Šta čini EU protiv korupcije na Malti?
21. april 2018.
45 novinara iz 15 zemalja rade na tome da dovrše istraživački posao koji je započela ubijena malteška novinarka Dafne Karuane Galicija. Oni se nadaju da će pronaći ključni trag koji bi vodio ka naručiocima i organizatorima njenog ubistva. Malteška vlada i pravosudni organi nisu dostavili nikakve nove rezultate istrage čak ni šest meseci nakon ubistva. Sada se postavlja pitanje šta Evropska unija radi kako bi održala pritisak na svoju zemlju članicu - Maltu i šta čini kako bi zaštitila one koji se bave istraživačkim novinarstvom?
„Evropska komisija očekuje nezavisnu i temeljnu istragu ubistva sve dok se odgovorni ne pronađu i ne predaju pravosudnim organima”, kaže Margaritis Šinas. No, kakve su šanse da se to dogodi kada se zna da su politička, pravosudna i policijska tela na Malti u uskoj sprezi, što dovodi pod sumnju nezavisnost sudova. Razotkrivanje te sprege je godinama bilo deo posla ubijene novinarke, a nove detalje je objavio istraživački tim projekta „Dafne”.
Međutim, Evropska komisija u Briselu ne vidi nikakvu sistemsku krizu u pravosudnom sistemu Malte, tvrdeći kako ne postoji razlog za vođenje procesa zbog kršenja vladavine prava, rekao je Šinas. O ovome se raspravljalo i u EU i ustanovljeno je da pravna država na Malti nije ugrožena. Rečeno je međutim da postoje "specifični problemi" i da se o tome se razgovara sa odgovornima na Malti. Rečeno je i da je Evropska komisija u kontaktu sa vladom Malte.
Sven Gigold, poslanik stranke Zelenih i član delegacije EU koja je posetila Maltu, ne slaže se sa izjavom portparola EU: „Postoji sistemski problem sa vladavinom prava na Malti, koji Evropska komisija pokušava da zataška - čak i nakon ubistva novinarke - i mislim da je to strašno."
Brisel je najavio i izveštaj oko sumnjivih aktivnosti na Malti, koje se odnose na prodaju evropskih pasoša. U principu, ta odgovornost leži na svakoj državi članici pojedinačno a povrede zakona se ne mogu lako prepoznati. O ovim rabotama malteške vlade opsežno je pisala ubijena novinarka Dafne Garuana Galicija. Pod uslovom da uloži 1,1 milion evra, svaki državljanin bilo koje treće zemlje može postati građanin Malte. Navodno su biznismeni iz Rusije, Kine i arapskih zemalja bili glavni profiteri ove regulative.
Pomaže li još jedna izmena zakona?
No, kada se radi o pranju novca, tu je situacija potpuno drugačija. Ustanovljeno je da postoje i veze između autokratske vlade Azerbajdžana, Pilatus banke na Malti i premijera Džozefa Muskata, koju je otkrila upravo ubijena novinarka Dafne. Malteške vlasti zatvorile su banku krajem marta a iranski vlasnik se sada nalazi u pritvoru u SAD. Međutim, razjašnjavanje nejasnih monetarnih transakcija na relaciji Baku – Malta nije napredovalo.
Evropska komisija zapravo priznaje da Malta ima problema, kada kaže: „Komisija će ispitati da li će protiv Malte pokrenuti postupak za utvrđivanje povrede EU-sporazuma kada je u pitanju pranje novca”, rekao je Šinas. On upućuje na Direktivu 5 o pranju novca, koju je u četvrtak usvojio Evropski parlament. Njome se pooštravaju pravila i mjere i otežava se pranje novca.
Javni registar vlasnika i poverenja
Judit Sargentini, predsedavajuća pregovaračke delegacije u Evropskom parlamentu ističe da je još tokom poslednjeg pooštravanja mera došlo do bitnih promena. "Od tada vlasnici firmi i nekretnina moraju biti uvršteni u javni registar." Nakon što je uvedeno pravilo da vlasnici moraju biti registrovani, otkriveni su posrednici, koji su stajali iza sumnjivih poslova, čime je otvoren put da se stane u kraj pranju novca, finansiranju terorizma i utaji poreza.
"Naša ideja je da očistimo zakon od neadekvatnih mjera", kaže Sargentini, i to tako da se kriminalne aktivnosti ne mogu tako lako skrivati iza fasade naizgled legitimnih firmi. Sada će pristup registru biti moguć i nevladinim organizacijama i novinarima.
Advokatska kancelarija, koja je glavni operator u poslovima oko izdavanja pasoša građanima trećih zemalja na Malti, navodno je u vlasništvu dva trusta. U registru o tome ko stoji iza ova dva trusta navedeno je ime nepoznate žene iz Malezije. Ona bi mogla biti član familije nekog od saradnika advokatske kancelarije. Ne radi se, dakle, samo o identifikaciji imena iz registra u koji se unose vlasnici firmi već i o identifikaciji onih koji rade u pozadini i zapravo vuku sve konce.
Bez obzira na sve, Sargentini ipak smatra da će novi zakon doneti poboljšanja za one koji se bave istraživačkim novinarstvom, kao Dafne: „Ne možemo je vratiti u život, ali kada se pobrinemo da određene informacije izađu na svetlo dana i dopru do javnosti, lakše ćemo omogućiti istragu i razrešiti neki slučaj”.