Švedska ipak nije zemlja kao iz bajke

Švedska – zemlja kao iz bajke, zemlja priča Astrid Lindgren i Nilsa Hogersona. Zemlja u kojoj su mladi obrazovani, a odrasli pravični i osvešćeni. Školski primer socijalne pravde i integracije. Ali i zemlja u kojoj u predgrađima gradova gore automobili. „Ni u Švedskoj nije zlato sve što sija“, kaže Tobijas Ecold iz projekta za severnu Evropu fondacije „Nauka i politika“ (SWP). „Ni zemlje koje važe kao dobar primer, poput Švedske u kojoj dobro funkcioniše socijalna država i u kojoj živi relativno bogato stanovništvo, nisu imune na privrednu i finansijsku krizu u Evropi“, objašnjava Ecold.

Jaz između bogatih i siromašnih

Ono što vrli svet u toj severnoevropskoj državi potresa su neredi koji su počeli u stokholmskom predgrađu Husbi – mestu u kojem živi 12.000 stanovnika od kojih 85 odsto ima migrantsko poreklo. Tamo je više od trećine stanovništva između 20 i 25 godina nezaposleno. Švedska vlada je, nakon krize 2008. i 2009. godine, bila primorana da sprovede mere štednje. Država je reformama privredne probleme brzo rešila. One su, međutim, snažno pogodile siromašno stanovništvo. „Vlada se pobrinula za smanjenje naknada za bolovanje i nezaposlene, a s druge strane omogućila poreske olakšice bogatima“, ukazuje Ecold. „Tako nešto uvek rezultira velikom podelom između siromašnih i bogatih u društvu“, kaže Almut Meler iz Nemačkog društva za spoljnu politiku.

Ti problemi jasno se mogu videti u Husbiju. Predgrađa su izgrađena šezdesetih i sedamdesetih godina kako bi se došlo do jeftinih stanova. U socijalnim stanovima za slabostojeće stanovništvo, tada su se uselili Šveđani. Međutim, u te stanove su iz dana u dan sve više počeli da se useljavaju doseljenici. „Švedska ima liberalnu politiku useljavanja“, kaže Meler za Dojče vele. Šveđani se povlače iz predgrađa, a migranti ostaju. Kako se broj nezaposlenih povećava, tako nezadovoljstvo u četvrtima u kojima je pristup obrazovanju i tržištu rada težak, raste. „Broj mladih bez posla u Švedskoj je oko 25 posto, što je iznad evropskog proseka“, kaže Meler.

Kap je prelila čašu nakon što je policija ubila jednog 69-godišnjeg migranta. Policija navodi da je to učinila u samoodbrani. Sociolog Martin Divald sa univerziteta u Bilefeldu smatra da situacija ne bi eskalirala da nije bilo tog događaja. Takvi događaji, inače, često dovode do nasilja. „Kod ljudi koji ionako smatraju da su diskriminisani, agresivnost se poveća kada dožive nešto što smatraju napadom“, kaže sociolog Divald. Razne migrantske grupe u Švedskoj demantuju tvrdnje da su poštovani i priznati.

Propali program integracije

Policija tvrdi da je nerede stavila pod kontrolu. „Izgredi bi dugoročno mogli da doprinesu da se situacija u predgrađima poboljša“, kaže Tobijas Ecold. „Političari su iznenađeni nasiljem jer problem u predgrađima odavno zanemaruju. Možda ta situacija doprinese povećanju svesti da vlada nešto mora da preduzme“, dodaje. Program za integraciju, koji je često smatran dobrim primerom, propao je. Država ubuduće mora više da investira u obrazovanje i tržište rada. Tek tada Švedska može da povrati svoj dobar glas zemlje koja može poslužiti kao model. Trenutno je on pre kliše nego realnost.Autori: Kristijan Ignaci / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković