Nisu sve zemlje sumnjičave prema Putinu

Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina negativno ocenjuju u svetu nakon napada na Ukrajinu. To je pokazalo jedno istraživanje vašingtonskog Instituta „Pju riserč“ (Pew Research) provedeno između februara i maja ove godine u 24 zemlje. Međutim, prema tom istraživanju, ima i zemalja u kojima ruskog predsednika i njegovu zemlju i dalje pozitivno ocenjuju, ponegde i bolje nego pre početka rata.

U svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem prosečno se o Putinu 82 odsto ljudi izjasnilo negativno, a 15 odsto pozitivno. Najveće nepoverenje prema njemu vlada u Poljskoj i Švedskoj, gde 98 odsto ljudi u Putina nemaju poverenja. Nemačka je nešto iza njih, u toj zemlji osam odsto ispitanih smatra da Putin čini ispravnu stvar s obzirom na svetsku politiku.

-pročitajte još: Zapad bi trebalo da obrati pažnju na „kolebljive države“

Na drugom kraju lestvice je Indija u kojoj šest od deset ispitanih pozitivno gleda na Rusiju i Putina. U Indiji i Indoneziji taj procenat je čak i porastao od poslednjeg ispitivanja sprovedenog 2019: u Indiji za 17 odsto – na 57 procenata. Putin i Rusija dobro stoje i u Keniji i Nigeriji gde ih oko 40 odsto ljudi ocenjuje pozitivno.

Mišljenje o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom veoma je različito. U njega u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem ima poverenja prosečno 51 procenat ispitanih, dok 39 odsto nema poverenja. Ali, njegove vrednosti snažno osciliraju od zemlje do zemlje. U Švedskoj mu veruje 86 odsto ispitanih, u Mađarskoj samo 11 procenata. Čak i u članicama NATO Grčkoj i Italiji manje od polovine ispitanih ima poverenja u Zelenskog, pri čemu ga mlađi ispitanici (18 do 39 godina) posmatraju s većim kritikama nego oni stariji (od 40 godina pa na više).

Neki bi uprkos ratu hteli ruski gas i naftu

U 11 evropskih zemalja i u Indiji (gde je pristup ruskoj nafti važna tema) postavljeno je pitanje da li je važnije ostati tvrd prema Rusiji ili nastaviti s kupovinom ruskog gasa i nafte. Ukupno 66 odsto ispitanih smatra da je ispravno ostati tvrd prema Rusiji, a za 29 procenata je važnije da se dobijaju ruski energenti. Najjači zagovornici tvrdog kursa prema Rusiji su u Švedskoj i Poljskoj, gde se za to zalaže oko 90 odsto ispitanih. Nasuprot tome, u Mađarskoj i Indiji smatraju da su važnije isporuke ruskih energenata, a samo oko dvadeset odsto je za tvrdi kurs. Slično je i u Grčkoj.

S obzirom na stranačku pripadnost, pristalice desno-populističkih stranaka sklonije su zagovaranju isporuka ruskih energenata. U Nemačkoj, recimo, tako misli šest od deset pristalica Alternative za Nemačku (AfD). Među simpatizerima drugih stranaka tako razmišlja samo oko 20 odsto ispitanih.

-pročitajte još: AfD nije jedina – pomak udesno u EU

Načelno se može reći da ljudi koje privlače desno-populističke stranke imaju više poverenja u Putina nego ljudi skloni levici. To važi i za stranku Fides mađarskog predsednika Viktora Orbana, Nacionalni pokret Marin Lepen u Francuskoj, kao i za AfD u Nemačkoj.

U Poljskoj jaka podrška NATO

NATO, koji Ukrajini isporučuje oružje i obučava ukrajinske vojnike, nakon više godina gubitka poverenja sada uživa veće poverenje, recimo u Poljskoj, ali i u Grčkoj. Nasuprot tome, Mađari i Amerikanci vide NATO negativnije nego pre godinu dana, pokazala je studija vašingtonskog Instituta. Vojnu alijansu najpozitivnije ocenjuju u Poljskoj, 93 odsto, a najmanje pozitivno u Grčkoj, samo 40 procenata. Poljska je jedna od onih zemalja u kojoj se ljudi najviše osećaju ugroženi od Rusije.

Ispitani na političkoj desnici načelno gledaju NATO pozitivnije nego oni na političkoj levici. Obrnuto je u SAD. Tamo pristalice Demokrata predsednika Bajdena znatno pozitivnije ocenjuju NATO (76 odsto) nego simpatizeri Republikanaca (49 odsto).

Slabo poverenje u Bajdena, Makrona i Šolca

Ispitivanje je obuhvatilo i poverenje u političare koji su najviše u centru pažnje u vezi s ratom u Ukrajini (uz Putina i Zelenskog, tu su i američki predsednik Bajden, francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc). Tu je uočljivo da u Putina nema poverenja velika većina.

Ali, ni poverenje u druge političare nije sjajno: 54 odsto ispitanika u svim zemljama obuhvaćenim ispitivanjem ima poverenja u američkog predsednika Bajdena, 50 odsto u francuskog predsednika Makrona, 49 procenata u nemačkog kancelara Šolca. Poverenje u Makrona i Šolca je od 2022. opalo, naročito u članicama NATO.

Bajden uživa veliko poverenje naročito u Africi i Latinskoj Americi, ali i u Poljskoj, Izraelu i Indiji. Makrona naročito cene u Nemačkoj i Grčkoj, Šolc uživa poverenje u Holandiji, nešto manje u Francuskoj i Italiji, dok u Mađarskoj nijedan od pet navedenih političara ne uživa naročito veliko poverenje. Indonezija je jedina zemlja obuhvaćena istraživanjem u kojoj relativna većina ima više poverenja u Putina, nego i u jednog drugog od navedenih političara.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.