Zločinac koji samo želi da živi u miru
28. februar 2019.
Pre osam godina, oficir HVO Marko Maka Radić osuđen je u Bosni i Hercegovini na 21-nu godinu zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, odnosno mučenja, zatvaranja, ubistva i silovanja u zloglasnom logoru Vojno kod Mostara kojim je upravljao od 1993. do 1994. godine. U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, pa je na slobodu regularno trebalo da izađe 2027. godine. Ali iz zatvora je izašao već 2. decembra 2018.
I dok su mediji u BiH s neskrivenim nezadovoljstvom izveštavali o završetku tog slučaja, a žrtve upozoravale na nanesenu im nepravdu, hrvatski mediji to gotovo da ga nisu uopšte ni propratili. Interesovanje za taj slučaj u javnosti nije moguće detektovati. To se pak uklapa u „regionalni pogled“ na ratne zločine prema kojem se osuđuju, priznaju i prate samo zločini koje su počinili „oni drugi“. Dovoljno je reći da su i neki zagrebački profesori krivičnog prava od kojih smo pokušali da dobijemo komentar izjavili da sa slučajem nisu upoznati.
Politika jača od pravde?
Iako je bezbroj puta ponovljeno da je regionalna saradnja tužilaštava temelj za procesuiranje ratnih zločina, Radićev slučaj pojačava sumnju da je saradnja na političkim nivoima dobar način za izigravanje pravosuđa. Radićev transfer u Hrvatsku odobrio je ministar pravosuđa BiH Josip Grubeša, čovjek iz redova HDZ BiH, sestrinske stranke HDZ koji vlada Hrvatskom. Komentar smo zatražili i od Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske, ali do zaključenja ovog teksta nismo ga dobili.
Šta se zapravo dogodilo u tehničkom smislu? Kako je za DW objasnio portparol Županijskog suda u Zagrebu Krešimir Devčić, ta materija regulisana je Ugovorom o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima koji su dve države potpisale. „Sve se odvija preko Ministarstva pravosuđa. Dakle, Ministarstvo pravde BiH šalje našem Ministarstvu molbu osuđenog Marka Radića da Hrvatska preuzme izvršenje kazne zatvora. Vrhovni sud potom određuje nadležnost nekog od županijskih sudova u Hrvatskoj“, navodi naš sagovornik.
Devčić objašnjava i princip po kojem se prvobitna kazna od 21-ne godine preinačila u 12 i po godina zatvora: „Županijski sud mora da prihvati presudu, ali prema hrvatskim zakonima. Ne možemo direktno da izvršavamo njihovu presudu. Ona se prilagođava našim zakonima. Kazna je smanjena, jer krivično delo koje se odnosi na udruženi zločinački poduhvat u toj pravnoj situaciji nije predviđeno u Krivičnom zakonu Republike Hrvatske. Tako da ga zbog toga ne možemo osuditi kod nas.“
Drugim rečima, ako osuđenik ima državljanstva dveju država, on može da zatraži da zatvorsku kaznu služi u onoj državi koja bi mogla da mu odreže manju kaznu. Naravno, ako mu se slože i ostale karte, jer upitno je da li bi se taj scenario dogodio da je ministar pravosuđa u BiH bio neko drugi.
„Političke elite vređaju žrtve“
Na sve je upozorio i glavni tužilac Mehanizma za međunarodne kaznene sudove (MICT) Serž Bramerc. On je još ranije ocenio da političke elite u regionu vređaju žrtve. U pismu koje je u novembru poslao ministru Grubeši, izrazio je nezadovoljstvo odlukom hrvatskog pravosuđa o smanjenju kazne. Kaže, neshvatljivo mu je to da je Grubeša u oktobru prošle godine potpisao odluku kojom je dao saglasnost da se Radiću dozoli izdržavanja ostatka kazne u Hrvatskoj.
Voditeljka Dokumente – Centra za suočavanja s prošlošću, Vesna Teršelič, za DW ističe da Hrvatska ima zakon je bio na snazi u trenutku kada je počinjen zločin, u periodu od 1991. godine nadalje, a u kojem je najveća kazna 20 godina.
„Nažalost, ta vrsta posledica je očekivana, jer je BiH u postjugoslavenskim zemljama jedina koja je svoj Krivični zakon menjala na taj način da ga po kaznama približi Haškom tribunalu koji je u međuvremenu prestao da radi. Mislim da su za javnost Hrvatske, a posebno BiH, te razlike šokantne. Velika je opasnost da će, kada god se nekom osuđenom u BiH za ratne zločine omogući da izdržava kaznu u nekoj od susednih država, doći do ovakvih odluka. Jer slična je situacija i s BiH i Srbijom. Praksa pred hrvatskim sudovima je takva da je većina izrečenih kazni od 2 do 15 godina. Dosta su retke kazne od 20 godina. To je pravna razlika koja ima vrlo ozbiljne posljedice“, kaže Teršelič uz napomenu da nije jednostavno dobiti izdržavanje kazne u susednoj državi, jer postoji procedura i nije nužno da će svaki zahtev biti uvažen.
„Za preživele i porodice žrtava to je loša poruka“, upozorava voditeljka Dokumente uz potvrdu da se tu ne može nešto preterano učiniti, jer će BiH ostati jedina koja je na taj način promenila Krivični zakon. Marko Radić danas je slobodan čovek koji živi u Zagrebu. Za jedan BH-medij izjavio je da samo želi da živi u miru.