Švajcarska banka krila informacije o novcu nacista

U Credit Suisse su otkrivene informacije o nacističkim bankovnim računima iz perioda Drugog svetskog rata. Prema informacijama iz SAD, velika banka je prikrivala informacije tokom ranijih istraga.

Kako je u subotu 4. januara 2025. objavio istražni komitet američkog Senata, desetine hiljada novootkrivenih istorijskih dokumenata, dokazuju da su vlasnici računa u nekadašnjoj švajcarskoj velikoj banci imali veze sa nacistima. Credit Suisse ove dokumente nije dostavio tokom ranijih istraga, koje su uglavnom sprovođene tokom 1990-ih godina.

Posle istraga Credit Suisse je 1998. zajedno s UBS-om i drugim firmama, pristao da isplati 1,25 milijardi dolara na ime odštete žrtvama Holokausta. Međutim, optužbe da banka nije u potpunosti razjasnila svoje veze s nacistima i dalje stoje.

UBS je 2023. godine preuzeo Credit Suisse, koji je bio oslabljen skandalima i finansijskim problemima.

Banka otpustila stručnjaka - sada je ponovo angažovan

Prema istragama američkog Senata, radi se o 3.600 dokumenata i 40.000 mikrofilmova, koji su otkriveni u izveštaju bivšeg tužioca Nila Barofskog (54).

U saopštenju odobra Senata piše da je Credit Suisse decembra 2022. otpustila Barofskog koji je juna 2021. po nalogu SAD angažovan da bi rasvetlio stvari. Banka ga je optužila da je u svom izveštaju izneo puke tvrdnje o vezama banke s nacistima. Barofski je, s druge strane, optužio Credit Suisse za opstrukciju istrage.

Nakon što je banku preuzela švajcarska konkurentska banka UBS, Barofski je ponovo angažovan.

„Američka crna lista"

Tim Nila Barofskog otkrio je, između ostalog, račune koje su kontrolisali visoki oficiri SS-a, izvestio je Wall Street Journal.

Nemački Bild citira iz izveštaja odbora senata: „Istraga je takođe identifikovala račune stotina navodnih posrednika nacista. Ti posrednici su pomagali nacistima da sakriju zlato, prikriju ilegalne transakcije za kupovinu ratnog materijala, pljačkaju jevrejsku imovinu – uključujući arizaciju jevrejskih preduzeća – i generalno podržavaju nacističku ratnu ekonomiju.“

Tako je, na primer, „nacista koji je upravljao jednom bankom koju su nacisti koristili za pljačkanje imovine lokalnog jevrejskog stanovništva imao nekoliko bankovnih računa u Credit Suisse.“ Isto tako, nemačka kompanija koja je „u velikom obimu koristila prinudne radnike iz koncentracionih logora“ imala je tokom rata račun u toj švajcarskoj banci.

Istražni odbor Senata je objavio pismo Barofskog, u kojem poziva Credit Suisse da dostavi sve dodatne informacije o istorijskim vezama s nacističkim režimom, uključujući i moguće finansiranje sistema za bekstvo nacističke elite nakon nemačkog poraza u Drugom svetskom ratu.

U pismu je takođe navedeno da je nekoliko računa iz istorijskih dokumenata označeno pečatom „Američka crna lista" – registar u kojem su Saveznici evidentirali osobe i kompanije povezane s Nemačkom, Italijom i Japanom.

„Jedan od dokumenata s ovim pečatom ukazuje na jedinicu koja je bila uključena u prodaju opljačkane jevrejske imovine", navodi istražitelj.

UBS je na upit novinske agencije AFP izjavio da se trudi da obezbedi sve istorijske dokumente. Istraga odbora Senata je u toku.

Istragu pokrenuo Centar Simon Vizental

Istragu Senata pokrenuo je Centar Simon Vizental. Ova jevrejska organizacija za ljudska prava izrazila je 2020. sumnju da se na računima Credit Suisse i dalje nalaze sredstva opljačkana od jevrejskih žrtava tokom Drugog svetskog rata.

Centar je svoju sumnju zasnovao na listi od 12.000 članova Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP) i sindikata povezanog s nacistima u Argentini, gde su mnogi nacisti pobegli nakon nemačkog poraza. Credit Suisse je saopštio da su razmatrali te navode, ali da nisu pronašli sumnjive klijente u svojim knjigama.