Četiri zablude o Džebu Bušu

Ko je Džeb Buš? Kada bi se napravila anketa, dobio bi se odgovor: on je naslednik prestola političke dinastije Buš. Veoma je bogat i ranije je bio guverner Floride. Govori španski, a njegova supruga potiče iz Meksika. Važi kao predstavnik umerene političke struje, prvenstveno kada ga se poredi sa njegovim bratom Džordžom Volkerom Bušom. Za razliku od brojnih republikanaca, on podržava reformu useljeničke politike. Važi za političara s najboljim šansama za dobijanje podrške republikanaca da bude njihov kandidat na narednim predsedničkim izborima i za kandidata koji bi, nakon osam godina, mogao da prekine vladavinu demokrata u Beloj kući.

Sve to je manje-više tačno, ali ipak ne u potpunosti. O Džebu Bušu i njegovim šansama postoji niz zabluda. Sledeće četiri su najvažnije:

Prva zabluda: Džeb Buš je političar centra

Buš je osam godina bio guverner Floride. Bio je to jedini put da je bio izabran na neku političku funkciju. Bilans te vladavine ukazuje da se radi o striktno konzervativnom političaru, kaže Danijel Smit, politikolog na Univerzitetu Florida: „Džeb Buš nije političar centra.“

Za vreme njegove vladavine zalagao se za privatizaciju škola, zatvora i javnog saobraćaja. „On ne samo da je zagovarao liberalizaciju tržišta, već je i vrlo čvrstom rukom nastupao protiv sindikata u javnim službama. Planirao je velike rezove u javnim službama.“ Smit političku liniju Džeba Buša opisuje kao „tačerizam“, po uzoru na politiku koju je vodila bivša britanska premijerka Margaret Taćer.

Lens Hejven-Smit izučava, takođe na Univerzitetu Florida, politiku koja se vodi u toj saveznoj državi. On kaže da je Džeb Buš, nakon napuštanja funkcije guvernera, pokušao da zauzme umerenu političku liniju, ali da je on bio „vrlo konzervativan guverner“. Buš se trudio da ukine ciljane mere za podršku manjinama. „On nije baš senzibilan kada su manjine u pitanju“, kaže Hejven-Smit: „Kada je izabran za guvernera pitali su ga šta će učiniti za Afroamerikance. Odgovorio je – ništa. I tako je i bilo.“

Čak i u poređenju sa često „ismevanim“ Džordžom V. Bušom, četrdesettrećim predsednikom SAD, Džeb se čini kao još konzervativniji političar. To barem tvrdi Bob Šram, legendarni šef izbornih kampanja Demokratske stranke: „On bi verovatno bio vrlo sličan svom bratu u vođenju spoljne politike i slušao bi savete neo-konzervativca.“

Druga zabluda: Džeb Buš je skoro siguran kao kandidat republikanaca

Džeb Buš je sigurno favorit u trci za predsedničkog kandidata među samim republikancima. On ima najviše novca, miljenik je stranačkog establišmenta i raspolaže kontaktima kojima i inače raspolaže porodica Buš. To je ranije bilo dovoljno za dobijanje nominacije. Međutim, stare navike su se promenile. „Tek će se pokazati da li su republikanci spremni da slede naviku da biraju uvek onog ko je sledeći na redu“, kaže Šram, inače savetnik Ala Gora i Džona Kerija u izbornim kampanjama. „Tako je i bilo u proteklih 50 godina, ali je kod svake kandidature to postajalo sve teže i teže.“

Dvehiljadite godine Džordž V. Buš je relativno jednostavno dobio podršku većine republikanaca. Godine 2008. Džonu Mekejnu je bilo mnogo teže. „A tek Mitu Romniju je to bilo veoma teško, mada je bio 'na redu', bio je prvi izbor stranačkog establišmenta“, kaže Šram. „On je morao da vodi žestoku trku sa Rikom Santorumom, čovekom koji nije ni dolazio u obzir da postane predsednik. Moguće je, dakle, da establišment ovoga puta izgubi kontrolu nad stranačkom bazom republikanaca.“ Buš nije ništa bolji kandidat za predsednika od nekih drugih stranačkih kolega, veruje Smit: „On sigurno ima sve ono što jedan Amerikanac očekuje od svog predsednika. Pitanje je samo da li Amerikanci žele još jednog Buša.“

Treća zabluda: Teško je prevazići Bušovu izbornu kampanju

Džb Buš se poslednji put kandidovao za neku funkciju još 2002. To je bilo davno, ako se uzmu u obzir promene na političkoj i medijskoj sceni. „On je već pomalo zarđao“, kaže Smit. Pošto ima dosta novca i uz podršku porodice, dosta toga može i da prilagodi ovom vremenu. Ali on mora da veoma brzo uči i da se okruži pravim saradnicima. To bi moglo da bude teško jer Džeb Buš nema „prirodni talenat“ za politiku.

„Moja jednostavna teorija o politici u SAD glasi: čovek mora da voli ljude da bi ga izabrali za predsednika. Morate mnogo da volite ljude. Bil Klinton je možda i previše voleo ljude“, kaže Smit. Ta teorija bi za Džeba Buša mogla da postane problem. On ne važi za nekoga ko „zna sa ljudima“. „On je politički štreber“, tvrdi Smit. Bob Šram misli da bi Buš mogao da ima probleme u ostvarivanju emocionalne veze sa biračima: „Previše misli glavom, a nedovoljno srcem.“

Četvrta zabluda: Džeb Buš bi bio favorit u trci protiv Hilari Klinton

Iako demokrate vladaju već osam godina, republikancima nije zagarantovano da će naredni predsednik biti izabran iz njihovih redova. Džeb Buš nije političar koji će privući mnoštvo glasova, veruje Hejven-Smit: „Popularnost koju uživa na Floridi se precenjuje.“ Biran je dva puta za guvernera, ali to se dešalo u takozvanim „međuizbornim“ godinama, kada nije biran predsednik SAD i mnoge demokrate Floride nisu ni izašle na glasanje. „Ne verujem ni da će na Floridi tek tako osvojiti većinu glasova samo zato što je tu bio guverner.“ Teško je predvideti kako bi intelektualno orijentisan Buš prošao u vrlo važnim saveznim državama, poput Ajove, gde je vrlo važan odnos sa biračima, zadobijanje njihovog povjerenja i naklonost regionalnih medija.

Ima još faktora koji govore u prilog pobede demokrata. „Republikanci su manevrisanjem sami sebe doveli u demografski ćorsokak“, tvrdi Šram. „Ta stranka ne obraća se mladima niti samostalnim ženama, a to je veliki broj birača. Osim toga, svojom useljeničkom politikom bude nelagodu kod brojnih Hispano-amerikanaca.“ Komplikovani izborni sistem, osim toga, donosi prednost demokratama na izborima 2016. „Ako se pogledaju svi ti faktori, onda verujem u pobedu Hilari Klinton, naravno, ako demokrate nju nominuju kao kandidatkinju za predsednicu“, glasi predviđanje Šrama.