Kosovo: Još se ne zna ko je stvarno pobedio

Raspoloženje u centrali vladajuće, kosovske, levičarske stranke Samoopredeljenje (VV) u ponoć je bilo slavljeničko. U zgradi u centru Prištine okupljeni su ponosno uzvikivali: „Aljbin! Baba!“ Predsednika stranke i premijera Aljbina Kurtija nazivaju „babom“ – ocem – iako ima samo 49 godina i još uvek deluje prilično mladoliko, a ne kao nekakav patrijarh porodice. Sedištem stranke dominirala je crvena boja od mnogih zastava. Članovi i pristalice Samoopredeljenja mašu partijskom zastavom – crvenom zastavom sa belim slovom „V“ na njoj – kao i zastavom Albanaca, takođe crvenom i sa crnim dvoglavim orlom kao simbolom.

Aljbin Kurti, bivši studentski lider i politički zatvorenik pod srpskim diktatorom Slobodanom Miloševićem, prvi put je sa svojom strankom Samoopredeljenje došao na vlast pre četiri godine. S apsolutnom većinom koju je tada osvojio, doneo je prekretnicu u kosovskoj politici. I ovoga puta Samoopredeljenje je pobedilo s velikom razlikom, ali to nije bilo dovoljno za apsolutnu većinu. Prema poslednjim podacima, Kurtijeva stranka je na izborima dobila oko 41 odsto glasova, od 90 odsto prebrojanih.

Trenutno najveća opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova (PDK), koja predstavlja političko krilo bivše UČK, osvojila je 22,4 odsto. Demokratski savez Kosova (LDK), stranka koju je osnovao Ibrahim Rugova – lider nenasilnog otpora Srbiji i kasnije prvi predsednik Kosova, koji je preminuo 2006. – osvojio je oko 17,6 odsto. Alijansa za budućnost Kosova (AAK) bivšeg komandanta UČK i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, osvojila je 7,6 odsto. Među srpskom manjinom, koja ima deset zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu, sve je pripalo predstavnicima Srpske liste, bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Odziv birača bio je veoma nizak, oko 40 odsto. Razlog za to delom može biti široko rasprostranjen zamor od politike na Kosovu, a delom i to što mnogi građani koji su još uvek registrovani na Kosovu, rade u stvari u zapadnoj Evropi i imaju neke druge prioritete, a ne da glasaju.

Opozicija nije profitirala od nezadovoljstva birača

„Preliminarne brojke jasno pokazuju“, obznanio je Kurti u ponedeljak uveče, „Samoopredeljenje je pobednik ovih izbora. Izborni proces je bio slobodan, fer i demokratski. A ono što je već sada očigledno, jeste da, čak i ako PDK i LDK udruže snage, neće zajedno imati toliko glasova kao mi.“ Kurti ne ostavlja nikakvu sumnju: on izborni rezultat vidi kao uspeh i potvrdu sopstvene politike – a ona se doživljava kao veoma polarizujuća, posebno na međunarodnom planu.

Za kosovsku politikološkinju Doniku Emini iz platforme CiviKos, izborni rezultat je „ispravka u odnosu na 2021“. „Vlada je kažnjena zbog svoje političke arogancije i neinkluzivnog upravljanja, kao i zbog svojih ograničenih uspeha u međunarodnoj politici“, ocenjuje Emini za DW. Ona optužuje Kurtija za „nedostatak komunikacije i odgovornosti prema građanima“. Ipak, prema njenom mišljenju, opozicija nije uspela da profitira od tog nezadovoljstva birača.

Sveprisutni premijer

Međutim, relativna većina kosovskih Albanaca očigledno ipak smatra da je Kurtijeva politika doslednog sprovođenja suvereniteta Kosova, ispravna. Takvu politiku Kurti je, naročito u poslednje vreme, sprovodio uprkos velikom otporu, između ostalog i međunarodne zajednice. Ukinuo je srpske paralelne strukture na severu Kosova, na primer tako što je zatvorio srpske pošte i filijale banaka na severu Kosova, a zabranio i srpsku valutu, dinar.

Prema mišljenju politikološkinje Donike Emini, takva politika glavni je razlog Kurtijevog uspeha. Ona posebno ukazuje na slogan Samoopredeljenja u kampanji, „Od ćoška do ćoška“ (Cep më cep), koji naglašava jačanje državne kontrole na čitavoj teritoriji Kosova. Ujedno, smatra Emini, odlučujući faktor je bilo i Kurtijevo snažno i dominantno prisustvo kao premijera i lidera.

„Demokratski model u regionu“

Sve u svemu, kako naglašava politikološkinja, Kosovo je demokratski model u regionu Zapadnog Balkana. „Izborni rezultati svedoče o duboko ukorenjenoj demokratskoj kulturi i visokom nivou političke svesti među kosovskim biračima“. U stvari, kako tvrdi Emini, Kosovo se dosledno ističe u regionu kada je reč o izborima u regionu – na primer za razliku od skoro svih drugih zemalja u regionu, na Kosovu nema masovnih izbornih prevara.

Šta će se dalje dešavati nije, međutim, jasno. Dosadašnje opozicione stranke javno su se izjasnile da će, ili ostati u opoziciji, ili će zajedno formirati vladu. Ostaje pitanje da li će one uspeti da imaju većinu. Kurtiju, s druge strane, ne bi ostala nijedna druga opcija, osim da formira manjinsku vladu.

Novi međunarodni kontekst

Međunarodni kontekst će se verovatno promeniti i za Kosovo: Evropska unija do sada je imala dva ključna zvaničnika za Kosovo koja su došla iz zemalja EU koje Kosovo ne priznaju – šefa spoljne politike, Španca Žozepa Borelja, i specijalnog predstavnika EU za dijalog između Kosova i Srbije, Miroslava Lajčaka iz Slovačke. S novim predstavnicima stvari će biti drugačije: spoljnopolitički predstavnik EU je bivša premijerka Estonije Kaja Kalas, a specijalni predstavnik EU za dijalog, Danac Peter Sorensen.

Druga velika nepoznanica je nova američka vlada. Sjedinjene Države su tradicionalno najmoćniji saveznik Kosova. Ali pod Aljbinom Kurtijem, nazire se sukob s američkim predsednikom Donaldom Trampom. Trampov novi specijalni izaslanik za krize u svetu, Ričard Grenel, javno se izjašnjava kao protivnik Kurtija, a prijatelj je autokrata u regionu Zapadnog Balkana, posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame.

Kao i njegov šef, i Grenel voli da koristi reč „dogovor“. Tokom Trampovog prethodnog mandata, Grenel je bio specijalni izaslanik za Zapadni Balkan i davao je velika obećanja, na primer, o „auto-putu mira“ između Kosova i Srbije. Svako ko danas želi da se provoza tim auto-putem, izaći će na stari put, samo nekoliko kilometara nakon izlaska sa A1 u Nišu, u Srbiji. Put prolazi kroz mnoge gradiće i do te mere je propao, da na njemu može da se vozi samo brzinom pešaka, dok se obilaze na stotine udarnih rupa.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku