Kilzi: Nemačkoj privredi treba ruski gas
6. april 2019.
„Tokom moje karijere, odnosi Rusije i Evropske unije nikada nisu bili gori nego danas“, kaže na početku razgovora za DW ruski preduzetnik Fares Nikadovič Kilzi koji već decenijama posreduje između nemačkih kompanija i ruskog energetskog sektora.
„Ali moram da dodam da osećamo te loše odnose uglavnom u Briselu, a ne vidimo ih u Berlinu. Rusija i Nemačka i dalje imaju vrlo konstruktivan dijalog“, kaže ovaj osnivač Kreon Grupe, nezavisne asocijacije koja se fokusira na petrohemijsku industriju u Rusiji i regionu.
Gas je i dalje neophodan
Deo te debate se preslikava na Severni tok 2, drugi gasovog koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku, a koji je najoštrije osporavan iz Sjedinjenih Država, ali i Poljske, baltičkih i drugih zemalja EU. Kako je ranije pisao DW, protivljenje Vašingtona ovom gasovodu ide paralelno sa pokušajima da se Sjedinjene Države etabliraju kao velika izvoznica tečnog gasa u Evropu.
Ove sedmice je američki potpredsednik Majk Pens ponovio da je pogrešno to što Nemačka povećava zavisnost od ruskih energenata. „Ne možemo da obezbedimo odbranu Zapada kada naši saveznici postaju zavisni od Rusije“, rekao je on vrlo direktno. Novi gasovod će, dodao je Pens, načiniti Nemačku „bukvalno zatočenikom Rusije“.
Fares Kilzi pak kaže da je „projekat veoma važan za hemijsku industriju u Nemačkoj. Delovi te industrije već napuštaju Nemačku jer tamo povremeno nema dovoljno resursa za industriju. Kako biste stvorili nove proizvode i radna mesta, trebaju vam ogromne količine gasa po pouzdanoj ceni – i to vam treba odmah, a ne za pet ili deset godina.“
Tu mogućnost nudi Rusija, dodaje Kilzi, i to već od sledeće godine kada bi mogao da proradi Severni tok 2. On će, kao i prvi Severni tok, imati godišnji kapacitet od 55 milijardi kubnih metara gasa. Prema procenama Evropske komisije će potražnja EU za gasom u narednih pet godina ostati stabilna na 480 milijardi kubnih metara godišnje, a zatim će početi da pada zbog sve većeg korišćenja obnovljivih izvora energije.
„Videćemo mnogo više električnih automobila u budućnosti, videćemo više vetroparkova i postrojenja za solarnu energiju. Ali sada je nemački problem sa energentima to što niti vetar niti solarna energija ne mogu da zamene ugljovodonik kako bi se na primer proizveo etilen“, kaže Kilzi u intervjuu za DW. „Nekoliko miliona radnih mesta je pogođeno, direktno ili indirektno, jer govorimo o hemikalijama za građevinsku branšu, farbe, hemikalijama za automobilsku industriju i tako dalje.“
Gde Gazprom greši?
Kilzi spada u ljude koji dobro poznaju potrebe nemačke petrohemijske industrije. On je od početka devedesetih savetovao kompanije poput Bajera kako da obezbede sigurno snabdevanje iz Rusije. Od 2001. u Rusiji vodi svoju konsultantsku kuću Kreon.
Što se tiče ruske strane u poslu sa Nemačkom, Kilzi kaže da spada u poznate kritičare Gazproma koji se sasvim koncentrisao na to da upravlja gasovodima. „Mnogi vide Gazprom kao svetu kravu u Rusiji, jer generiše veliki deo prihoda u zemlji, pa deluje da je nedodirljiv“, kaže on. „Mi smo u ruskim medijima uvek govorili da je Gazprom neefikasan, da ne koristi najnoviju tehnologiju i da se vrlo sporo preorijentiše na posao prerade gasa.“
„Moje lično mišljenje je da su napravili pogrešnu odluku kada su pokušali da ubede ruskog predsednika da će čitava priča sa gasom iz uljanih škriljaca u SAD uskoro biti gotova – neće. Naprotiv, to menja priču na geopolitičkom nivou. U drugom kvartalu ove godine očekujemo ujednačenost cene klasičnog gasa iz gasovoda i tečnog gasa – a to je veoma dobro za tržište“, zaključuje Kilzi.