Ursula fon der Lajen je dobar izbor u teškim vremenima
17. jul 2019.
U ovim vremenima interneta postoje momenti u kojima je izgovorena reč odlučujuća i pokazuje pravac. To je sada u Evropskom parlamentu u Strazburu pokazala Ursula fon der Lajen. Iako bi govori u parlamentima morali da budu najveća umetnost, odluke su najčešće donete pre nego što su razmenjeni prvi argumenti. Ovaj put sve je bilo drugačije: za nemačku kandidatkinju su bile moguće sve opcije. Ona je morala da se dokaže i da opstane na velikoj i ponekad haotičnoj pozornici Evropskog parlamenta. Morala je da pridobije skeptike, osnaži pristalice a protivnicima, dajući im prihvatljive ponude, da uzme vetar iz jedara. Morala je da se pobrine i za podesan evropski momenat.
Feministički, socijalno i zeleno
Sve to je uspelo Ursuli fon der Lajen - makar i sa svega neznatnih devet glasova razlike. Ubeđena feministkinja predstavila se kao "više socijalna i zelena" nego što bi to moglo da se dopadne velikom broju njenih stranačkih kolega. Pri tome je samouvereno i suvereno igrala na kartu žene. Možda je njena najbolja dosetka bila da održi govor na tri jezika - na francuskom kako bi prenela osećaj da EU nastupa sa novim elanom i željom da uključi građane u svoj rad i da im se približi; na engleskom kako bi iznela teške činjenice i zahteve poput većih poreza za nove gigante na svetskoj ekonomskoj sceni ali i za istinsku ravnopravnost polova. Govor na nemačkom je na kraju izabrala kao emocionalni završetak, pri čemu se ova u Briselu rođena političarka prezentirala sa biografijom koja je kao stvorena za evropsku karijeru.
Drugi izbor
Nije tajna da Ursula fon der Lajen za poziciju predsednice Evropske komisije nije bila prvi već drugi izbor. Znala je da se tome mora suprotstaviti umećem, kosmopolitizmom i prilično perfektnim insceniranjem svog nastupa. Mogla je da izgubi sve. Ali sve je iznenadila. Nedostatke je pretvorila u prednosti. Antievropljane i one koji napuštaju EU je otresla, ležerno uzvraćajući na njihove provokacije. Ona konsekventno i jasno mora da nastavi taj kurs i da "zatvara desno krilo" u EP. To sve ne garantuje uspešno upravljanje Evropskom komisijom ali je dobar početak i uspešan dan za Evropski parlament koji je istinski mogao da bira.
Najveći gubitnici glasanja u EP su nemačke socijaldemokrate koje kao poslanici sede u EP. Proklamovanjem slepog pridržavanja principa, oni su se do kraja držali dogovora da samo kandidati koje su predlagale stranke mogu da stanu na čelo Evropske komisije. To što nijedan od takvih kandidata nije dobio većinu, za njih nije igralo nikakvu ulogu. Nije ih zanimalo ni da bi EU pogodila velika kriza da Ursula von der Lajen nije uspela da se izbori za mesto predsednice EK.
Evropski parlament je odlučio. I na kraju pokazao da je politika umetnost mogućeg.