvane Nove Balkanske rute preko BiH do Hrvatske. Službe u BiH su 2018. u toj zemlji registrovale 21.000 migranata.
Iako je vladi u Zagrebu jasno da izbeglice Hrvatsku koriste samo kao tranzitnu zemlju na putu ka Zapadu, ipak ova zemlja želi da se predstavi kao uzoran graničar. „Za vladu je pristupanje Šengenskom prostoru spoljnopolitički prioritet“, kaže Julija Kranjec za DW. „Zbog toga Hrvatska želi da pokaže da je u stanju da štiti spoljne granice EU, pri tom se ne obazirući na to što se povređuju ljudska prava i prava izbeglica.“
Hrvatska pak nije usamljena u EU. „Imamo izveštaje o sličnoj praksi i iz drugih zemalja koje graniče sa EU, kao i sa nekih međudržavnih granica unutar Unije“, kazala je Kranjec. Izgleda, smatra Kranjec, da je to u EU postala uobičajena praksa.
Zbog toga i ne čudi da hrvatsku vladu očigledno podržavaju na evropskom nivou. Već dva puta su poslanici Evropskog parlamenta pisali Evropskoj komisiji, oštro kritikujući praksu ilegalnih deportacija, ali nisu dobili nikakav odgovor.
Sudeći po pisanju švajcarskih medija, Evropska komisija neće ništa reći ni o najnovijem slučaju, jer je Komisija odbila da odgovori na njihovo pitanje. Tako da se ne može očekivati da se tokom posete Angele Merkel i Manfreda Vebera Zagrebu o ovoj temi progovori kritički.