Izbeglice izbegavaju BiH

U slučaju potpunog zatvaranja granica Evropske unije, Bosna i Hercegovina i Srbija mogle bi da potanu neka vrsta „sabirnih centara“ za izbeglice sa Bliskog istoka, smtra Zamenik direktora Službe za poslove sa strancima BiH Izet Nizam. „Mađarska je zatvorila granice, Hrvatska je takvu mogućnost nagovestila, Slovenija se 'pridržava Šengena', ne dozvoljavajući ulazak u zemlju bez šengenske vize, dok je Nemačka 'privremeno napustila' Šengenski sporazum. U skladu s tima moglo bi da dođe do zatvaranja kompletne granice EU. Jedan broj izbeglica koji se sada nalazi u Srbiji, mogao bi da preko BiH krene prema krajnjim odredištima u zapadnoj Evropi“, ocenjuje Nizam za DW.

On kaže da se Bosna i Hercegovina u okviru svojih mogućnosti priprema za dolazak izbeglica. „Dolazak većeg broja izbeglica u BiH uticao bi na ekonomiju te zemlje, njenu demografsku sliku, ali i bezbednosne prilike. Naša operativna saznanja ukazuju na mogućnost promena izbegličkih ruta, a ako izbeglička kriza pogodi i BiH, onda moramo biti spremni za delovanje. Nećemo dozvoliti da ovde iko gladuje, odnosno svima će biti pružena humanitarna pomoć. Ne smemo da zaboravimo da su mnogi Bosanci i Hercegovci pre dvadeset, trideset godina i sami bili izbeglice i da je i nama neko pomagao“, napominje Nizam.

Pokazale bi se sve mane institucija

Politički analitičar Srećko Latal kaže da su se političke institucije u Bosni i Hercegovini, pre svega Ministarstvo bezbednosti, „dosta dobro ponele u situaciji rastuće izbegličke krize na Balkanu“. „Međutim, sigurno je da će, ukoliko dođe do masovnijeg dolaska izbeglica u BiH, ta zemlja biti u teškoj poziciji, pre svega zato što nema snažne i centralizovane institucije, niti ima infrastrukturne i ekonomske kapacitete da podnese veći broj izbeglica. Ono što bi moglo da reši pitanje izbeglica, jest evropski dogovor o kvotama za njihovo razmeštanje po državama EU“, kaže Latal za DW.

„U BiH se najviše razmišlja o tome kako bi dolazak većeg broja izbeglica u tu zemlju uticao na bezbednosne prilike. Ono što se i pre izbegličke krize moglo uočiti, jeste da su određene institucije BiH međusobno posvađane. Nema adekvatne koordinacije između pravosudnih institucija, policijskih agencija i agencija za istraživanje i praćenje. U takvoj situaciji, gde bi pored humanitarnog zbrinjavanja većeg broja ljudi na prvom mestu bila i bezbednost, to bi mogao da bude veliki problem“, upozorava Latal.

„Niko ne želi da ostane u zemlji iz koje bi pobeglo pola populacije“

O izbeglicama sa Bliskog istoka koje traže utočište u zemljama Zapadne Evrope razgovarali smo i sa građanima Sarajeva. E. Dž. smatra da bi dolazak većeg broja izbeglica u BiH bio „veliki test za institucije, ali i građane“. „Izbeglicama treba pomoći, treba im pružiti utočište. Mi u BiH najbolje znamo kako im je“, kaže naš sugovornik koji želi da ostane anoniman.

M. K. ne veruje da će izbeglice krenuti u BiH, jer „postoji logistika koja im pruža informacije o najboljim, najkraćim i najbezbednijim rutama“. „Kroz BiH bi imali najdužu, najtežu i najnesigurniju rutu, što zbog minskih polja, što zbog prirodnih granica koje su gotovo neprolazne. Ako ipak dođu, moramo im pružiti sve na šta nas međunarodni propisi obavezuju i ne bi trebalo da ih sprečavamo da odlaze dalje, jer nikom od njih sigurno nije cilj da ostane u zemlji iz koje bi, da može, pobeglo pola sadašnje populacije“, ističe M. K.

Ograničeni kapaciteti

Bosna i Hercegovina bi trebalo da se prema izbeglicama postavi onako kako su se devedesetih godina prošlog veka postavljale druge zemlje prema našim građanima koji su bežali od ratnih strahota, veruje S. J. „Mislim da bi BiH svima trebalo da otvori vrata. Bosanci i Hercegovci su do sada bezbroj puta pokazali da ih tuđa nevolja ne ostavlja ravnodušnima i delili su sa unesrećenim sve što imaju. Uverena sam da bi to uradili i kada su u pitanju izbeglice s Bliskog istoka, bez obzira na to kako bi država reagovala. Uostalom, to smo pokazali i šaljući pomoć Srbiji za zbrinjavanje izbeglica u toj zemlji“, kaže S. J.

Kapaciteti BiH za prihvat i staranje o izbeglicama su ograničeni. Ta zemlja, prema tvrdnjama nadležnih, može da primi 5.000 izbeglica. „Ako u BiH uđe više od 5.000 ljudi, i ako pritom ne bude prohodnog koridora za njihov odlazak u zemlje Zapadne Evrope, morali bismo da zatvorimo granicu“, izjavio je nedavno ministar bezbdnosti te zemlje Dragan Mektić. Prema njegovim rečima, najizglednije izbegličke rute kroz BiH vodile bi preko severoistoka zemlje, odnosno preko granice kod Bijeljine.