„Arogantni Milanović i ozbiljni Vučić“

Ako je Milanoviću smešno, meni nije – tim rečima srpskog premijera Aleksandra Vučića počinje tekst dopisnice bečkog Standarda iz Zagreba. „Po smislu za humor dvojica političara zaista nisu slični jedan drugom: Milanović je lakonski arogantan, Vučić je zvonko ozbiljan. Ali ovde se ne radi o tome. Nakon što je Hrvatska zbog nadiranja izbeglica za vikend zatvorila granicu sa Srbijom, izbila je trgovinska svađa jer teretni kamioni više ne mogu preko granice, a voće i povrće trune umesto da odavno bude u severnoj Evropi“, piše austrijski list.

U izjavi za Standard evropski komesar za susedstvo Johanes Han kaže da je „siguran da ćemo postići rešenje“ i da „zatvaranje granica nije rešenje“. List citira i neimenovanog stručnjaka Evropske komisije koji je rekao da Hrvatska u principu ima slobodu da na svojim granicama radi šta hoće, ali: „Ukoliko Hrvatska dugoročno i neproporcionalno blokira uvoz iz Srbije, to je kršenje evropskih sporazuma.“ Misli se tu na trgovinske sporazume Brisela i Beograda, na šta je ukazivao i srpski premijer.

U izjavi za Standard hrvatski analitičar Davor Gjenero kaže da je Milanović „otvorio sve moguće spoljnopolitičke frontove“. „Već dva meseca se u Hrvatskoj zna da Mađarska zatvara granicu i u skladu sa tim se moglo planirati. Ali to se nije desilo“, kaže Gjenero. Dodaje da je Milanovićevo ponašanje pokazalo da „Hrvatska nije zrela za EU“.

Tekst u Standardu – jedini koji se na nemačkom govornom području podrobnije bavi svađom Srbije i Hrvatske – završava se opisom čuvene scene iz filma „Balkanski špijun“ kada je „orao pao“. Na to je, naime, Ivica Dačić upozorio Milanovića kada je ovaj Srbiju uporedio sa muvom, a Hrvatsku sa orlom.

Agencija Rojters prenosi – a izveštaj preuzimaju mnogi mediji na nemačkom jeziku – da svađa nosi rizik da se unište „godine rada na uspostavljanju odnosa između Srbije i Hrvatske koji su počeli da otopljavaju nakon svrgavanja Miloševića koji je podržavao etničke srpske snage u Hrvatskoj i Bosni oružjem, ljudstvom i novcem tokom raspada jugoslovenske federacije devedesetih“.

Štutgarter cajtung piše da se privreda u Srbiji i Hrvatskoj pribojava ne samo direktnih milionskih gubitaka, već i dugoročne štete koju je teško proceniti. Dodaje se da izbeglička kriza može da naruši privredne veze u celom regionu.