Štajnmajer: Ovo je ispit za demokratiju
3. novembar 2020.
DW: Gospodine predsedniče, Nemačka je u lokdaunu. Da li smo izgubili kontrolu?
Frank-Valter Štajnmajer: Mi smo u svakom slučaju u kritičnoj fazi. To važi za mnoge države Evrope, pa i za Nemačku. Broj infekcija svakodnevno raste i dostiže nove rekorde. Ovo je sada veliki ispit za demokratiju u Nemačkoj. Ili ćemo uspeti da s našim merama značajno suzbijemo zarazu, ili će situacija izmaći kontroli. Uveren sam da ćemo uspeti.
-pročitajte još: Evropa se zaključava i polako ključa
S uvođenjem oštrih mera postavlja se i pitanje šta ima veću težinu: zdravlje stanovništva ili pravo pojedinca na slobodu?
Uveren sam da najveći broj ljudi zna da je neophodno podneti ovaj teret, da ne doživimo ono što su doživele neke naše susedne zemlje: prepune bolnice, zaraženi pacijenti koji leže po hodnicima ili čak uopšte ne mogu ni da budu primljeni u bolnice. Najvažnije je da se sada spreči preopterećenje zdravstvenog sistema. Verujem da ljudi to razumeju.
Ali, otpor merama protiv korone raste u čitavoj Evropi, pa i u Nemačkoj. Da li to politika prosto gura ljude u naručje teoretičara zavere ili radikala?
To je naravno sasvim jasno. Što pandemija duže traje, to je veće opterećenje i veća kritika na takvu vrstu ograničenja. Ali, broj onih koji smatraju da su ograničenja ispravna ili da ih čak treba pooštriti, u ovom trenutku raste brže nego broj kritičara. Ono što me u tom smislu zabrinjava jeste oštrina sukoba. Gotovo da više uopšte nema mosta između onih koji kažu: Da, to je ispravno, i onih koji ili ignorišu opasnost od korone ili u potpunosti odbacuju ograničenja.
Kako biste te ljude, koji su možda trenutno izgubljeni za dijalog, vratili demokratskom diskursu?
Ne može se neko silom privoleti na demokratski diskurs. Politika mora konstantno sebi da nameće obavezu transparentnog objašnjavanja onoga šta čini i zašto su pojedine mere neophodne. Imam utisak da su s povećanjem broja zaraženih pod pritiskom i oni koji govore da se ovde radi o običnom gripu i koji prigovaraju: Šta se bunite vi u politici?
U SAD se bira novi predsednik. Pod pretpostavkom da dođe do promene u Beloj kući, da li će onda ponovo sve biti u redu u transatlantskim odnosima?
Verujem da bi mi Evropljani, a posebno mi Nemci, morali realno da sagledamo sliku promenjene situacije u kojoj se nalaze i SAD. S okončanjem Hladnog rata, kada se shvatilo da Rusija više nije na prvom mestu kao pretnja SAD, već da pretnja bezbednosti Sjedinjenih Država dolazi pre sa drugih mesta, došlo je i do nove orijentacije. To političko orijentisanje, ili da kažemo fokusiranje na Kinu i istočnu Aziju, je nešto što je počelo pre Donalda Trampa, mada ne s takvom agresijom, kakva je sada u konfrontaciji s Kinom.
Šta to znači za nemačku politiku?
Prema mom čvrstom uverenju, prvo bi trebalo prepoznati da je Evropa naš nacionalni interes. Možda je baš korona-kriza pokazala koliko je važna evropska saradnja. Tome u prilog ide, za mnoge neočekivana, ali hrabra odluka evropskih šefova država i vlada o uspostavljanju važnog fonda za obnovu. Vidim i da postoje zajednički, evropski napori na primer kod razvoja i proizvodnje vakcine, ili raspodele pacijenata kada su bolnice u pograničnim područjima prepune, a s druge strane granice još uvek ima slobodnih kapaciteta. To znači da Europa uči iz krize i nadam se da će to naučeno i opstati. Investirati u Evropu, to je zadatak koji ja uvek vidim za Nemačku.
Odnedavno je odnos prema Rusiji na najnižoj tački, otkako je otrovan Aleksej Navaljni. Da li ste zabrinuti?
Zabrinut sam zbog trovanja Navaljnog. Ali, moje brige sežu dalje u prošlost. Naravno da to povezujem s aneksijom Krima protivno međunarodnom pravu. Plaši me to što u Moskvi nisu ispravno shvatili koliki je to šok izazvalo u Evropi, i to ne samo u istočnoj Evropi. A ono što je usledilo nisu bile promene na bolje: sve veći pritisak na opozicione političare u Rusiji, gde neki strahuju i za sopstveni život, ili su ga izgubili, pa preko ubistva u berlinskom parku Tirtgarten, i sve do pokušaju ubistva Navaljnog. Sve to nas je bez sumnje međusobno još više udaljilo. Ali ne smemo da dozvolimo da se to otuđenje nastavi. Naša istorija u Evropi, isto kao i geografska blizina Rusije, zahteva da se stalno traže mogućnosti kako se tom otuđenju suprotstaviti. To, međutim, ne može da se promeni jednostrano, to zahteva volju i razumevanje i ruske strane.
To zvuči kao da je trenutno nema dovoljno.
Da, s moje tačke gledišta ima je suviše malo.
Kada pogledamo razvoj situacije u SAD, Rusiji i Kini, pozivi da Nemačka preuzme važniju ulogu na svetskoj političkoj sceni sve su glasniji. Za koliko vođstva je Nemačka spremna?
Nama u Nemačkoj je potrebno razumevanje da je ta zemlja – Nemačka – važna u Evropi. Ako mi investiramo u Evropu, investiraće i drugi. Zbog naše geografske pozicije i istorije, mi imamo zadatak da gradimo mostove koje je neophodno izgraditi između istoka i zapada u Evropi. Takođe je potrebno prevladati neke nesporazume i pukotine koje su nastale proteklih godina. Ali, najvažnije je da mi moramo da investiramo u bezbednosnu politiku u Evropi. To s jedne strane znači učiniti Evropu snažnijom, a s druge, značajno ojačati evropski stub unutar NATO. I jedno i drugo je neophodno.
Sledeće godine su u Nemačkoj izbori za savezni parlament, Bundestag. Time se završava i politička era Angele Merkel. Da li Nemačka sa odlaskom kancelarke gubi uticaj u Evropi i na međunarodnom planu?
Prvo, to je normalno kada odlazi neko nakon toliko godina u Vladi ko je imao mogućnosti da prikuplja političko iskustvo, i, što je još važnije, da gradi političku mrežu u svim evropskim državama, a i mnogo šire. Ko god da bude naslednik radiće drugačije. U tom smislu, koraci koje bi naslednik trebalo da napravi su krupni. To, međutim, ne znači da su nasledniku ili naslednici uskraćene mogućnosti da s godinama izgradi sličan uticaj. Ali, to nije jednostavno. Izazov je ogroman.