Šta posle Blatera?

Dojče vele: Gospodine Tonjoni, Josef Blater je otišao. Da li Vas je iznenadio trenutak u kom je odlučio da se povuče?

Gido Tonjoni: Ne samo mene, svi na planeti su iznenađeni ostavkom, samo nekoliko dana nakon izbora. To zaista nije bilo za očekivati. Mislim da su ljudi još uvek zbunjeni. Videćemo kako će se fudbal reformisati posle tog događaja.

Blatera lično poznajete, sa njim ste godinama radili. Šta mislite, šta ga je na kraju motivisalo na takav korak?

Mislim da je to bio pritisak spolja. Ne od strane fudbala, jer su pojedini savezi protiv njega. Još mnogo ranije on je osetio da mu polovina fudbalskog sveta nije naklonjena. Mora da je ključan bio pritisak Amerikanaca. Američko sudstvo poznato je po tome da ne pušta tek tako kost koju je zgrabilo. Posle prošlonedeljnih dešavanja, polazim od toga da se Sep Blater konsultovao sa advokatima SAD šta dalje činiti. Tako je barem mogao samovoljno da se povuče i na to nije bio primoran spolja.

Spekuliše se da je istraga i protiv njega pokrenuta. Da li mislite da je to moguće?

Moguće. Preteći scenario je sada naprosto tu. Amerikanci sada ganjaju Fifu sa svojim akcijama. Sledećih dana ili možda tek za dve-tri nedelje znaće se koliko je vredelo tiho povlačenje Sepa Blatera. Ukoliko je ono usledilo samo zato što su mu Amerikanci bili za vratom i zbog straha da će i on doći na red, onda ostavka nije toliko vredna, kao što se trenutno čini. Amerikanci su sigurno izabrali Blatera kao metu. Međutim, Fifa neće jednostavno da čeka skrštenih ruku na udar Amerikanaca. Zanimljivo će biti videti kako će narednih sedmica izgledati pravni spor.

Mnogi sa olakšanjem govore o Blaterovoj ostavci. Da li ona zaista predstavlja veliko olakšanje za Fifu?

Na prvi pogled da, ali kad se postavi pitanje šta dalje, onda je mnogo nepoznanica. Naslednik se ne nazire. Prete nesuglasice kontinentalnih saveza. Potrebno je sačekati dok svi ponove ne uzmu dah i dok se ne formiraju nove koalicije. Englezi su oduševljeni, Nemci zadovoljni, kao i mnogi drugi. Ali šta će učiniti u ovoj situaciji?

Blater je najavljivao vanredni kongres negde između decembra 2015. i marta 2016. Do tada želi da zadrži kormilo i pokrene reforme. Koliko je to realistično?

Ukoliko Amerikanci nastave da vrše snažan pritisak na Blatera, on verovatno neće biti u stanju dalje da vodi organizaciju na željeni način. Blater je još uvek u stanju da nekako vodi preduzeće i da sazove novi kongres. Polazim od toga da se on neće održati još ove godine, pre na proleće 2016. Fifa i sve druge interesne grupe tako imaju mogućnost da udahnu nešto vazduha i da relativno dobro isplaniraju budućnost.

Jozef Blater je vodio Fifu kao kralj Sunca. Ko bi mogao da nastavi njegovim stopama?

Tog muškarca ili te žene nema. Nigde se ne nazire lider koji bi sa novim idejama mogao da izgradi modernu Fifu. Princ Ali (jordanski princ Ali bin el Husein poražen je na izborima prošlog petka) ne može ponovo biti doveden. Luis Figo (bivši reprezentativac Portugalije koji je povukao kandidaturu) je nažalost već malo sagoreo. Postoji Žerom Šampanj (bivši funkcioner Fife, najpre je hteo da nastupi protiv Blatera, pa se povukao) koji bi sigurno bio u stanju to da napravi. Ali malo je verovatno da će on dobiti potrebnu podršku, pre svega zato što nije u dobrim odnosima sa Mišelom Platinijem (predsednik Uefe). Trenutno nema potrebnog iscelitelja. Možda i nije loše da se stoji pred praznim papirom. I ko kaže da onaj ko će voditi taj koncern mora da bude neko iz sveta fudbala? To uostalom nije bogomdano. Sada je važna prilika za poboljšanje elementarnih stvari. Lično smatram da je veoma važno da se ograniči mandat predsednika Fife. U suprotnom će se tražiti supermen koji će narednih dvadeset godina ostati na funkciji. To nije poželjno. Trebalo bi promeniti i glasačko pravo pojedinih saveza, koji više ne reprezentuju na pravi način to što se u realnom fudbalskom svetu dešava.

Kako vidite buduću ulogu Evropljana?

Oni sada moraju da preuzmu važnu ulogu, moraju da igraju pomiritelje. Sep Blater je uvek ciljano širio stav da Fifa i on lično štite ostatak sveta pred pohlepom Evropljana. Tu pohlepu nisam uspeo da registrujem. Evropa je zapravo uvek bila sama sebi dovoljna i nije želela da igra veliku ulogu u svetskoj politici. Ali Evropa se sada zaista vidi kao fudbalski i komercijalni centar fudbala. Evropljani moraju da preuzmu vođstvo, inače će im situacija izmaći kontroli, a to bi za budućnost Fife zaista bilo za žaljenje.

Da li vidite neku posebnu odgovornost Nemačkog fudbalskog saveza? Na kraju krajeva, Volfgang Nirsbah predvodi najveći savez na svetu.

Tačno je to što kažete. Uz to je Nemačka i prvak sveta. Za sve ove godine koliko poznajem Fifu, Nemačka je sve tiho posmatrala i nikada nije tražila vodeću ulogu. Doduše, internacionalno Nemačka nema toliko prirodnih saveznika kao Englezi i Francuzi. Ali Nemačka bi morala da se trgne iz te pasivnosti i da svesno preuzme odgovornost koju bi najveći, najvažniji i trenutno, bez sumnje, najuspešniji fudbalski savez sveta trebalo na sebe da preuzme. Volfgang Nirsbah, kome iz razumljivih razloga nedostaje političko iskustvo, ne mora sam da bude u prvom planu. Ali bilo bi šteta ukoliko Nemačka ne bi iskoristila aktuelni vakum, kako bi se sebe dovela u bolju poziciju. U političkom smislu, ne u fudbalskom.

Da li po Vama postoji alternativa Fifi?

Mogao bih da zamislim da pojedinci kažu da se glavne nacije i glavni klubovi povežu u jednu interesnu grupu. To bi čak moglo da funkcioniše. Ali ideja Fife kao organizacije sa svetskom mrežom nije loša. Nju su samo zloupotrebili funkcioneri koji su smatrali da Fifa postoji samo da bi se oni lično obogatili. Mentalitet mora da se promeni. Mislim da ideja Fifaf mora i dalje da se neguje: globalno promovisanje fudbala koje vodi računa o odnosu prema malima. Ali upravo taj odnos je toliko izopačen da na ovaj način više ne može da se održi.

Švajcarski pravnik i novinar Gido Tonjoni – koji sledećeg petka slavi 65. rođendan – od 1984.-1995. bio je portparol Fife. U Svetsku fudbalsku organizaciju vratio se 2001. godine kao šef marketinga. Dve godine kasnije Fifa se razišla od Tonjonija, očigledno zbog razlike u mišljenjima između njega i Blatera. Tonjoni je od tada jedan od najžešćih kritičara Svetske fudbalske organizacije.