Švajcarski biznismen – predsednik Kosova

„Kao premijer je predviđen Hašim Tači, bivši vođa pobunjenika koji je oslabljen još nedokazanim optužbama za trgovinu organima, a on se uzda u savez sa strankom koja takođe nije na najboljem glasu: „Alijansa novo Kosovo“, biznismena Bedžeta Pacolija koga kosovska štampa (svakako s razlogom) zove „najbogatijim Albancem na svetu“. Van Kosova, Pacoli je postao poznat devedesetih godina, kada je njegova firma „Mabeteks“ dospela u vesti zbog sumnje da je velike poslove sa ruskom državom – na primer, renoviranje Kremlja – dobila tako što je podmitila tadašnjeg ruskog predsednika Jeljcina ili njegove saradnike. (…) Zato mnogi Kosovari strahuju da ovaj građevinski preduzimač specijalizovan za „teška tržišta“ poput Rusije, Libije i Kazahstana, svoje poslovne interese neće odvajati od predsedničkih obaveza. Osim toga, Pacolijeva supruga potiče iz Rusije, zemlje koja je – pored Srbije – najviše suzbijala nezavisnost Kosova.

Revolucije u arapskim odraz eksplozije nataliteta

Sve nemačke novine se na naslovnim stranama, u mnogobrojnim izveštajima i komentarima, bave situacijom u Libiji. I druge arapske zemlje su se ustalasale, pa je poprilično teško simultano pratiti razvoj protesta i reakcije vlasti u Maroku, Alžiru, Bahreinu ili Jemenu.

Možda je dobro sve te proteste obuhvatiti jednim analitičkim pogledom:

„Revolucija u arapskim zemljama je odraz eksplozije nataliteta“, tvrdi u komentaru koji je napisao za Zidojče cajtung Ralf Gadban iz Berlina, proučavalac islama i politikolog, autor više studija o islamu i migraciji. U zaključku piše: „…znajući to, razumna evropska politika bi u odnosu sa arapskim svetom trebalo da uzme u obzir sledeće stvari: da najpre ponudi pomoć pri uspostavljanju demokratskih struktura, bez starog tutorskog stava; drugo, da mu pruži ekonomsku podršku, manje u formi subvencija a više u vidu investicija u proizvodni sektor. I, naposletku, regionalni sistem arapskog sveta se mora oživeti i dobiti veće nadležnosti“.

Angela Merkel na Gutenbergovoj strani

U isto vreme, nemački ministar odbrane, Karl Teodora Marija Nikolaus Johan Jakob Filipa Franc Jozefa Silvester Fon Cu Gutenberg, odrekao se svoje doktorske titule, pošto je, kako kaže, tokom proteklog vikenda još jednom pročitao svoj doktorski rad i shvatio da je on pun velikih grešaka.

Iako se greške sastoje u mnogobrojnim prepisanim odlomcima bez navođenja izvora, Gutenberg je naglasio da je njegov rad originalan, ali je priznao da je pravio gluposti, uopšte, potrudio se da pokaže da je i on samo čovek sa određenim slabostima, jer je to poslednji voz koji još može da uhvati na koloseku simpatija nesumnjivo mu naklonjene nemačke javnosti. Kancelarka Angela Merkel je istovremeno požurila da saopšti da Gutenberga u vladu nije pozvala kao naučnog asistenta, već kao ministra odbrane koji u teškim vremenima odlično obavlja svoje zadatke.

„U kolikim je to neprilikama kancelarka?“ – pita se komentator Zidojče cajtunga Niko Frid, i nastavlja: „nije ovo prvi put da Angela Merkel prolazi kroz krizu kao predsednica vlade. Ali, ovo je prvi put da se ona na otvorenoj pozornici i za samo nekoliko minuta verbalno ovoliko srozala. Njeno razdvajanje političara Gutenberga od naučnika Gutenberga nije dostojno njene pameti. Veza između doktorskog rada i ministarskog rada jeste Gutenbergov integritet. Ignorišući tu vezu, kancelarka naprosto izdaje politički faktor lične kredibilnosti, kome ima da zahvali to što je ponovo izabrana. (…)

I šta je ona iz toga naučila? Dokle će ići sa obzirima prema ministru odbrane? Koliko slobodnog prostora će još ostaviti gospodinu baronu? Merkelova je sugerisala da Gutenberg može da ostane ukoliko vrati doktorsku titulu… prema toj logici, ubuduće će u vladinom kabinetu prevaranti i hohštapleri biti dobrodošli (…) Ministar odbrane može da bude zadovoljan. Karl Teodor Gutenberg višenije zavistan od kancelarke – već obrnuto. Tolika je nužda“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković