Kakvu bombu ima Pjongjang?

Zemljotres jačine 5,1 stepeni po Rihteru bio je dovoljan da analitičari i strane vlade zaključe da je Severna Koreja još jednom testirala razornu bombu. To je prvi nuklearni test od februara 2013. godine. Međutim, vlasti u Pjongjangu tvrde da je ovog puta testirana razorna hidrogenska bomba i to po ličnom naređenju vođe Kim Džong Una. Državna televizija je u „specijalnom saopštenju“ obznanila građanima da je Severna Koreja sada postala „atomska sila koja poseduje i hidrogensku bombu“. U prenosu je rečeno da je na ulicama Pjongjanga nastalo „spontano slavlje“ te da su „radosni radnici slavili poslednji razvoje nauke“ u zemlji.

Južna Koreja je reagovala jačanjem monitoringa dešavanja u severnom susedstvu, a predsednica Park Geun Hje sazvala je sastanak Nacionalnog saveta za bezbednost. Pre tog sastanka ona je rekla da se radi o „gruboj provokaciji“ i „pretnji našim životima i budućnosti“. „To je takođe veliki izazov svetskom miru i stabilnosti“, rekla je južnokorejska predsednica i dodala da će Seul u saradnji s međunarodnom zajednicom raditi na kontramerama. Japanski premijer Šinco Abe je brzo reagovao izjavom da Japan „apsolutno ne može tolerisati nuklearne testove Severne Koreje“, ne navodeći na koji način to njegova zemlja „neće tolerisati“. I Kina će uložiti protest.

Kakva je to bomba?

Početkom decembra je Kim Džong Un rekao da njegova zemlja poseduje „moćna nuklearna oružja“ koja uključuju atomske i hidrogenske bombe. No toj izjavi u Sjedinjenim Državama nije pridat poseban značaj već je rečeno da nema dokaza u prilog Kimovim tvrdnjama. Pre tri dana je indicije ojačala i Odbrambena komanda Južne Koreje zadužena za hemijska, biološka i radioaktivna oružja. Ta komanda je saopštila da je Severna Koreja već na tragu razvoja termonuklearnih oružja i da možda već proizvodi tritijum, radioaktivni izotop potreban za sofisticirana nuklearna oružja.

Stručnjaci za naoružanje širom sveta sada pokušavaju da odgonetnu kakvu to novu bombu Severna Koreja zapravo ima. Vojni analitičar Lens Gejtling kaže za DW da će brojne države sada iskoristiti avione i zemljane stanice kako bi uzele uzorke vazduha i utvrdile kakva je bomba testirana. „Uvek je razlog za veliku zabrinutost kada zemlja sa političkim pedigreom Severne Koreje testira nuklearnu napravu, pokuša da pojača efikasnost i pouzdanost svog atomskog oružja ili – što je još gore – radi na nosačima tog oružja“, kaže Gejtling.

Naš sagovornik spada u krug stručnjaka koji u prvim reakcijama kažu da Severna Koreja nije uspela da stvori čistu hidrogensku bombu, kao što tvrdi. Umesto toga se radi o oružju s gorivima poput deuterijuma ili litijuma koja drastično uvećavaju snagu konvencionalne nuklearne fisije. Prethodni testovi su već dokazali da severnokorejski naučnici vladaju osnovnom nuklearnom tehnikom, ali bi novi korak mogao da znači da je Pjongjang u stanju da napravi bombu snage 100 kilotona, otprilike sedam puta jaču od one koja je 1945. bačena na Hirošimu.

„Možda napredak i nije tako tehnološki relevantan“, kaže Gejtling, „ali je očigledno da oni napreduju. Najveća briga je odakle dolazi materijal za ove nuklearne naprave.“

Svet će „slegnuti ramenima“

Smatra se da Severna Koreja trenutno ima između 10 i 16 nuklearnih bombi, ali da je na putu da poveća zalihe. No o svemu tome nema pouzdanih podataka. Šenon Kajl, stručnjak za nuklearno oružje Stokholmskog instituta za mirovne studije, kaže da zapravo nije ni poznato da li je Severna Koreja razvila funkcionalnu atomsku bombu – onu kojom bi negde zaista i mogla da napadne – ili poseduje samo rudimentarno oružje koje može izazvati nuklearnu eksploziju.

„Izgleda da režim zaista veruje da mu je potrebno nuklearno oružje kako bi se zaštitio od spoljašnjeg sveta. Koliko god to bilo pogrešno, režim će nastaviti da investira u razvoj ove vrste naoružanja“, kaže Kajl u razgovoru za DW. „Ali međunarodna zajednica ne može ništa da nametne Pjongjangu. Verujem da će ostatak sveta osuditi najnoviji test i tražiti da se to više nikada ne ponovi, ali neće uraditi više od toga“, smatra Kajl. Dodaje da će Pjongjang verovatno tražiti ustupke, možda odštete od Južne Koreje, u zamenu za obećanje da više neće testirati bombe.

„Za Severnu Koreju ovo je praktično stvar bez rizika, jer daljih sankcija nema“, kaže Kajl. „Kina ne želi da režim kolabira i da se tako rizikuje haos koji bi nastao. Južna Koreja je tu sličnog mišljenja i želi da izbegne konflikt. Predsednik Barak Obama ne želi da šalje trupe u još neki rat, dok Japan ne želi da vrši nikakve invazije. Verujem da će ostatak sveta prvo biti ljut, a onda će slegnuti ramenima.“