Šta ako Austrija zatvori granice?

Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc ne vidi ništa loše u kontroli granica. Naprotiv, on smatra da je to mogući „pokretač za evropsko rešenje“ izbegličke krize. Za nemački javni servis ZDF on je izjavio da, ako države svuda počinu da uvode gornju granicu za izbeglice i da zatvaraju granice, to može da izazove pozitivan domino-efekat, jer izbeglice ne bi više mogle jednostavno da putuju dalje. Brojke bi se smanjile.

Do sada je, kaže Kurc, u brojnim zemljama na putu kroz jugoistočnu Evropu bilo premalo otežavajućih okolnosti – naročito je u Grčkoj, zemlji u kojoj najviše izbeglica po prvi put stupa na teritoriju EU, stanje „krajnje komforno“. Grčka bi, prema dablinskim pravilima, morala da se brine o izbeglicama i da obrađuje njihove zahteve za azil. Ali oni, „izbeglice jednostavno, što je pre moguće, transportuju dalje u srednju Evropu“, kaže Kurc.

Sve više graničnih kontrola

Austrija nije jedina zemlja koja je ponovo uvela granične kontrole. Švedska, Danska, Nemačka i druge zemlje, takođe su uvele kontrole na svojim granicama. Ni Austrija, kao ni druge zemlje, ne namerava da potpuno zatvori svoje granice, već samo da pojača kontrole. Iako kontrole granica između pojedinih država unutar šengenskog prostora nisu predviđene, one su dozvoljene „u slučaju teškog ugrožavanja javnog reda i unutarnje bezbednosti“.

Stručnjak za migracije iz briselskog Centra za evropsku politiku Iv Paskuau smatra da je dobro što su se do sada svi držali pravila i Evropsku komisiju unapred obavieštavali o uvođenju kontrola. U suprotnom, kad bi pojedine članice delovale „van šengenskih pravila, to bi bio kraj Šengena“.

Ali, Paskuau ne prihvata kritiku koju je Kurc uputio Grčkoj. „Grčka se nije uvek pridržavala pravila, ali ona je već godinama pod ekstremno velikim pritiskom migranata.“ Briselski ekspert smatra da se tamošnje stanje ne može nazvati „komfornim“, a uz sve to, Grčka se suočava i sa ekonomskim problemima. On savetuje da se sagleda i stanje u drugim zemljama na takozvanoj balkanskoj stazi. One „ne sprovode ono što bi morale“ – naime da registruju migrante i obrađuju zahteve za azil.

Nema prava na traženje azila u Nemačkoj

Situacija kakva bi uskoro mogla da se buse stvorena, već je postojala krajem prošle godine. Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija propuštale su samo one ljude koji su na osnovu svog porekla imali velike izglede da budu priznati kao izbeglice. To su bili Sirijci, Iračani i Avganistanci. Svi drugi nisu propuštani.

S time je počela Slovenija. „Onda je nastupio domino-efekat, jer nijedna druga zemlja duž balkanske rute nije htela da ti ljudi završe kod nje“, kaže Melita Šunjić, portparolka UNHCR-a. Tada se radilo samo o nekoliko stotina ljudi koji su vraćeni. Isti scenario bi sada mogao da se ponovi s daleko većim brojem ljudi.

Da li neko uopšte sme da bude vraćen sa granice, čak i kad nema lična dokumenta? Melita Šunjić smatra da ne sme. „Ženevska konvencija o izbeglicama navodi da se u neku zemlju sme ući i ako osoba nema odgovarajuća dokumenta, ako ona u toj zemlji želi da podnese zahtev za azil.“ Sve zemlje duž takozvane balkanske rute, bile one članice Evropske unije ili ne, potpisale su Ženevsku konvenciju o izbeglicama. U svim tim zemljama se, dakle, ima pravo podneti zahtev za azil, ako čovek traži zaštitu.

Ali portparolka UNHCR-a takođe upozorava: „Niko nema pravo da izabere zemlju u kojoj će podneti zahtev za azil.“ Izbeglice, dakle, ne mogu da zahtevaju da budu propuštene do Nemačke ili Švedske. Ako ih zemlje na ruti propuste, kao što je to do sada bilo uobičajeno, onda se to događa u interesu pojedine tranzitne zemlje, jer ona ne želi da bavi njihovim zahtevima, prihvatom ili eventualnim vraćanjem potražilaca azila, ili zato što ona jednostavno ne želi da prima izbeglice.

Mračne prognoze

Iv Paskuau veruje da ćemo „idućih meseci morati da živimo s kontrolama granica“. Ali, ako ih uvedu sve zemlje, to Evropskoj uniji nanosi ekonomsku štetu. „Ona za sada nije toliko velika, ali bi postajala sve veća ako bi kontrole granica potrajale.“ Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nedavno je upozorio: „Onaj ko ubije Šengen, na kraju će sahraniti unutrašnje tržište EU.“ To može da dovede do povećanja nezaposlenosti „koju ne bi mogla da se kontroliše“. A „bez Šengena, bez slobode kretanja radnika, ni evro nema smisla“, rekao je Junker.

Predsednik Saveza EU Donald Tusk daje Evropi rok do kojeg mora da reši izbeglički problem. On je u utorak (19.1.) u Evropskom parlamentu izjavio: „Imamo samo dva meseca da situaciju stavimo pod kontrolu.“ Ako se to ne bude dogodilo, kaže Tusk, preti nam „kraj šengenskog sistema“.