1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Povratak Komercbanke u prvu berzansku ligu

1. mart 2023.

Pre četiri i po godine druga po veličini nemačka banka morala je da napusti glavni nemački berzanski indeks DAX. Zamenio ju je navodni gigant u usponu „Wirecard“ – koji je u međuvremenu bankrotirao.

https://p.dw.com/p/4O3bJ
Veliko veselje: šef Komercbanke Manfred Knof zvoni na berzi u Frankfurtu
Veliko veselje: šef Komercbanke Manfred Knof zvoni na berzi u FrankfurtuFoto: KAI PFAFFENBACH/REUTERS

„Komercbanka je opet tu – tu gde i pripada. U prvoj berzanskoj ligi Nemačke“, izjavio je, vidno ponosan, direktor te banke Manfred Knof na Frankfurtskoj burzi. U jesen 2018. ta druga po veličini banka u Nemačkoj nakon Dojče banke, ispala je iz DAX-a u MDAX, drugi najvažniji nemački berzanski indeks, ustupivši mesto Vajerkardu.

Vajerkard je u junu 2020. bankrotirao. Pre toga je otkriveno da je to finansijsko preduzeće sa sedištem u Minhenu godinama falsifikovalo svoje bilanse i manipulisalo na tržištu. Kasnije je Nemački berzanski indeks DAX reformisan i u njemu je sada 40 vodećih nemačkih preduzeća, umesto nekadašnjih 30. I to je jedan od razloga zašto je Komercbanka uspela da se vrati u DAX. Povod za povratak je odlazak proizvođača gasova Lindea sa Frankfurtske berze. Linde ima sedište u irskom Dablinu.

-pročitajte još: Čuvari evra u škripcu

Jedan od osnivač DAX-a

Komercbanka od 1988. spada među osnivače DAX-a. Knof je u Frankfurtu podsetio da je tada bilo zastupljeno pet banaka. Nakon izbacivanja Komercbanke u DAX-u je ostala samo Dojče banka. „Komercbanka se vratila da ostane“, optimistično je najavio Knof. Deonica Komercbanke pomogle su da kurs Nemačkog brerzanskog indeksa poraste za 4,6 odsto. To trgovci na berzi objašnjavaju pre svega kupovinom fondova indeksa ETF, jer oni moraju da odražavaju stanje indeksa i shodno tome da menjaju strukturu ako se nešto promeni u strukturi DAX-a.

Filijala Komercbanke: od nekadašnjih hiljadu ostalo je 450
Filijala Komercbanke: od nekadašnjih hiljadu ostalo je 450 Foto: Robert Michael/dpa/picture alliance

Komercbanka je preživela teška vremena, ne samo nakon ispadanja u MDAX. Problemi te banke počeli su s finansijskom krizom 2008/2009. kada je tadašnji šef Martin Blesing najavio preuzimanje Drezdner banke. To je očigledno želela i tadašnja nemačka Savezna vlada. Ali, vlada je onda bila prinuđena da milijardama poreskog novca spasava Komercbanku od kolapsa. Savezna Republika Nemačka još uvek je najveći pojedinačni deoničar Komercbanke sa udelom od 15,6 odsto.

Na paketima spasavanja tada je radio i Jens Vajdeman, kasniji predsednik nemačke centralne, Bundesbanke. On je u to vreme bio šef Odeljenja za ekonomsku i finansijsku politiku u kabinetu kancelarke Angele Merkel i jedan od njenih vodećih savetnika. Vajdman će nakon glavne skupštine dioničara krajem januara ući u Nadzorni odbor banke i postati predsednik tog odbora. I to se smatra znakom da Komercbanka ponovo uživa veći ugled u finansijskom sektoru.

-pročitajte još: Rast na berzama bez obzira na krizu

Politika nultih kamata zamalo je bila „poslednji ekser u kovčegu“

Osim preuzimanja Drezdner banke velike probleme Kommercbanci stvarale su i niske kamate. Knofov prethodnik Martin Cijelke pokušao je da spreči propadanje banke tako što je privukao nove klijente premijama i za razliku od konkurencije nije smanjivao broj filijala. To nije uspelo, pa je sredinom 2020. podneo ostavku. Manfred Knof, koji banku vodi od početka 2021, uveo je još strože mere štednje banci koja je već ranije bila otpustila brojne službenike. Komercbanka danas ima samo još 450 filijala, umesto nekadašnjih 1.000. Banka zapošljava 42.000 ljudi, a od oko 10.000 radnih mesta s punim radnim vremenom, već je ukinuto 90 odsto, izjavio je Knof sredinom februara predstavljajući bilans banke.

Bivši šef Komercbanke Martin Cijelke pokušavao je da spase banku u teškim vremenima
Bivši šef Komercbanke Martin Cijelke pokušavao je da spase banku u teškim vremenimaFoto: Imago Images/R. Unkel

Ali, na drugim mestima su ponovo potrebni novi službenici. Banka već drugu godinu zaredom beleži pozitivan prihod, što je važna pretpostavka za ulazak u DAX. U 2022. je Komercbanka ostvarila dobit od 1,4 milijarde evra, trostruko više nego 2021. Za to bi ipak trebalo zahvaliti zaokretu Evropske centralne banke po pitanju kamatne politike, jer ona ponovo bankama isplaćuje kamate za novac koji imaju kod nje.

S druge strane Komercbanka dobro zarađuje jer po višim kamatama daje kredite nego što ona plaća klijentima koji kod nje drže novac. Deoničari, pa tako i nemački budžet, mogu da se nadaju dividendi od 20 centi po deonici. Ona je od početka finansijske krize deoničarima isplaćena samo 2016. i 2019. Predsednica finansijskog odeljenja Betina Orlop obećala je na Frankfurtskoj berzi da će deoničarima ubuduće dividende biti isplaćivane redovno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.