Raspisani izbori u Srbiji: Naprednjacima se žuri

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore, i na taj način označio početak izborne kampanje koja će trajati do 14. decembra, kada počinje izborna tišina.

Taj potez i ne predstavlja neko veliko iznenađenje, jer je predsednik Srbije već nakon prošlih izbora nagovestio da će buduća vlada imati skraćen mandat. Ako se unutrašnjem pritisku opozicije nakon majskih tragedija doda i pojačani pritisak Zapada za ubrzano rešavanje problema Kosova, reklo bi se da su vlasti u Srbiji imale razloga za žurbu oko raspisivanja vanrednih izbora.

Složile se kockice unutrašnjeg i spoljnog pritiska

Izbori se očito kod vlasti vide kao jedan od načina da ponovo pokušaju da uspostave kontrolu nad situacijom, ističe za DW Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka:

„Imali smo previše problema i kriza, i mislim da su stoga odlučili da idu u kampanju koja im, osim vremena, može doneti i neke druge benefite, posebno oko pregovora o Kosovu koji su se donekle ubrzali. Više im svakako odgovara da izbori budu sada, i da onda imaju možda tehničku vladu ili pregovore o vladi koji mogu potrajati nekoliko meseci“, kaže Spasojević.

Novinar Đorđe Vlajić takođe primećuje da su se negde složile kockice unutrašnjeg i spoljnog pritiska, ali i da, „bez obzira na neka istraživanja o padu rejtinga Srpske napredne stranke (SNS), Vučić računa da će i ovog puta dobiti te izbore kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou u Beogradu i drugim gradovima“.

-pročitajte još: Kampanja u Srbiji: Skupoća, opšti napredak, možda i Kosovo

Bolji start proevropskog bloka

Grupa opozicionih stranaka je, uoči raspisivanja izbora, uspela da postigne politički dogovor i najavila zajednički nastup na izborima sa listom „Srbija protiv nasilja“. Reč je o opozicionim strankama koje već mesecima organizuju proteste pod tim nazivom, i na izbore idu u jednoj koloni, što je bio i zahtev većine demonstranata.

To je veliki korak, naglašava Spasojević, i „oni su tim potezom uradili ono što je do njih. To je važno, jer istraživanja pokazuju da najveći deo birača želi tu vrstu nastupa. Sada je takođe na njima da ta kampanja bude što ubedljivija, da pokažu da nastupaju kao jedan glas, i to ih na neki način stavlja u bolju početnu poziciju u odnosu na druge stranke opozicije“, smatra Spasojević.

Rasplinuta desnica

Politički dogovor na drugoj strani političkog spektra ide daleko teže. Grupa desnih stranaka proteklih dana je pokušala da napravi sličan dogovor i da formira jednu izbornu kolonu, ali kako sada stvari stoje, to se ipak neće desiti. Prekinuti sastanci, protivljenje saradnji s pojedinim strankama, a sada već i najave o samostalnom izlasku na izbore, obeležili su pokušaje objedinjavanja desne političke scene. Koliko ta razjedinjenost utiče i na mogućnost saradnje sa proevropskim blokom nakon izbora?

Očigledno je da tu postoji čitav niz taktičkih sukoba, primećuje Dušan Spasojević. „To je pre svega sukob oko toga šta su najvažnija pitanja: demokratizacija ili odbrana teritorijalnog integriteta. Ali, mislim da nam to još uvek ništa ne govori o mogućnosti saradnje nakon izbora i postizbornim koalicijama. Oni će čekati rezultate izbora i ukoliko proevropska opozicija postigne dobar rezultat, koji svedoči o nekim promenama u društvu, onda će i oni biti pod velikim pritiskom“, navodi Spasojević.

Đorđe Vlajić smatra „da je tu pre svega reč o liderskim sujetama i pitanjem ko će biti glavni. Za mene to nije ništa neobično, jer je desnica bila ozbiljnije razjedinjena na tom patriotskom fonu, nego što je prodemokratska opozicija bila na tom proevropskom fonu“, kaže sagovornik DW.

Povratak političkog oca

Iako to nije bilo veliko iznenađenje, ipak je kao politička zanimljivost osvanula najava lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja da će na beogradskim i lokalnim izborima nastupati u koaliciji s vladajućom SNS, dok će na republičke izbore izaći samostalno. Aleksandar Vučić je verbalnom gimnastikom pokušao da se distancira od radikala rekavši „kako sa njima neće formirati vladu“, ali istovremeno nije demantovao saradnju na lokalnom nivou.

Jasno je da Šešelj već neko vreme aktivno sarađuje sa SNS i ima veliki prostor u medijima za napade na opoziciju, skreće pažnju Dušan Spasojević. „Ta koalicija nam govori da je vlast jako zabrinuta za rezultat na beogradskim izborima. Verovatno će stoga u koaliciju pokušati da uključe sve one koji nose bilo koju količinu glasova u pokušaju da spreče poraz u glavnom gradu Srbije“, kaže Spasojević.

Radikali trenutno teško mogu da pređu cenzus bilo gde, ističe Đorđe Vlajić, „i udruživanjem sa SNS sada pokušavaju da obezbede politički opstanak. To je jedan isti vrednosni okvir, jer je SNS partija presvučenih radikala. Ne bi trebalo zaboraviti ni da je Šešelj politički otac Aleksandra Vučića, i to svakako nije nikakvo iznenađenje“, napominje novinar.

Poznati arsenal SNS-manipulacija

Predstojeća kampanja će, po rečima naših sagovornika, biti vrlo oštra i prljava. Dušan Spasojević tome dodaje i da će „kampanja biti vrlo neravnomerna. Dakle, sve ono što smo i do sada gledali, plus činjenica da opozicija ima šansu da uzme vlast u nekim sredinama, nateraće vlast da izvuku sve resurse i da upotrebe sve moguće trikove. To znači da ćemo verovatno Vučića gledati svaki dan na nacionalnim televizijama, to je prosto politika u Srbiji i tu se na žalost ništa neće promeniti dok ne dođe do nekog ujednačavanja snaga“, skeptičan je Spasojević.

Vlajić smatra da će SNS „učiniti sve što može da pobedi na svakom mestu, uključujući tu i prljavu predizbornu kampanju, manipulacije na glasanju, brojanje glasova i zastrašivanje birača. Dakle, već poznati arsenal pritisaka i nepodopština kojima se SNS služi da bi dobio izbore“, zaključuje Đorđe Vlajić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.