Peking mora da zauzda Kim Džong Una

Kao da svet već nije imao dovoljno muka. Sada je jedan nepredvidljivi despot detonirao hidrogensku bombu – barem tvrdi da je bila hidrogenska. Zabrinutost suseda Severne Koreje i oštre međunarodne reakcije su na mestu. Ipak, test nije bio iznenađenje. Moglo je da se pretpostavi da će najmlađi izdanak dinastije diktatora Kim, pre ili kasnije, skrenuti pažnju na sebe nečim „velikim“. Prvih nekoliko godina je kao žutokljunac radio na učvršćivanju moći unutar zemlje. To je činio nemilosrdnom brutalnošću prema potencijalnim protivnicima i istovremeno gradio zabavne parkove, u kojima uživa mala manjina izgladnelog stanovništva.

To očigledno nije bilo dovoljno. Zbog toga je sada, neposredno pred svoj 33 rođendan (8.01.), hteo da demonstrira snagu – svojoj vojsci i prema spolja. Detoniranje navodno hidrogenske bombe je pokušaj da se svim sredstvima vrati za pregovarački sto. Iz komunizma iz naftalina je saopšteno: Severna Koreja se „kao nuklearna sila popela stepenicu više“.

Potrajaće dok ne saznamo šta je to Severna Koreja stvarno detonirala. Kada je ta zemlja 2006. prvi put tvrdila da je detonirala atomsku bombu, bila je ismejana. I tri godine kasnije, nakon sledeće detonacije, izmerena eksplozivna snaga navodila je mnoge na sumnju. Ali, ono što Severna Koreja 2013. testirala pod zemljom bilo je veoma snažno, mnogo jače od bombe bačene na Hirošimu. Sve to međutim nije ništa u poređenju sa razornom moći hidrogenske bombe. Ipak, ostaje da se vidi, da li je režim koji u gotovo svim tehnološkim oblastima decenijama zaostaje za svetskom zajednicom, zaista sposoban da tako nešto uradi.

Ali, jasno je da će Kimov sirovi pokušaj verovatno biti uspešan: posle osude Saveta bezbednosti UN, sankcije protiv Severne Koreje će verovatno ponovo biti pooštrene, SAD će pomorskim vežbama demonstrirati svoju odlučnost da vojno podrže Južnu Koreju i Japan. A srednjeročno će verovatno biti novih razgovora šest strana – dve Koreje, SAD, Rusije, Japana i Kine. U poslednjih nekoliko teških rundi pregovora, Severna Koreja je barem delimično dovedena u red. Zauzvrat, Pjongjang je dobio toliko neophodnu ekonomsku pomoć. Ako to opet uspe, Kimova računica će se još jednom pokazati tačnom.

Međutim, posle najnovije provokacije Severne Koreje postoji i nada da će ovaj ritual konačno biti osujećen. Jer, vremena su se promenila: U SAD vlada kolebljivi predsednik, koji se najradije drži dalje od spoljne politike i koji, uprkos suzama u očima, ne može da dovede u red zaluđenike oružjem u svojoj zemlji. Nacionalistička vlada u Japanu nije više spremna da rešava sukobe samo kreditnom karticom. Južna Koreja se približila Kini, a ima naznaka otopljenja odnosa i prema Japanu.

Iznad svega, u Pekingu sada vlada Si Đinping, snažan predsednik u potpunosti posvećen da, posle ekonomskog uspona, Kinu jače pozicionira i u svetskoj politici. A nova supersila ne bi trebalo da dozvoli da je saveznik Severna Koreja vuče na nos. Severna Koreja je više puta naljutila domaćina pregovora šestorke. Od 2009. godine pregovori su na ledu – a to je i te kako gubitak obraza za Kinu.

Ako Kina želi da dokaže svoj novu snagu u spoljnoj politici, onda bi trebalo da Severnoj Koreji pokaže gde joj je mesto. Novi kineski moćnik mogao bi vrlo lako da iskoristi svoj uticaj kod saveznika. Ako Peking ukine ekonomsku podršku dinastiji Kim, Severna Koreja će morati da popusti. Posle oštre verbalne kritike iz Pekinga prema Pjongjangu, sada moraju uslediti dela.