Ursula fon der Lajen na saslušanju
11. jul 2019.
Ursula fon der Lajen mora da dostihne magičan broj 374. Kandidatkinji za predsednicu Evropske komisije potrebna je apsolutna većina glasova od ukupno 747 poslanika u Evropskom parlamentu (doduše, četiri mesta su još uvek upražnjena). Glasa se seldeće sedmice u utorak (16.7.) nakon usvajanja preliminarnog dnevnog reda.
Verovatno će većina poslanika stati na stranu nemačke ministarke odbrane koju su za tu funkciju prošle nedelje, na iznenađenje mnogih, šefovi država i vlada 28 članica Evropske unije bukvalno izvukli iz šešira. Ipak, ništa još nije sigurno.
Nijedan poslanik Evropskog parlamenta ne zna baš tačno za šta se zalaže uporna i višestruka ministarka u vladama koje je predvodila Angela Merkel – 60-godišnja političarka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) van Nemačke je nepoznata.
Na „saslušanju“
Zbog toga je Ursula fon der Lajen prošle nedelje obećala da će najpre slušati, a zatim razviti svoju viziju za Evropu. „Ovde u Evropskom parlamentu kuca srce evropske demokratije“, rekla je Fon der Lajenova. I založila se za dijalog.
Ali takve banalne izjave uopšte ne dotiču poslanike Zelenih. Oni zahtevaju konkretne ponude, kaže kopredsednica poslaničke grupe Zelenih Ska Keler.
Ursula fon der Lajen od juče (10.7.) pokušava da ubedi socijaldemokrate, liberale i zelene da glasaju za nju. Posebno oštar vetar duva iz pravca nemačkih socijaldemokratskih poslanika u Evropskom parlamentu, stranke s kojom je CDU Ursule fon der Lajen u koaliciji u Nemačkoj. Broj tih poslanika je, nakon izbora u maju, pao na samo 16 i njihov šef Jens Gajer kaže da se ni u kom slučaju neće glasati za predloženu kandidatkinju. Slično razmišljaju i socijaldemokrate iz Velike Britanije i Austrije. Njihov moto je: „Evropa ne sme da se prepusti Lajenovoj“.
„Svako odlučuje slobodno“
Predsednik poslaničke grupe socijalista, Španac Iratse Garsija, nije želeo da se određuje u ime cele grupe. Fon der Lajenovoj u prilog ne ide to što će je podržati istočnoevropske države, članice Višegradske grupe. Među tim poslanicima ima mnogo desničarskih populista. „Ipak, ne želimo da osuđujemo osobu pre nego što je čujemo.“
Liberali su za sada tihi. Jedan njihov predstavnik samo podseća da je glasanje tajno i da svaki poslanik može slobodno da odluči za sebe. U svakom slučaju, u dogovoru oko toga da Fon der Lajenova bude predsednica Evropske komisije učestvovao je i francuski predsednik Emanuel Makron – ipak najmoćniji čovek koji stoji iza poslaničke grupe liberala.
U Briselu se priča o sledećoj računici: 182 glasa će Fon der Lajenova dobiti od svoje poslaničke grupe demohrišćana u kojoj čak i kandidat od koga se naknadno odustalo, Manfred Veber, škrgućući zubima lobira za Ursulu fon der Lajen. Najmanje 120 glasova stići će od socijaldemokrata i oko 100 od liberala. To znači: 402 glasa za. I To znači da ništa ne bi zavisilo od zelenih.
Osim toga, postoji mogućnost da ona dobije još tridesetak glasova iz nacionalno-konzervativne grupe i redova desničarskih populista. Jedan iskusni političar na evropskom političkom podijumu za nemačku kandidatkinju rekao je sledeće. „Uspeće ona. A i Bundesver će da se obraduje“. Drugim rečima: nemačka ministarka odbrane poslednjih meseci i nije baš bila srećne ruke u rukovođenju jedinicam, a tu su još i skandali poput ugovora sa savetnicima i spornih nabavki naoružanja.
Šta bi bilo kad bi bilo?
Ursula fon der Lajen je u sedištu Evropske komisije i na račun Kmisije dobila provizornu kancelariju kako bi imala odakle da organizuje svoju izbornu kampanju. To je uobičajeno kada je u pitanju prenošenje nadležnosti kod vodećeg personala Evropske unije. A i dve funkcije – kandidatkinja za predsednicu Evropske komisije i ministarka odbrane Nemačke – moraju striktno da budu odvojene.
Svesna šta je to moć, Ursula fon der Lajen nije prihvatila zahtev da se već sada povuče sa funkcije ministarke odbrane. Jer, u slučaju da stvar u Strazburu propadne, ona još uvek može da se vrati za svoj sto u kabinetu u Berlinu.
Ako kandidatkinja Saveta EU ne bi prošla, onda bi predsednici država ili vlada morali da, u roku od četiri sedmice, predlože novog kandidata ili kandidatkinju. Tako je predviđeno evropskim ugovorima. Haos bi u tom slučaju bio potpuno – ionako su članicama EU bila potrebna tri samita da porode kandidate za vodeće funkcije.
A ako Ursula fon der Lajen pobedi, ona će postati prva žena i prva Nemica na čelu Evropske komisije. Takođe, to bi bio veliki kontrast u odnosu na odlazećeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera – vedrog harmoničnog i druželjubivovg. Vitku, svega 1,61 cm visoku Ursulu fon der Lajen, koja je doktorirala medicinu, bije glas da je vojnički disciplinovana. Da jede veoma malo. I da ne dotiče alkohol.