1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kolaps Banke Silicijumske doline ugrožava nemačke banke?

Miša Erhart Frankfurt na Majni
14. mart 2023.

Bankrot Banke Silicijumske doline (SVB) u SAD izazvao je šokove na finansijskim tržištima. Vlada SAD odlučno je intervenisala proglasivši depozite klijenata sigurnim. Da li su ugrožene i nemačke banke?

https://p.dw.com/p/4OdN1
Banka Silicijumske doline u petak je zatvorena i stavljena pod kontrolu države
Banka Silicijumske doline u petak je zatvorena i stavljena pod kontrolu državeFoto: Justin Sullivan/Getty Images

Uprkos merama koje su preduzele američke vlasti, zabrinutost na finansijskim tržištima ostaje i nakon propasti dve američke banke. Nakon neuspele dokapitalizacije, u petak je Banka Silicijumske doline (Silicon Valley Bank, SVB) zatvorena i stavljena pod kontrolu države. Američka nadzorna uprava zatim je zatvorila i Signačer banku (Signature Bank) iz Njujorka, nakon što su klijenti u velikoj meri iz nje počeli da povlače svoj novac.

U oba slučaja, novac klijenata je osiguran, navodi se u zajedničkoj izjavi američke ministarke finansija Dženet Jelen, predsednika Američke centralne banke Džeroma Pauela i Agencije za garanciju depozita (FDIC).

-pročitajte još: Povratak Komercbanke u prvu berzansku ligu

Ipak, neizvesnost se nastavlja, pa i među investitorima u Nemačkoj. Nakon značajnih gubitaka u petak, početkom sedmice se nastavio pad na Frankfurtskoj berzi.

„Investitori su zabrinuti da bi zbog rasta kamatnih stopa i druge banke mogle da se nađu u istoj situaciji“, kaže Kristijan Henke iz instituta IG Markets.

Obaveštenje na jednoj od filijala SVB u San Francisku
Obaveštenje na jednoj od filijala SVB u San FranciskuFoto: Krystal Hu/REUTERS

Ko je još potencijalni kandidat?

Moric Šularik, profesor ekonomije na Univerzitetu u Bonu, smatra da je „odlučna akcija“ SAD smanjila rizik od daljeg propadanja banaka: „Ministarstvo finansija SAD i Američka centralna banka su tokom vikenda preduzeli korake koji bi trebalo da primire štediše te dve banke.“

Istovremeno, kako za DW ukazuje Šularik, svet bi trebalo da obrati pažnju na postojeće probleme globalnog finansijskog sektora. „Te stvari je naravno teško predvideti, a istina je da problemi zbog kojih su propale Banka Silicijumske doline i Signačer banka nisu ograničeni samo na njih. Dakle, pitanje je ko je još potencijalni kandidat?“

Pozadina je ta da se naročito Banka Silicijumske doline osećala prinuđenom da proda obveznice. Po svemu sudeći, neke startap-kompanije želele su da povuku novac iz banke, zbog čeka je institut morao da likvidira svoje obveznice.

Problem je taj što su sa zaokretom u kamatnim stopama od strane centralnih banaka porasli prinosi, ali su pale cene obveznica. Ako se obveznice prodaju, pad kurseva dovodi do gubitaka za banku. Zato je banka pokušala da izvrši hitnu dokapitalizaciju, ali u tome nije uspela.

Strah se oseća i u bankarskoj četvrti u Frankfurtu na Majni
Strah se oseća i u bankarskoj četvrti u Frankfurtu na MajniFoto: Michael Probst/AP/picture alliance

Strah od juriša na bankarske šaltere

Kako bi sprečile moguće domino-efekte, američke vlasti odlučno su intervenisale i, pre svega, naglasile da su depoziti klijenata sigurni.

Noćna mora bankarskih i finansijskih supervizora je takozvani juriš na bankarske šaltere. Klijenti tada praktično jurišaju na banke kako bi svoju ušteđevinu sklonili na sigurno mesto. Ukoliko to istovremeno radi veliki broj klijenata, banke su preopterećene, jer nemaju dovoljno kapitala kako bi zadovoljile sva potraživanja. Banke bi, takoreći, presušile, a međusobno poverenje bi nestalo. Posledice toga mogle su se videti tokom svetske finansijske krize 2008. godine, kada je finansijska branša bila suočena sa „slomom“.

Centar za evropska ekonomska istraživanja (ZEW), međutim, ne očekuje novu globalnu finansijsku krizu nakon zatvaranja dve američke banke. „Poslovni model SVB, kao finansijera startapova bio je veoma specifičan. Zato ne očekujem širenje u pravcu finansijske krize“, kaže Fridrih Hajneman, šef istraživačkog odeljenja ZEW za korporativno oporezivanje i javne finansije.

„Bez uticaja na nemački finansijski sistem“

Iz Udruženja nemačkih banaka poručuju da su nemačke banke „robusne, stabilne i otporne“. Od bankarske i finansijske krize 2008. godine, nemačke finansijske institucije masovno su povećale svoj kapital. „Kolaps banke nema uticaja na nemački bankarski sistem“, kaže jedan od portparola tog udruženja.

Za razliku od bankarskih supervizora Evropske centralne banke (ECB), koji prvobitno nisu planirali hitan sastanak, tim Nemačke savezne banke (Deutsche Bundesbank) za upravljanje krizom sastao se u ponedeljak kako bi razmotrio moguće efekte na nemački finansijski sektor.

Nemačko finansijsko nadzorno telo BaFin uvelo je moratorijum za nemačku filijalu Banke Silicijumske doline, odnosno zabranu prodaje i plaćanja. BaFin u svom saopštenju naglašava da ta banka „nije sistemski relevantna“ i da stoga „ne predstavlja pretnju po finansijsku stabilnost“.

Prema poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima, kako je navedeno, ukupna imovina banke iznosila je skoro 790 miliona evra. Poređenja radi, kapital Nemačke banke (Deutsche Bank) 2022. godine je iznosio 1,3 biliona evra.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.