Opasnost od nemačke „crne nule“

DW: Nemačka je opsednuta takozvanom „crnom nulom", prema kojoj državni izdaci i prihodi smeju u zbiru dati jedino nulu ili višak. Da li je to pravi put u budućnost?

Pol Krugman: Ekonomija u Nemačkoj biva održavana u životu samo na osnovu enormnih spoljnotrgovinskih suficita. Kada to ne bi uspevalo nemačka privreda bi bila na niskim granama. Možda to funkcioniše u Nemačkoj, ali ne mogu sve zemlje da ostvare tako gigantski suficit. Uspeh Nemačke na izvestan način oduzima potražnju u ostatku sveta. Uprkos dobrim statistikama o zaposlenosti i prihvatljivom rastu i Nemačka stenje pod sve starijom, škripavom infrastrukturom. Potreben su velike investicije. Vi (u Nemačkoj) ste lošije održavali infrastrukturu i od nas (SAD) – a to jedva da je zamislivo. Istovremeno  tržište želi da ulaže novac, čak i s anegativnim kamatama. „Crna nula“ nije čak ni za Nemačku dobra. Ona doduše ne proizvodi nezaposlenost, ali sprečava investicije u budućnost.

Nemačka vlada upravo interno raspravlja o tome da li treba odbaciti „crnu nulu" i investirati u infrastrukturu, kao što predlažu Socijaldemokrati. Da li je to pravi put?

To bi sigurno pomoglo. Pa to je očigledno. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država radi se o tri vrste investicija: Investicije u budućnost, dakle u infrastrukturu, ali i u obrazovanje, dečiju ishranu i slično. Kako da platimo to? Odgovor glasi: nikako! Ispravno je zadužiti se ako to društvu u budućnosti donese veliku dobit.To bi trebalo da uradi Nemačka. Međutim, postoje i drugi programi koji koštaju, pa bi ich trebalo finansirati malim podizanjem poreza. Svi moraju da daju doprinos.

Osim toga, postoje stvarno velike investicije. S njima je teže. Ali postoje dobri razlozi da se tvrdi kako celi razvijeni svet premalo investira. Javni sektor investira premalo. A ceo razvijeni svet može da pozajmljuje novac zu niske kamate. Mi, naprosto, to treba da uradimo.

Američki deficit u međuvremenu skoro da kipi izvan okvira. Zašto ste tako opušteni?

Naš deficit je naglo porastao, ali nema indicija da to proizvodi probleme na tržištu akcija. Aritmetika dugova nije loša, oni se na neki način isplate. Meni smeta što mi taj deficit imamo iz pogrešnih razloga. Dali smo velikim koncernima poreske olakšice, a oni su taj novac uzeli i nisu investirali. Ako se zemlje zadužuju u sopstvenoj valuti, kao SAD i Nemačka, onda mogu da imaju velike dugove bez finansijskih problema. Japan ima deficit od 200 procenata svog bruto nacionalnog proizvoda. I negativne kamate.To ne spada u 50 stvari koje me najviše brinu.

U Nemačkoj je velika tema povećanje poreza za bogate. U Vašoj zemlji se ti porezi upravo smanjuju. Koki put je bolji?

Ja bih povećao taj porez za bogate, svuda. Ne zbog deficita, već zbog stvari koje moraju da se plate. To je važan izvor prihoda. Ali i zato jer se naše društvo cepa zbog sve veće nejednakosti prihoda – to je daleko više od ekonomije. Ne radi se samo o tome da bi nam novac bogatih baš dobro došao. Postajemo društvo u kojem mala grupa bogatih ljudi više ne živi u istom materijalnom i finansijskom univerzumu kao svi mi ostali. To je zaista loše za društvenu koheziju. Tako su to ranije videli i umereni političari u Americi. A sada to važi kao radikalno. Tvrdim da je ograničenje bogatstva superbogatih samo po sebi dobra stvar. Nemačka je još uvek na početku tog puta u nejednakost. Ton i izdaleka nije tako kao kod nas. Ali bi bilo dobro da ne pođete našim putem.

Ekonomija u SAD-u cveta, i mnogi misle da će zbog toga Tramp biti ponovo izabran?

Verovatno se ovaj put neće raditi o ekonomiji. Često razgovaram sa politikolozima. Mnogi ekonomisti su previše arogantni da bi to radili, ali ja to radim. Oni kažu, iako je ekonomija u prošlosti igrala veliku ulogu, ta uloga se smanjuje. Verovatno su razlozi različiti: društvena polarizacija, naglašavanje migrantske teme, povećanje nejednakosti primanja. Mada su ekonomski pokazatelji dobri, većina Amerikanaca ne vidi poboljšanje svojih životnih okolnosti. Izgleda da će privreda biti neutralan faktor. Teme će biti zdravstvena zaštita, migracije, možda i zloupotreba vlasti.

Ako Donald Tram još jednom pobedi?

Veoma zastrašujuće. Slučajno sam pratio propadanje demokratije u Istočnoj Evropi još pre nego što je to postala tema na sve strane. Pratio sam mađarsku priču. Da je Tramp tako vešt kao Viktor Urban, američka demokratija bi bila već pokojna. Ako Tramp opet pobedi uprkos njegovom haosu, postoji mogućnost da to budu poslednji pravi izbori u Americi.

Ozbiljno?

Ozbiljno. Apsolutno je moguće da će 2024 oduzimanje prava manjinskim glasačima, manipulisanje izbornim zakonima i represija prema nesklonim medijima toliko da uznapreduju, da više neće biti moguće održavanje normalnih izbora.

 

Američki ekonomista Pol Krugman je jedan od najuticajnijih naučnika iz te oblasti u svetu.  Godine 2008, Krugman je nagrađen Nobelovom nagradom za ekonomiju za njegove doprinose novoj trgovinskoj teoriji i novoj ekonomskog geografiji.

Za Prvi program nemačke televizije (ARD) razgovor vodila Kristijana Majer

 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android