Španija: niko nema većinu

U Predstavničkom donjem domu sa 350 mesta, i za većinu je potrebno 176 mandata.
Konzervativna PP  posle prebrojavanja svih glasova, ima 136 poslanička mesta, a krajnje desni Voks 33 - i to bi bilo 169.
Socijalistička partija premijera Pedra Sančeza ima 122 mesta, a njen saveznik, krajnje levičarski Sumar 31 - što je ukpuno 153.
Izlazne ankete birača su prethodno pokazale da PP i Voks verovatno postižu većinu.

Više od 37 miliona Španaca bilo je pozvano da izabere novi parlament i to na vrućinama od preko 40 stepeni.

Izbore prvobitno planirane za decembar predložila je vladajuća PSOE (Partido Socialista Obrero Espanol) premijera Pedra Sančeza nakon što je izgubila značajan broj glasova na lokalnim i regionalnim izborima krajem maja. Najjača stranka bila je konzervativna Španska narodna partija (Partido Popular, PP). Međutim, kada je u pitanju formiranje vlada u regionima, ona često zavisi od glasova desničarske populističke partije Voks.

Koje stranke su u igri?

PSOE je osnovana u 19. veku i smatra se najstarijom strankom u Španiji. Iako sebe naziva „Socijalističkom radničkom partijom", ona predstavlja socijaldemokratski kurs levog centra. Generalni sekretar i partijski lider PSOE i od juna 2018. premijer je Pedro Sančez. Prema anketama, PSOE bi sa 27 do 28 odsto glasova mogla da bude druga najjača snaga na izborima.

Najjača opoziciona snaga je konzervativno-hrišćansko-demokratska PP. Predsednik je Alberto Nunjez Feiho. PP vodi u anketama i mogla bi da računa na 33 do 36 odsto glasova.

Levičarska populistička partija Podemos osnovana je u Madridu 2014. Trenutno je u manjinskoj vladi, ali je poslednjih godina veoma izgubila na značaju. Na ovim se nije kandidovala sa svojom listom. Podemos se pridružio novom levo-zelenom pokretu Sumar, pod vođstvom ministarke rada Jolande Diaz. Prema anketama, ovaj savez može da računa na 12 do 14 odsto glasova.

Desnopopulistička i delom desno-ekstremistička partija Voks osnovana je 2013. odvajanjem od konzervativne PP. Isprva je bila beznačajna na nacionalnom nivou. To se promenilo tek na parlamentarnim izborima u aprilu 2019. kada je dobila više od deset odsto glasova. Voks-om predsedava Santjago Abaskal. Kao i Sumar, Voks dobija 12 do 14 procenata u anketama.

Postoji i nekoliko manjih partija, od kojih većina ima regionalne korene, kao što je levičarska katalonska regionalna partija Eskuerra Republicana de Catalunia (ERC).Mogu da računaju na nekoliko mandata, jer granica od tri odsto ne važi na nacionalnom nivou, već po izbornoj jedinici.

Koje teme su dominrale izbornom kampanjom?

Glavna tema predizborne kampanje je bila podela u zemlji između pristalica promene vlasti i protivnika moguće desničarske konzervativne koalicije.

Sančez želi da ostane na funkciji, Feiho želi da ga zbaci i najradije bi da vladao sam, a Diaz bi bila veoma srećna da zameni Sančezovog prethodnog levičarskog koalicionog partnera „Unidas Podemos“ svojim novim izbornim savezom.

Predsednik PP Feiho između ostalog hoće da stavi pod kontrolu ogroman državni dug Španije. To je trenutno 110 odsto bruto domaćeg proizvoda. Istovremeno, PP želi da smanji porez na dohodak za većinu Španaca kako bi se dao podstrek privrednom rastu. Pored toga, hoće da motiviše strane kompanije da investiraju u špansku privredu.

Još jedna tema o kojoj se žestoko raspravljalo u predizbornoj kampanji je novo seksualno krivično pravo. Feiho je kritikovao Sančeza zbog grešaka: Promena zakona nenamerno je dovela do toga da su kazne za stotine prestupnika smanjene ili su oni čak pušteni na slobodu. Feiho je takođe kritikovao premijera zbog toga što je sarađivao sa katalonskim nacionalistima.

Šta se bira, kako se bira

Španija je parlamentarna monarhija, na čelu države nije predsednik nego kralj, a to je od 2014. Filip VI.

Španski parlament, Cortes Generales, sastoji se od dva doma: Predstavničkog doma (Congreso de los Diputados) i Senata (Senado). Na izborima 23. jula se biraju poslanici za oba doma.

Predstavnički dom je važniji parlamentarni dom jer bira premijera i takođe ima konačnu reč o zakonodavstvu. Ima 350 mesta, koja su raspoređena po pravilima proporcionalne zastupljenosti.

50 španskih provincija služe kao izborne jedinice, koje daju određeni broj poslanika u skladu sa brojem stanovika. Svaka izborna jedinica šalje najmanje dva poslanika. Jedini izuzetak su španske eksklave u severnoj Africi, Seuta i Melilja, svaka sa po jednim poslanikom.

Izbori su zasnovani na partijskim listama u izbornim jedinicama. Mandati su već raspoređeni na nivou provincija, gde važi cenzus od tri odsto. Ovo daje prednost velikim partijama i partijama sa regionalnim fokusom kao i manje naseljenim provincijama.

Drugi dom, Senat, predstavlja regione. Trenutno ima 266 članova. Od toga, 208 se direktno bira većinom glasova. Svaka kopnena provincija daje četiri senatora, španska ostrva i eksklave manje, i u zavisnosti od njihove veličine. Preostale senatore imenuju parlamenti autonomnih zajednica prema broju stanovnika.

Poslednji izbori za španski parlament održani su 10. novembra 2019. To su takođe bili vanredni izbori, pošto posle izbora u aprilu te godine nije mogla da se formira nova vlada. 

D.Roščić (agencije, bpb)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.