1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaBliski Istok

Đina Mahsa Amini - simbol protesta u Iranu

8. decembar 2022.

Nasilna smrt Mahse Amini pokrenula je najveći talas protesta u Iranu u poslednjih nekoliko decenija. Uz pomoć članova porodice DW redakcija na farsiju i nedeljnik Špigl rekonstruisali su njen životni put.

https://p.dw.com/p/4KdiG
Iran 40. Todestag Jina Mahsa Amini
Foto: UGC

„Nismo ni slutili da će doći dan kada će naša majka zaspati plačući na tvom krevetu, naš otac će sediti u ćošku sobe i skrivati suze od nas, a ja neću moći da otvorim pretinac za rukavice u autu a da ne vidim tvoju maramu koja je tamo ostala... Moja jedina želja bila bi da te još jednom zagrlim...", napisao je Aškan Amini, brat Đine Mahse Amini, na Instagramu 11. oktobra.

Utorak je krajem oktobra, 39 dana nakon njene smrti, kada Diako Aili, njen rođak, u jednom selu blizu norveškog grada Bergena, sedi na sofi i otvara foto album. Uvezan je u crni povez, fotografije su u prozirnoj foliji. Pokazuje jednu od slika. "Evo", kaže, "ovo je ona. Đina."

pročitajte još:Iran: Raspuštena zloglasna policija za očuvanje morala

Devojčica u pantalonama sa cvetnom mustrom, gusta i sjajna crna kosa joj pada na potiljak. Vadi drugu fotografiju iz kutije. Na ovoj Đina sedi bosa na tepihu u dnevnoj sobi roditeljske kuće u Sakezu, sitna, dugih trepavica, na beloj majici šarenim slovima piše "Cvet". Gleda preko ramena, pravo u kameru.

Kurdski identitet

"Mahsa", kaže Diako Aili, "niko je nikad nije tako zvao." Ni porodica, ni prijatelji, ni ona sama. Morala je samo da uzme to perzijsko ime za pasoš, kurdska imena često nisu prihvaćena. Ali živela je u Sakezu, kurdskom gradu u zapadnom Iranu, sa 140.000 stanovnika, nedaleko od iračke granice. Sa porodicom je govorila kurdski pa su je ovde svi zvali samo pravim imenom. I demonstranti u Iranu počeli su pored imena Mahsa skandirati i njeno kurdsko ime – neki ga izgovaraju kao Zina, drugi kao Đina.

Đina je volela pevanje, ples i putovanja. Nju je iranska moralna policija uhapsila 13. septembra i odvela u policijsku stanicu, gde je nešto kasnije izgubila svest. Bila je dva i po dana u komi, sa povredama glave i na respiratoru.

Njeni rođaci u Iranu teško mogu da razgovaraju sa novinarima. Telefoni se prisluškuju, a prve pretnje porodica je dobila odmah nakon Đinine smrti. Zato se u svim razgovorima koji su vođeni s reporterima može osetiti velika doza opreza.

Protesti u Marivanu, Iran 6.11.2022.
Protesti u Marivanu, Iran 6.11.2022.Foto: Kurdpa

Snovi i planovi

Sada, sredinom decembra, veliki srebrni katanac visi ispred butika u Sakezu. Dok u svim drugim radnjama u ulici, kojima se prodaju torbice, nakit i mobilni telefoni, život teče dalje, u radnji Đine Amini ugasilo se svetlo. Priželjkivala je da njen otac, Amjad Amini, penzionisani službenik osiguravajućeg društva, otvori ovu radnju za nju. Čekala je mesto na fakultetu i tražila posao da nekako ispuni vreme čekanja. Nekoliko meseci pre smrti, tokom leta ove godine, ispunio joj je san. "Najbolji butik" tako je nazvala svoju prodavnicu. Ujutro bi je otac ili brat vozili do nje i naveče ponovno dolazili po nju, pričaju njeni rođaci u Norveškoj. S 22 godine Đina Amini je još uvek živela kod kuće sa svojim roditeljima, u lepoj dvospratnoj kući, u kraju grada gde živi srednja klasa.

pročitajte još:Zašto su Kurdi na udaru susednih zemalja?

Već je imala vozačku dozvolu i uživala je u vožnji, no nije bilo preporučljivo da kao mlada, neudata žena sama automobilom odlazi do radnje.

Oprez i strah

Alija Aili, tetka Đine Amini, bila je ovog leta u Sakezu. Kaže da je Đina više puta isticala da bi trebalo da se tetka potčini i pokrije celo lice. "Vrlo su strogi", rekla bi ona. Osetilo se da postoji strah od policije i tzv. čuvara morala.

Aili je u kasnim četrdesetim, a Iran je napustila još početkom devedesetih, kada je imala samo 18 godina. Ailina su deca rođena u Norveškoj. Da je njena sestra, Đinina majka, tada otišla s njima – da li bi Đina danas bila živa?

Ponekad se, kažu Diako Aili i njegova majka, osećaju krivim. Zbog svih sloboda koje se za njih podrazumevaju. "Moja mlađa sestra je istih godina kao Đina", kaže Diako Aili. Njih dve rođene su u razmaku od samo nekoliko nedelja, jedna u zapadnoj demokratiji, druga u islamističkoj diktaturi. On kaže: "Moja sestra može govoriti šta hoće, nositi šta želi, biti to što želi." Za Đinu Amini bila su na snazi drugačija pravila: kosa i vrat pokriveni maramom, telo pokriveno kaputom, koža se ne sme videti od nadlanice do gležnjeva.

Đina Mahsa Amini
Đina Mahsa AminiFoto: Peter Dejong/AP Photo/picture alliance

„Zdrava, tiha devojka"

Jina je rođena 21. septembra 1999. godine i od tada nije bilo dana da se nisu videli ili barem popričali, kaže njen deda Rahman Aili u telefonskom razgovoru za DW. Kad je još bila beba, dao joj je, kaže, nadimak,: “Blagi vetar”. Tako ju je zvao, čak i kad je već bila odrasla. Bila je tiha, opuštena devojka. Dok je bila u osnovnoj školi, lekari su joj otkrili dobroćudni tumor na mozgu koji je uspešno izlečen operacijom. Od tada, kaže njen deda, nikada nije

bilo zdravstvenih problema. To naglašava, verovatno i zato što su iranski lekari tvrdili da uzrok smrti nije policijsko nasilje, nego ta stara operacija. I ostale osobe koje su joj bliske tvrde da je bila zdrava.

Dan smrti

Na njenom poslednjem putovanju radilo se o njenom upisu na fakultet. Porodica je zajedno otputovala u Urmiju, grad u severozapadnom Iranu, gde se ona uspešno prijavila za studij biologije. Poslepodne 13. septembra, kada je Đina Amini uhapšena, mladi su zajedno šetali gradom. To nam njen stric Aili rekao telefonom. Đina, njen brat Aškan Amini i dve sestrične izašli su između 18:00 i 18:30 na stanici metroa Hagani. Tamo je Đinu i njene dve sestrične uhapsila "moralna policija", navodno zbog "neislamske odeće". Na kraju su samo nju poveli sa sobom.

Jedna od dve sestrične koja nije odvedena kasnije je ispričala svojoj tetki u Norveškoj šta se dogodilo: Đina je pokušala da se odupre hapšenju, ali ju je moralna policija naterala da uđe u vozilo. Rođak je rekao da su pratili policiju do stanice. I da su otprilike dva sata nakon Đininog hapšenja neke mlade žene istrčale iz stanice vičući: "Ubili su je!"

Nakon toga je došla hitna pomoć i odvezla je u bolnicu Kasra. Njen deda kaže: "Uveren sam da je nad njom izvršeno nasilje.” U razgovoru za DW njen otac je izrazio nadu da će odgovorne stići pravedna kazna. „Danas je Mahsa, a sutra će stradati neka druga", dodaje njen stric.

Njena tetka u Norveškoj kaže da joj se Đina nekoliko puta poverila da nakon studija želi da napusti Iran. To je san koji imaju mnogi mladi Iranci. Međutim, Đinin san je sahranjen s njom. Na njenom nadgrobnom spomeniku piše: "Draga Đina, nisi mrtva. Tvoje ime biće šifra."

Dialika Naufeld (Špigl)

Ovaj članak je nastao u saradnji Špigla i DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.