Sećanje na ubijenu novinarku podelilo Maltu
16. oktobar 2018.
Rajmond i njegov prijatelj se šetaju centrom Valete i zaustavljaju se kako bi pogledali šta ima novo na improvizovanom spomeniku popularne blogerke Dafne Karuane Galicije, koja je poginula u eksploziji autobombe pre godinu dana. „Srećni smo što smo imali nekoga poput nje", kaže ovaj muškarac. „Ljudi poput nje…OK, oni nisu savršeni, ali ne može svako istraživati na taj način."
U blizini jedan radnik gradske čistoće čisti trg nakon što su se razišle mase turista, a ulični prodavci pokupili svoju robu i otišli. Valeta i dalje živi u svom uobičajenom ritmu, iako se od prošlog meseca „spomenik" ubijenoj novinarki menja iz dana u dan.
Godina dana istrage, mesečne demonstracije i uvek nova otkrića koja se šire medijima, nisu ipak Maltu puno približili istini i tome ko je ubica. Spomenik ispred suda u Valeti postao je poput bojnog polja na kojem treba definisati kako će se prisećati ubijene novinarke, koja se u svom radu fokusirala na nepotizam, korupciju, i sve ono što je smatrala lošim kod onih koji su bili u neposrednoj blizini vlasti.
Tri dana nakon ubistva, malteški novinari su se okupili u blizini nacionalnog parlamenta kako bi glasno poručili da ih niko neće ućutkati. Zajedno su marširali prema zgradi Vrhovnog suda, gde još uvek nije rešeno 26 od 28 slučajeva eksplozija autobombi.
"Novo" iskustvo za strane turiste
Podnožje spomenika autora Antonia Sciortina u čast palih osoba tokom osmanske opsade Malte 1565., događaj koji je Karuana Galicija uzgred nazivala precenjenim „ne-događajem", postala je lokacija za spomenik – njoj samoj. Desetine ljudi se ovde sastaju svaki mesec kako bi tražili poštenu i transparentnu istragu.
Okićeno šarenim cvećem i svećama, to je mesto sa kojeg strane TV-ekipe izveštavaju o ovom slučaju. Ovuda svaki dan prođu stotine turista. „Čuli smo nešto o ubistvu dok smo planirali put na odmor na Maltu", kaže Daglas, britanski turista koji je u Valeti sa svojom partnerkom Kat. Njih dvoje su tu zastali na putu prema obližnjoj katedrali. Ne mogu se baš setiti da su o tome čitali u britanskoj štampi, ali sad kažu da žele da nauče više o ovom slučaju.
Ali nije baš svako srećan zbog ovog „novog" iskustva za strane turiste na Malti. Iako aktivisti koji organizuju komemorativne skupove tvrde da su nadstranački, pa pozornici je nastupilo nekoliko aktuelnih i bivših političara iz opozicione Nacionalističke stranke. Birači vladajuće Radničke stranke izbegavaju njihovo društvo, ali ne organizuju komemoracije za ubijenu novinarku. Više vladinih službenika izjasnilo se protiv spomenika na tako eksponiranom mestu.
Kako se približavala godišnjica otomanske opsade 8. septembra, svi predmeti su sklonjeni sa spomenika u Valeti kako bi se napravilo mesta za službene vence. Aktivisti su u rekordno kratkom roku „redizajnirali" spomenik. Državna služba zadužena za kulturno nasleđe je spomenik potom prekrila ogromnim plaštom, navodno zato što se sprema za njegovo restauriranje.
Svađa oko spomenika
Aktivisti, blogeri i bivši konzervativni političar Manuel Delia, koji govori kod spomenika na mesečnim okupljanjima i koji je tamo postavljao plakate, uložio ja žalbu nakon što su komemorativni predmeti uklonjeni 17 puta, što po njegovom mišljenju krši pravo građana na samo-izražavanje u javnosti. Civil Society Network, grupa koja organizuje komemorativne aktivnost za ubijenu novinarku je druge spomenike na ostrvu „obukla" u majicu na kojoj su njene poslednje reči – te majice su nestajale u rekordno kratkom vremenu.
Službene izjave o razlozima zbog kojih je improvizovani spomenik za Karuanu Galiciju u više navrata „skriven" iza plašta koji (navodno) služi za pripreme oko restauriranja spomenika u čast otomanskoj opsadi, nisu zadovoljile kritičare.
"Normalna država bi podstakla vođenje debate i diskusija, a ne bi ih zaustavljala. U normalnoj državi mi bi smeli da protestujemo i imamo priliku da se čuje naš glas, i to bez straha od progona i uznemiravanja. Ali Malta nije normalna zemlja", rekla je na jednom protestu u proleće ove godine glumica Pia Zamit.
Ali ipak ne potpisuju baš svi takve kritike. „Prave previše buke, ti ljudi žele okaljati Maltu. Spomenik u čast otomanske opsade je deo naše istorije, našeg kulturnog nasleđa. Evo, ovde je drvo, tu mogu napraviti komemorativno mesto za gospođu Galiciju i reći iste te stvari. Ne, to je izraz nepoštovanja prema Maltežanima koji žele slikati nacionalni spomenik bez komemorativnih predmeta", kaže jedna od uličnih prodavačica koji svaki dan gleda natezanja oko spomenika. Odbila je da kaže kako se zove, jer ne želi da joj ime bude u medijima – iz straha.
"Da je to bila moja majka ili moja sestra, i ja bi išla da prostestujem ispred sedišta vlade, ispred policije. Ozbiljno, ovo je tragedija za Maltu", kaže ona emocionalno, iako priznaje da se često nije slagala s Karuanom Galicijom. U duboko polarizovanom malteškom društvu, uspomena na Karuanu Galiciju i dalje deli društvo, i to ne mnogo manjim intenzitetom nego što je to činio njen novinarski rad dok je bila živa.