Zapad bi trebalo da obrati pažnju na „kolebljive države“

Ako želi da zadrži uticaj na globalnoj sceni, Zapad mora značajnije da se angažuje sa novim blokom tzv. „sving-država“, navodi se u najnovijem izveštaju Nemačkog Maršalovog fonda, trusta mozgova sa sedištem u Vašingtonu.

Autori izveštaja identifikovali su Brazil, Indiju, Indoneziju, Saudijsku Arabiju, Južnoafričku Republiku i Tursku kao „sving“ ili „kolebljive“ države – države koje imaju značajnu moć na svetskoj sceni, ali od kojih svaka ima različite preferencije kada je reč o saradnji van zapadnog transatlantskog saveza.

Uticaj tih zemalja na globalnom nivou sve je veći – sada više nego ikad, nakon ruske invazije na Ukrajinu i usred rastućeg rivalstva između Sjedinjenih Država i Kine.

„Zapad, greškom, suviše često stavlja u isti koš kolebljive države, ali i neke druge zemlje koje ili biraju ili prosto upadaju u prostor između dva globalna bloka u nastajanju. To što ih pritom etiketira kao ’Globalni Jug’, odraz je površnosti“, napisala je Heder A. Konli, predsednica Nemačkog Maršalovog fonda.

-pročitajte još: BRIKS protiv G7

Za saradnju je potrebna fleksibilnost

Partnerstva Brazila su pragmatična i rukovodstvo te zemlje ne smatra da se saradnja s različitim partnerima kao što su Kina, EU, Rusija i SAD međusobno isključuje, navodi se u izveštaju. Zapad bi stoga trebalo više da sarađuje sa Brazilom po pitanjima globalnog upravljanja, uključujući i klimatske promene i borbu protiv nejednakost, kao i da prihvati pomak od tradicionalnih centara moći.

Južnoafrička Republika se takođe zalaže za multipolarni globalni poredak i identifikuje se s takozvanim „Globalnim Jugom“. Zapadni lideri bi u slučaju te zemlje mogli da podstiču bližu saradnju fokusiranjem na specifične oblasti politike koje su od obostrane koristi, predlaže se u izveštaju.

„Vlade ’kolebljivih država’ ne vide sebe kao nekog ko bira između dva statična pola“, napisali su autori izveštaja, Martin Kvenčez i Rejčel Tausendfrojnd. „One bi radije da redovno i razborito prelaze s jedne opcije na drugu, pitanje po pitanje, onako kako im nalažu njihovi posebni interesi i njihovi strateški analitičari.“

-pročitajte još: Globalni jug Zapadu ne veruje

Balansiranje između velikih sila

Indija se približava Zapadu kako se njeni granični sporovi i ekonomsko rivalstvo sa Kinom zahuktavaju, ali njena doktrina strateške autonomije podrazumeva održavanje bliskih veza s nacijama poput Rusije. U izveštaju se navodi da Zapad može efikasnije da se angažuje s Indijom izbegavanjem da se insistira na pitanju „mi ili oni“, jer to nije kompatibilno s ciljanom minilateralnom diplomatijom Indije.

Indonezija ima za cilj da ostane izvan rivalstva između velikih sila i vodi svoju politiku u Južnom kineskom moru bez američke pomoći. Više od jednog veka zapadnih zloupotreba iz vremena kolonijalizma i Hladnog rata za rezultat ima da vlasti u Indoneziji ne prihvataju dobro kritike Zapada na račun njihove nove neliberalne politike, navodi se u izveštaju.

„Konstruktivniji spoljnopolitički diskurs mogao bi da bude usredsređen na uzajamno poštovanje nacionalnog suvereniteta i multilateralizma“, stoji u izveštaju Nemačkog Maršalovog fonda.

„Kolebljive države generalno priznaju da ruske i kineske ambicije nose sa sobom i rizike, ali one istovremeno ne doživljavaju SAD ili Evropu kao kredibilne globalne šampione nacionalnog suvereniteta“, pišu Kvenčez i Tausendfrojnd.

Različiti partneri za odbranu i u trgovini

Turska strategija podrazumeva balansiranje između velikih sila kako bi se ublažio uticaj tog rivalstva. O tome svedoči i njeno nedavno posredovanje u ratu u Ukrajini.

Turska ostaje ključna članica NATO i blizak ekonomski partner EU, ali ta zemlja smatra da je svet „veći od pet“, odnosno da svet ne predstavljaju samo pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

-pročitajte još: Šest razloga zašto je Zapadu potrebna Turska

Saudijska Arabija takođe održava bliske bezbednosne veze sa Zapadom, pre svega sa SAD, ali joj je Rusija ključni partner u OPEK+, a Kina glavni trgovinski partner.

U vreme kada Rijad jača sopstvenu poziciju u očekivanju da će se američka pažnja koja je usmerena na Bliski istok smanjiti, Zapad ne bi trebalo da odbacuje posredovanje drugih zemalja, navodi se u izveštaju.

Sve u svemu, eksperti ukazuju da Evropska unija i Sjedinjene Države moraju da pokažu fleksibilnost u saradnji, da budu otvoreni za pomoć koja dolazi van Zapada i da se uzdrže od guranja geopolitičkih partnera da naprave izbore „ili-ili“.

„Izgradnja odnosa s decentralizovanim političkim akterima verovatno bi donela dugoročnu korist za sve partnere“, zaključuju autori izveštaja Nemačkog Maršalovog fonda.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.