Šabac – kao galsko selo
13. februar 2019.
Radio Berlin-Brandenburg izveštava o protestima u Srbiji. U radijskoj reportaži novinarke Andree Ber se najpre predstavlja gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović uz citat iz govora u Strazburu, u Savetu Evrope, iz novembra 2018. u kojem on „kritikuje nedostatak demokratije u Srbiji“. Ona objašnjava da je Šabac jedna od malobrojnih srpskih opština u kojima na vlasti nije Srpska napredna stranka. „Mi smo“, kaže Zelenović, „kao galsko selo koje su okružili Rimljani. I svi se pitaju šta je čarobni napitak i kako je moguće da opstajemo uprkos svim tim pritiscima“.
„Nekoliko nedelja kasnije, Zelenović sedi u velikoj Sali šabačke opštine. Opština sa oko 100.000 stanovnika se nalazi oko 90 kilometara zapadno od Beograda. U prestonici su s pažnjom registrovali istup kritičkog gradonačelnika. Ono trenutka kada sam dobio poziv da idem u Strazbur, ovamo je došla policija iz Beograda zbog navodno protivzakonitog postupanja mene i službenika gradske uprave. Četiri meseca su tražili dokaze, ali nisu ništa uspeli da nađu“, rekao je Zelenović za nemački radio.
Autorka navodi Zelenovićeve reči da su državni tužilac i ekonomski revizori optužili grad za finansijske malverzacije. Ni za šta nisu imali dokaze, i sve je služilo samo kriminalizaciji njega i njegovih saradnika, rekao je on. „Takođe imamo i dokaze o prisustvu kriminalaca koje je Napredna stranka angažovala i na dan izbora pretila građanima i predstavnicima drugih izbornih lista i ucenjivala ih. Mi smo to kao opozicija izneli u jednoj Beloj knjizi“.
Predstavljena je i opštinska političarka Marija Lazić, koja kaže kako je jedna poznanica jednog dana pozvala na kafu. Poznanica se, kaže, predstavila kao supruga jednog visokog funkcionera Srpske napredne stranke i stavila joj je do znanja da bi mogla da dobije rukovodeću poziciju u jednom šabačkom javnom preduzeću – ako promeni stranu.
U hotelu Moskva se početkom februara sastao „takozvani Komitet za monitoring Kongresa opština i regiona Saveta Evrope. Evroposki regionalni i opštinski političari ocenjuju lokalnu demokratiju. „U mnogim zemljama, predsednici opština su pod sve većim pritiskom, Bernd Firinger, gradonačelnik Zindelfingena. A kada je o Srbiji reč, on ostaje uopšten: Postoji potreba da se tu nešto uradi, to smo formulisali, i kada se radi o pitanju pristupa Evropskoj uniji, polazim od toga da je i lestvica i ovde postavljena na visinu koja odgovara demokratskim standardima.
„U hotelu Moskva se za reč javio i Saša Paunović, gradonačelnci Paraćina i član opozicionog Saveza za Srbiju. Sloboda medija, pravna država, ugroženi su u mnogim delovima Evrope. Neprijatelj koji sada preti se izdaje za demokratu, simulira slobodne izbore, tvrdi da se sloboda medija sastoji u tome da svako može da emituje lažne vesti. On zloupotrebljava demokratske institucije da bi donosio zakone kojima će se ukinuti ljudska prava i slobode, rekao je Paunović.
Slično za Radio Berlin-Brandenburg govori i gradonačelnik Sjenice Hazbo Mujović, koji se, između ostalog, žali „da se na televiziji neprestano može videti propaganda, propaganda i – propaganda, te da opozicija praktično nema gde da se oglasi“.
„Srpska opozicija sve više kritikuje i nemačku vladu. Kaže da kancelarka Angela Merkel redovni prima srpskog predsednika Aleksandra Vučića, ali interesovanja za opoziciju – nema“. Na kraju se oglasio i novinar Ivan Ivanji koji kaže: „Kada se razgovara sa nemačkim diplomatama – a ni sa austrijskim nije drukčije – oni kažu: da, mi smo zainteresovani za stabilnost... ja to smatram pogrešnim.“
„Postojao je Slobodan Milošević, koji je bio ubica, njegov ministar informacija se zvao Aleksandar Vučić, koji je trenutno predsednik Srbije; njegov portparol se zvao Ivica Dačić, koji je trenutno ministar spoljnih poslova Srbije. Mislim da je time već mnogo rečeno“...
Reportaža završava kako je i počela - rečima Nebojše Zelenovića u Savetu Evrope u Strazburu, koji se zahvalio toj instituciji na mogućnosti da joj se obrati i rekao: „Pomozite nam da dobijemo fer predizborno takmičenje“.
Tajani na istorijsko-političkom minskom polju
„Da li je to bilo odsustvo razmišljanja ili nešto gore?“, pita se Noje cirher cajtung povodom poslednje sporne izjave predsednika Evropskog parlamenta. „Teško je zamisliti da Antonio Tajani, nije znao šta je rekao. Živela italijanska Istra, živela italijanska Dalmacija i italijanski prognanici! – Tajanijev govor u nedelju u Bazovici odnosio se na italijanske žrtve jugoslovenskih partizana u blizini Trsta. Nedaleko odatle se nalazi drugi spomenik i to slovenačkim žrtvama italijanskog fašizma. Time je već jasno po kakvom se istorijsko-političkom minskom polju kretao Tajani kada se tako kontroverzno izjasnio.“
Opisavši spor koji je nastao kada su se tim povodom pobunile Slovenija i Hrvatska a Tajani poprilično nespretno pokušao da zagladi stvar, autor članka Andreas Ernst piše da je Tajani prihvatio poziv slovenačke komesarke EU za saobraćaj Tatjane Bulc da poseti bivši italijansko-nemački koncentracioni logor Rizjera di San Saba u Trstu. „U tom logoru je pod nemačkim rukovođenjem od 1943. do 1945. ubijeno između 3000 i 5000 ljudi. Bili su to jugoslovenski i italijanski partizani, ali i Jevreji i antifašisti. Već po kapitulaciji Italije 1943, odredi jugoslovenskih partizana su počinili zločine nad italijanskim protivnicima, ali i nad civilima i kolaborantima. Ubijene su hiljade ljudi. Oni su ustreljeni ili su živi bacani u jame. To, doduše, nije bio samo etnički konflikt: radilo se i to tome ko je bio na čijoj strani“.
„Niko ne dovodi u pitanje Tajanijevo poklonjenje tim žrtvama. Ali, oznaka italijanska Istra i još više italijanska Dalmacija – iritiraju. Istra je posle Prvog svetskog rata pripala Italiji, koja je pod fašizmom sprovodila brutalnu politiku asimilacije nad slovenačkom i hrvatskom manjinom. Nakon poraza Nemačke, počelo je natezanje između Tita i Amerikanaca oko vladavine nad Trstom. Završilo se tek 1957: Trst je pripao Italiji, a region južno odatle – Jugoslaviji. Danas su Italijani manjina u Istri, ali i u Sloveniji i u Hrvatskoj imaju kulturnu autonomiju. Za razliku od nje, Dalmacija je 1941. bila naprosto žrtva italijanske agresije. Mnogi njeni hrvatski i srpski stanovnici su se priključili Titu u borbi protiv okupatora. Račun je platilo autohtono italijansko stanovništvo koje je posle 1945. proterano“, piše Andreas Ernst za Noje cirher cajtung.
Severna Makedonija – strana reč
Isti list se osvrće i na ime Severne Makedonije koje je, kako stoji već u naslovu članka, „u svakodnevici još uvek strana reč“: „Na makedonskim graničnim prelazima tu i tamo se mogu videti nalepnice na kojima piše: Don´t fyrom me!“.
Posle kratkog objašnjenja kako je Grčka izdejstvovala da se Makedonija posle 1993. zove Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, i konstatacije da je to sada prošlost, dalje se navodi da novo ime Severna Makedonija „ima i svoju ekonomsku stranu, kada je reč o oznaka porekla proizvoda. Sada bi mešovita grčko-makedonska komisija trebalo da reši pitanja koja su s tim povezana. Tako i bivša jugoslovenska republika Makedonija i grčka severna provincija Makedonija izvoze vino. Da bi pojasnilo stvar, jedno grčko udruženje proizvođača vina je u jednom video-spotu objasnilo kako izgleda imenovanje koje smatra korektnim. Tamo učimo da konzument mora znati da je makedonska roba uvek Made in Greece. Drugim rečima, samo tamo gde piše: Grčka – i Makedonija je stvarno prisutna. A da bi se to pojasnilo i na nivou čula, upotrebljena je melodija iz Grka Zorbe.“
Priedio: Saša Bojić