Tranzitni centri na ničijoj zemlji
4. jul 2018.
Kada su Angela Merkel i Horst Zehofer ponedeljak kasno uveče stali pred kamere, trudili su se da rešenje u vezi sa politikom prema azilantima do koga su mukotrpno došli prodaju kao veliki uspeh. Želeli su da pokažu da su optimisti. Ali njihova lica bleda kao kreč, promukli glasovi i duboki podočnjaci, govore nešto drugo.
Pregovarački maraton poslednjih dana ostavio je traga. Na kocki je bilo mnogo toga. Ministar unutrašnjih poslova Zehofer pretio je ostavkom, demohrišćanske partije CDU i CSU bile su pred raskolom, a vlada kancelarke Angele Merkel mogla je da bude razbijena u paramparčad.
Odluka po hitnom postupku
Sada se čini da je, uz kompromis, najgore prošlo. Politički vrh dveju stranaka dogovorio je na kriznom sastanku u Berlinu da se uspostavi „novi „granični režim“ na prelazima s Austrijom. Potražioci azila neće biti odbijani na granici, kao što je to tražio Zehofer, već će biti smešteni u azilantske ili tranzitne centre. Tamo će bi po ubrzano postupku trebalo a bude obavljena provera da li oni imaju pravo na azil. Ako to nije slučaj, zato što je podnosilac zahteva za azil to već uradio u nekoj drugoj zemlji ili je na keom drugom mestu registrovan, on će – što je moguće brže – biti vraćen u tu zemlju.
Preduslov je da Nemačka sa dotičnom zemljom-članicom EU sklopi sporazume u kojima se, uz obostranu saglasnost, reguliše vraćanje izbeglica. „Upravo to ćemo sada da uradimo“, rekla je kancelarka Merkel. „Formiraćemo tranzitne centre, odatle ćemo, u dogovoru s drugima, a posebno sa zemljama iz kojih dolaze azilanti i u kojima su već registrovani, da krenemo da vraćamo izbeglice.“ Ukoliko migranti doputuju iz jedne zemlje-članice EU sa kojom postoji sporazum, trebalo bi ih vraćati u tu zemlju direktno sa granice.
Još uvek bez sporazuma s drugima
Kompromisom je očuvan duh partnerstva u EU, naglasila je Merkelova. Ali da bi plan uspeo, kancelarka mora da se pokaže kao majstor diplomatske veštine. Na samitu EU protekle sedmice ona se zalagala za bilateralne sporazume i dobila pristanak, ali bez obavezujućeg karaktera. Italija je pre svih ta koja se ustručava da se obaveže, a upitan je i sporazum s Austrijom. Njen kancelar Sebastijan Kurc za sada to kategorično odbacuje.
I na unutrašnjepolitičkom planu vetar duva u lice Angele Merkel. Predsednica Zelenih Analena Berbok planirane tranzitne centre naziva „logorima za internirce“. „Demohrišćani se opraštaju od vrednosti naše zemlje“, objavila je Berbokova na Tviteru. Šef poslaničke grupe Levice Ditmar Barč smatra da je kompromis o azilu pravno veoma sporan. „Mene interesuje kako bi to sa logorima trebalo da izgleda u praksi. Čak i sam taj izraz asocira na nešto negativno.“
Policija koja je odgovorna za realizaciju odluka, različito ocenjuje postignuti dogovor. Zamenik predsednika Sindikata policije Jerg Radek iskazuje bojazan da se Granična policija „zloupotrebljava za politiku simbola“. On dodaje da je policiji za njen angažman potrebno da ima čistu osnovu i jasna rešenja, i naglašava da on u ovom slučaju u to nije siguran. „Izričito pozdravljam dogovor CDU i CSU i nadam se da će ga koalicija realizovati kroz neophodnu zakonsku podlogu“, izjavio je tako predsednik Sindikata policije Ernst Valter.
„Centri na ničijoj zemlji“
Najžešća kritika dolazi od organizacije „Za azil“. Tranzitni centri su „zatvorenički logori na ničijoj zemlji za hiljade ljudi koji beže od rata, terora i nasilja“, izjavio je jedan od predstavnika te organizacije Ginter Burkhart. „Zatvarati one koji traže zaštitu predstavlja dehumanizaciju društva“. Na toj liniji je donekle i izjava člana nemačkih socijaldemokrata Aziza Bozkurtina koji je rekao da tranzitni centri „nisu praktično rešenje“ i da su „na liniji populističke Alternative za Nemačku“.
Neki drugi glasovi iz SPD-a, međutim, ukazuju na to da će taj koalicioni partner CDU i CSU dati pristanak za sporazum. Na kraju krajeva i socijaldemokrate su pod pritiskom svojih birača koji restriktivniji odnos prema izbeglicama.
Socijaldemokratska partija jejednom već odbacila ieju o tranzitnim centrima – 2015. Šef poslaničke grupe SPD Karl Lauterbah ukazuje da je predlog od pre tri godine podrazumevao zatvorene centre i sasvim drugačiji broj izbeglica koji bi u njima boravili. „U ovom slučaju radi se o tri granična prelaza i manje od stotinu ljudi, a onda je bilo reči o ogromnim logorima“, istakao je Lauterbah.
Procedura na aerodromima
Zehofer će se verovatno orijentisati na postojeći model. Na aerodromima, kao što su Minhen ili Diseldorf, azilantima se može zabraniti ulazak u zemlju ukoliko dolaze iz „sigurnih zemalja porekla“. Tamo se, kako to definiše Zakon o azilu, postupak za dobijanje azila mora sprovesti pre ulaska u zemlju. Mogućnost za regularan postupak za dobijanje azila, dobija se tek boravkom u nekoj zemlji. Na taj način postupak na aerodromima omogućava ubrzane odluke i uskraćivanje ulaska u zemlju.
Nešto slično bi se moglo da se događa i u tranzitnim centrima, jer tek kada izbeglice pređu granicu, one su u pravnom smislu na teritoriji neke zemlje. S obzirom na to da bi tranzitni centri trebalo da budu podignuti u blizini granice, oni su kao i aerodromi – na nemačkoj teritoriji, ali pravno gledano nisu na tlu Nemačke.