Kancelarka pred svršenim činom

Obergrenze (ober – gore, gornje; Grenze – granica) – ta nemačka kovanica već mesecima odzvanja kao ideja konzervativnih političara za rešenje izbegličke krize. Već je i jezički sumnjiva jer ne postoji takvo što kao donja granica u izbegličkoj krizi. Politički se oko gornje granice lome koplja. Bavarski konzervativci traže da Nemačka postavi gornju granicu na 200.000 izbeglica godišnje – toliko bi smelo da podnese zahtev za azil u Nemačkoj, a onda je šlus. Kancelarka Angela Merkel se opire. Samo prošle godine je bilo više od milion zahteva za azil, a tempo od početka ove godine govori da će taj rekord biti nadmašen. Usred te debate je prvi potez povukla – Austrija. Vlada u Beču je saopštila da će ove godine primiti najviše 37.500 tražilaca azila, te da će taj broj u narednim godinama dalje smanjivati.

Štampa iscrpno komentariše potez austrijskih vlasti. „Obergrenze – to zvuči kao unošenje jasnoće u izbegličku debatu. Međutim, odluka Austrijanaca da prime samo određeni broj tražilaca azila zapravo unosi dodatne nejasnoće – pravne, ali i faktičke“, piše Frankfurter rundšau i nastavlja: „Tvrdnja da će se broj izbeglica smanjiti oštrijim kontrolama je obično puštanje magle. Ko stvarno želi da smanji broj, taj će morati da odbije izbeglice na granici. Vlada nije odgovorila na pitanje kako se to može dovesti u saglasje s Ustavom i ljudskim pravima.“

U listu Pforchajmer cajtung, pored niza otvorenih pitanja, nalaze i neke izvesnosti: „Niko ne zna da li Austrija može da sprovede svoj plan. Niko ne zna šta će se desiti ako dođe više izbeglica nego što je dozvoljeno. Niko ne zna šta to sve znači za Nemačku. Sigurno je samo jedno: Beč je stavio Nemačku pred svršen čin i time povećao pritisak. Pre svega pritisak na – Angelu Merkel.“

Drugačije to vidi konzervativni dnevnik Velt. Tamo smatraju da je Beč zapravo učinio Merkelovoj uslugu tako što „zatvara granicu ka Balkanu i smanjuje izbeglički talas. Time bi Austrija mogla da dâ Merkelovoj nešto vremena i pokaže pravac u diskusiji o državnim granicama i gornjim granicama. Naše komšije nisu uskogrude. Oko 40.000 tražilaca azila godišnje u odnosu na broj stanovnika odgovaralo bi brojci od 400.000 u Nemačkoj – a to je dvostruko više od onoga što traži bavarski CSU. Propao je kancelarkin plan o obuhvatnom evropskom rešenju. Aktivira se Plan B. Sa severnoafričkim državama se pregovara o readmisiji odbijenih tražilaca azila i dokazanih kriminalaca. Sa Turskom i Jordanom o tome da izbeglicama izdaju radne dozvole. Granična služba EU i hotspotovi na Balkanu poprimaju svoje obličje – a Austrija radi ono što u međuvremenu i Merkelin partner SPD traži.“

Ugledni Zidojče cajtung ne veruje da će se Merkelova predomisliti. U svom prvom obraćanju ona je oštro kritikovala potez Austrije i ponovo odbila zahteve bavarske sestrinske partije. „Njeni kritičari je proklinju jer se u izbegličkoj krizi drži baš onako kako se inače očekuje od političara: suvereno. Merkelova do sada nije popuštala, ostala je dosledna, zastupala je ono što smatra ispravnim. Bavarski CSU i mnogi iz njenog CDU kritikuju je jer ne dozvoljava da je smekšaju, jer ostaje na liniji, jer ne zagovara numeričke gornje granice za prijem izbeglica i ne želi da zapečati državne granice. Merkelova je ćerka protestantskog pastora. Narednih sedmica će u glavi imati Lutera i njegovu rečenicu: Evo me ovde, drukčije ne umem, pomozi mi, Bože, amin. A onda će pokazati da ipak može i malko drukčije, samo toliko koliko baš mora, kako bi dobila još malo vremena.“

Frankfurter algemajne cajtung se pribojava da vremena nema još mnogo: „EU i njene članice moraju da zauzdaju izbeglički problem i to brzo jer inače će nam se ova Evropa raspasti pred očima, pobuniće se birači, radikalne snage izvući će politički profit. Zauzdati krizu ne može značiti ništa drugo do drastičnog smanjenje broja izbeglica i migranata. Već smo mnogo puta čuli argument da je za to potrebno vreme i složno delanje velikog broja aktera – i to je tačno. Ali kako je holandski premijer Rute ispravno rekao: Vreme nam curi.“

Na posletku komentar Nirnberger nahrihtena koji jednostrane poteze evropskih država naziva „napadima panike“ iza kojih se krije opasnost „kolapsa EU“ s „nesagledivim posledicama“: „Kraj 70-godišnje mirovne zajednice EU mogao bi da ima gore posledice nego trenutno neregulisano doseljavanje. I to je jedan od razloga što Merkelova očajnički insistira na evropskom rešenju kojeg nema ni na vidiku.“