Raspad EU ili radikalne mere
Žan Aselborn zvoni na uzbunu. Egoizam umesto smisla za zajedništvo, zatvaranje umesto otvorenih granica, nacionalizam umesto humanih vrednosti, kaže Luksemburžanin i opominje da bi Šengenski sporazum mogao da doživi slom, a time i jedno od najvećih dostignuća Evrope. Ministar spoljnih poslova Luksemburga čak govori i o opasnosti od ratnih sukoba. On kaže da se lepak kojim smo povezani, a koji se još uvek sastoji „od kulture humanih vrednosti“ – osušio. Luksemburžanin hvali nemačku liberalnu politiku prema izbeglicama. On dodaje, da postoje političari koji namerno šire strah. Aselborn smatra da bi se trebalo suprotstaviti ovakvim zabludama.
Opasnost koju vidi Aselborn zaista postoji. Ali on iz svega izvodi pogrešne zaključke.
Gubljenje kontrole
Pre svega, u zabludi je što se tiče uzroka straha. Evropsko stanovništvo boji se nekontrolisanog doseljavanja, i to ne zato što je poverovalo desničarskim šarlatanima. Građani Evropske unije svakodnevno doživljavaju strašnu nemoć svojih država i Unije. U Nemačkoj i dalje svaki dan nesmetano preko granice dolaze hiljade ljudi, iako je vlada donela restriktivne mere. Za mnoge migrante, institucije ne znaju ni ko su, ni odakle su, ni gde se tačno nalaze. To se zbiva već mesecima. Država koja više ne zna ko joj prelazi preko granice – zar to nije razlog da se uznemirimo?
Nemačka kancelarka se još uvek drži svoje politike bez ograničenja za broj izbeglica, pokušavajući da za nju pridobije i evropske partnere. Jedno vreme se mogao steći utisak da joj gubitak kontrole ne predstavlja veliku smetnju. Nije čudo da nailazi na odbojan stav drugih vlada. Ona sve usamljenija i u Nemačkoj.
Zato Aselborn nije u pravu kada predlaže da strah ljudi shvatimo kao bezrazložan i kada apeluje na zajedničke vrednosti. Raspad Evropske unije može se zaustaviti samo ako se ograniči masovni dolazak izbeglica, i to radikalno. Međutim, Asborn neće ni da čuje. Za njega čak ni kontrola spoljnih granica Evropske unije ne znači hermetičko zatvaranje. Evropska unija samo mora da zna „ko i zašto kod nas dolazi“.
Evropa koja hrani strah
Upravo to moralno nakićeno dopuštanje da se desi to što se dešava, ugrožava Evropu. Zato na svakim novim izborima jačaju ekstremni desničari. Zato mnoge vlade ne vide drugu mogućnost nego da same sebi pomognu, uvodeći ponovo kontrole na granicama, ili čak podižući žičane ograde na unutrašnjim granicama Evropske unije. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ima više dalekovidosti u svom stavu: „Evropa bez spoljnih granica hranila bi strah“. Baš to je problem!
Neuspela raspodela izbeglica
To je razlog zašto je potpuno zakazalo preusmeravanje izbeglica u ostale zemlje Unije po kvotama. Sve dok mase izbeglica nesmetano dolaze u Evropsku uniju, precizne kvote za njihovo preuzimanje samo bi garantovale da će ih doći još više. Građani očekuju Evropsku uniju u kojoj bi zemlje zajedničkim naporima zaustavile reku izbeglica, a ne da ih samo drukčije raspoređuju.
Konsekvence su neugodne, ali neophodne. Ko želi da spasi Evropsku uniju, taj mora da povrati kontrolu nad naseljavanjem. To ne znači zaustavljanje doseljavanja, ali znači njegovo bitno ograničavanje.