Sami A. je deportovan u Tunis
17. jul 2018.
Sami A. je u Nemačku došao iz Tunisa još 1997. na studije. Istražitelji smatraju da je 1999. i 2000. bio u talibanskom kampu u Avganistanu, da je čak spadao među telohranitelje Osame bin Ladena, ali istraga nije odvela do dokaza. Tako je Sami A. od 2000. ponovo živeo u Nemačkoj, kreće se u salafističkom miljeu, te je 2006. tražio azil jer nije imao drugi osnov boravka.
Premda je zahtev odbijen, sud u Diseldorfu je stopirao deportaciju u Tunis jer tamo osobi preti mučenje i nečovečno postupanje. Ured za migracije i izbeglice pokušava da ga izbaci još jednom, 2014. godine, tvrdeći da su se uslovi u Tunisu poboljšali nakon smene režima. No nemački sudovi stvar opet vide drugačije.
Hronika ovog slučaja se zgusnula u poslednjih mesec dana. Policija u Severnoj-Rajni Vestfaliji privodi Samija i u saradnji sa Uredom za izbeglice – koji je pod nadležnošću Saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova – planira deportaciju. Sud zahteva da se deportacija ne obavlja do pravosnažne odluke, ali A. ipak biva avionom odvezen iz zemlje. Taj potez su pozdravili vodeći političari demohrišćana, uključujući ministra policije Horsta Zehofera. Policija tvrdi da sudska odluka nije stigla na vreme u pisanoj formi.
Upravni sud u Gelzenkirhenu je saopštio da je deportacija „grubo protivpravna“ i da povređuje „temeljne principe pravne države“. Sud je naložio da se Sami A. „bez odlaganja o trošku Ureda za strance vrati u Saveznu Republiku Nemačku“.
U intervjuu za tabloid Bild koji je dao iz Tunisa salafista je optužio nemačke službe za „otmicu“ tvrdeći da su dobro znali da sud ne dozvoljava deportaciju. „Čist je rasizam da sam deportovan iz Nemačke samo zato što me ministar unutrašnjih poslova nije hteo u zemlji“, rekao je on.
Liberalni list Franfurter rundšau objavio je komentar u kojem ministra Zehofera označava opasnim po pravnu državu. „Naravno da svi hoće da se otarase takvog čoveka. Ali koju cenu smo spremni da platimo? (…) Ko se ponaša poput institucija u slučaju Samija A, ko očito zavlači pravosuđe i to politički prikriva, tog boli briga za pravnu državu koju tobože brani.“
Teško je, dodaje list, podneti ukoliko tip poput Samija A. bude vraćen o trošku poreskih obveznika da i dalje živi na njihov račun. „Ali bi teže bilo podneti da ovo prođe Zehoferu i kompaniji. Ukoliko posrne pravna država, u jednom trenutku ćemo svi to osetiti na svojoj koži, ne samo došljaci.“
„Tunis nije Severna Koreja“, piše nasuprot tome komentatora Augzburger algemajnea. „Trezveno posmatramo nema razloga da islamista poput Samija A, koji je navodno služio Osami bin Ladenu kao telohranitelj, ne bude deportovan u svoju zemlju. (…) Od prvog postupka protiv Samija A. prošlo je dvanaest godina, samo prethodnih dana je Upravni sud u Gelzenkirhenu raspravljao o tri njegove tužbe. Pravna država koja erodira ne izgleda tako.“
„Preko 300.000 odbijenih tražilaca azila podnelo je žalbe upravnim sudovima protiv odluka – sa posledicom da se postupci razvlače, i čak i Tunišani, Alžirci ili Marokanci godinama ostaju u zemlji pre nego što gotovo bez izuzetka moraju kući. Utoliko je važnije da se tri zemlje Magreba proglase sigurnim zemljama porekla kako bi odbijeni tražioci azila po ubrzanom postupku mogli da budu deportovani“, piše list iz Augzburga.
Levičarski Tagescajtung iz Berlina piše da je Sami A. godinama, pre svega od strane tabloida Bild, u besprizornoj kampanji stilizovan u primer propasti nemačkog sistema azila. Po sistemu, kad ovakvog ne mogu da deportuju, onda ništa ne valja. „Bez sumnje, Sami A. nije nevinašce. Može se razumeti zašto službe bezbednosti zaključuju da bi bilo bolje da ne živi u Nemačkoj. Ali ova zemlja se odlikuje time da nije odlučujuća potreba da se otarasi potencijalno opasnih lica. Pogotovo kada im nakon deportacije preti mučenje.“
List zaključuje da odluka suda da stopira deportaciju „nije ludost već normalna složenost jedne pravne države koju moramo istrpeti. Čak i ako odluka u pojedinim slučajevima izgleda nezadovoljavajuće.“
priredio Nemanja Rujević