Evropa i Nemačka na nišanu Islamske države

Nakon napada nožem u Zolingenu, odgovornost za zločin preuzela je teroristička organizacija Islamska država (IS). Napadač je delovao iz „osvete za muslimane u Palestini i drugde“; Napad je bio usmeren na „grupu hrišćana“, rekao je Amak, portparol IS.

„Ekstremisti koriste trenutni sukob na Bliskom istoku za mobilizaciju“, kaže za DW Tomas Mike iz Mreže za prevenciju nasilja (VPN), organizacije za prevenciju ekstremizma i deradikalizaciju nasilnih kriminalaca.

Od 7. oktobra 2023. godine broj napada i pokušaja napada u zapadnoj Evropi se „učetvorostručio“. Tada je Izrael pokrenuo kontranapad u Pojasu Gaze nakon terorističkog napada Hamasa, u kojem je, prema zdravstvenim vlastima pod kontrolom Hamasa, do danas ubijeno oko 40.000 ljudi. Broj se ne može nezavisno proveriti.

Mobilizacija kroz rat na Bliskom istoku

Napad u Zolingenu je jedan u nizu islamističkih napada i pokušaja napada širom Evrope u roku od nekoliko nedelja, čak i ako nije uvek jasno da li iza svakog od njih stoji IS.

Istog dana kada i napad u Zolingenu, dva automobila eksplodirala su ispred sinagoge u mestu La Gran-Mot u južnoj Francuskoj. Neposredno pre dva planirana koncerta američke pevačice Tejlor Svift u Beču početkom avgusta, austrijske vlasti uhapsile su dvojicu osumnjičenih simpatizera IS. Prema austrijskoj državnoj bezbednosti, 19-godišnji glavni osumnjičeni, Austrijanac severnomakedonskih korena, rekao je kada je uhapšen da je želeo da „ubije sebe i veliku masu ljudi“. Koncerti su otkazani.

Krajem maja, jedan Avganistanac smrtno je ranio policajca i teško povredio još pet osoba u Manhajmu, na jugu Nemačke. Napad je bio usmeren na člana odbora antiislamskog pokreta – Paks Evropa. U ovom slučaju nisu bile poznate direktne veze s Islamskom državom, ali su istražitelji klasifikovali zločin kao „verski motivisan“.

Nemačke i francuske vlasti ovog leta prilično su strahovale od nasilja IS na Evropskom fudbalskom prvenstvu u Nemačkoj i Olimpijskim igrama u Parizu. Oba velika događaja protekla su mirno, ali možda samo zahvaljujući pojačanim merama bezbednosti u gradovima i većoj kontroli na granicama.

Od 7. oktobra 2023. u zapadnoj Evropi zvanično je registrovano sedam napada i 21 pokušaj ili planirani napad. Talas ne može da bude iznenađenje, kaže Tomas Mike: „IS je definisao zapadnu Evropu kao metu napada, naravno s namerom da širi teror i strah, i podeli društvo kako bi mogli da regrutuju još više ljudi za svoje ciljeve.“

Međutim, najgori nedavni napad za koji je IS preuzela odgovornost nije bio u zapadnoj Evropi, već u Moskvi u martu 2024. godine, kada je više od 140 ljudi ubijeno u terorističkom napadu na koncertnu dvoranu. „Vojnici Islamske države napali su veliki skup hrišćana“ i „ubili i ranili stotine“, rekao je Amak, portparol IS.

Poziv na ubijanje „nevernika“

Teroristička milicija postala je poznata širom sveta pre deset godina kada je njen tadašnji šef, Abu Bakr al-Bagdadi, proglasio uspostavljanje „kalifata“ na Bliskom i Srednjem istoku. U tom muslimanskom obliku vlasti, i svetovno i duhovno vođstvo leži u rukama kalifa. Sledeće godine IS je dostigla vrhunac svoje moći i kontrolisala je velike delove Sirije i Iraka. Video-snimci brutalnih ubistava i posebno odsecanja glava, objavljivani su na društvenim mrežama.

Ali, IS je ciljala i Evropu i čitav Zapad – „nevernike“, prema njenom tumačenju Kurana. „IS više puta poziva da se takvi napadi izvode putem internet-propagande“, podseća Mike, „a postoje i precizni opisi kako se napadi mogu izvesti, na primer korišćenjem automobila za ubijanje ’nevernika’ svuda.“

Posebno žestoko je bilo nekoliko napada u Parizu krajem 2015. sa ukupno 130 mrtvih, kao i napad kamionom simpatizera IS na božićnom vašaru u Berlinu 2016, koji je koštao života dvanaest ljudi. Bio je to najgori islamistički napad u Nemačkoj do sada.

Od 2019. se smatra da je IS na Bliskom istoku vojno poražena. Projekat islamske države je najkasnije otada propao. Napadi IS u Evropi takođe su opadali neko vreme, ali izgleda da se džihadizam vratio s novim talasom napada.

Počinioci su postali mlađi, ukazuje Mike, dve trećine uhapšenih u zapadnoj Evropi su tinejdžeri. A metode obraćanja prilagođavane su njihovom uzrastu. „Internet igra ogromnu ulogu u radikalizaciji, mobilizaciji, a takođe i u regrutovanju.“

Zračak nade: kada se radikalizacija rano otkrije

Stručnjak ne može zaista da kaže da ima nade za poboljšanje. Eskalacija bliskoistočnog sukoba od 7. oktobra 2023. „nastaviće da utiče na terorističku dinamiku u narednih nekoliko godina“.

Zone zabrane nošenja noževa, poput onih koje nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da uspostavi, od male su koristi, smatraju brojni stručnjaci: neko ko želi da ubija ljude nožem verovatno neće baš biti impresioniran zabranom.

Ipak, Tomas Mike iz Mreže za prevenciju nasilja ima i malo nade: „Pozivi na telefonske linije za savete su se od 7. oktobra umnožili. Tada dobijamo tragove i možemo da pokušamo da prekinemo procese radikalizacije koji počinju relativno rano.“

Kao priliku vidi i to što su nasilnici sve mlađi. „Pre svega, nadam se da ljudi koji se radikalizuju menjaju svoju prirodu i da to uočavaju oni oko njih“, kaže. „Važno je da se o tim promena što pre razgovara i da se zatraži pomoć i podrška, jer svaka ekstremistička scena nastoji da regrutuje posebno mladu generaciju. Tu još uvek imamo najbolje šanse za suzbijanje ekstremizma i terorizma.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku