1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Zašto su zapadnjaci tako zaslepljeni?

9. septembar 2018.

Ljudi iz bivšeg Istočnog bloka su realniji od onih na Zapadu. To se odnosi na „istočne Evropljane“ kao i na „istočne Nemce“. Za njih je idealizam Zapada kapija pakla, piše mađarski novinar Boris Kalnoki za DW.

https://p.dw.com/p/34ZLm
Deutschland Demo des Vereins Zukunft Heimat e.V. in Cottbus
Foto: Getty Images/C. Koall

Svako u Saksoniji ko vidi, sluša ili čita izveštaje (zapadno)nemačkih medija o svojoj domovini, verovatno se oseća kao i mi u Mađarskoj, kada o našoj zemlji pišu nemački mediji: čovek više sazna o mentalnom stanju autora nego o zemlji o kojoj taj piše.

„Istočni Nemci“ – to je postao izraz u kojem se ogleda sličan prezir kao u izrazu „istočni Evropljani“. Oni na Istoku, može da se čita između redova, oni su drugačiji. A drugačiji, to je loše, jer se mora biti kao Zapadnjaci.

Oni na Istoku su mentalno i moralno retardirani, glupi ili zli, ili oboje. Slepo poslušni vlastima, udaljeni od demokratije, rasisti, ksenofobični. „Istočni Nemci“ i „Istočni Evropljani“ moraju još mnogo toga da nauče dok ne budu prosvetljeni kao već pomenuti autori članaka.

I verovatno je razlog zbog kojeg su toliko ispunjeni „mržnjom“ (dakle zli) to da su zanemarili svoje „suočavanje sa prošlošću“ i da su nekako negde mentalno zaostali, u komunističkoj ili čak fašističkoj diktaturi.

Najlepše što se o njima kaže ili piše jeste da imaju „strahove“ koje treba „ozbiljno shvatiti“. Ali na kraju krajeva, oni se plaše samo zato što su suviše glupi da shvate da problem u stvari ne postoji, osim možda njihovih sopstvenih rasističkih refleksa. Tu bi moralo da pomogne malo prevaspitanja kroz „dijalog“.

To nije novi narativ, to masovno javno ruženje onih sa Istoka Nemačke i Evrope. Novo je da se slična debata vodi ovde kod nas u Mađarskoj: Zašto su zapadnjaci toliko ideološki zaslepljeni da više ne vide šumu od drveća? Da li su žrtve velikog ispiranja mozga, ili zašto pišu tako glajhšaltovano o stvarima koje imaju tako malo dodira sa stvarnošću?

Ukratko – to da smo mi na Istoku drugačiji od onih na Zapadu, to se sada i kod nas tematizuje. Ali, ko greši? Mi na istoku Evropske unije ili oni na Zapadu? Koliko smo različiti i zašto?

Da, ljudi iz bivšeg Istočnog bloka su odrasli drugačije od onih na Zapadu. Uvek su znali da njihovi mediji i političari lažu, jer su živeli u diktaturi. Stoga su instinktivno skeptični prema medija i kritični prema vladi. To je suprotno od slepe poslušnosti vlastima – jer se uvek podrazumeva da vlada zamagljuje istinu i da predstavlja opasnost. Čovek je frustriran, i trpi, jer neće da se uvali u nevolju.

To ide dobro sve dok se u zemlji vlada tehnički prihvatljivo. Ali kad se vlada nekompetentno – kada se desi nešto kao  politika dobrodošlice Angele Merkel 2015. godine, ili kada kolabira privreda kao u kasnoj fazi komunizma – tada nezadovoljstvo može postati toliko da dovodi do eksplozije.

S obzirom da se na Istoku uvek pretpostavlja da politika i mediji ne informišu korektno, ljudi se informišu drugačije. Susedi, prijatelji, prijatelji prijatelja – mnogo više nego na Zapadu, na Istoku se govori o onome što se dešava sa ljudima koje poznajete i onda na osnovu toga donose zaključci o stvarnosti. Mi svet shvatamo preko onoga što se dešava u našem okruženju i ne prihvatamo interpretativni narativ „onih gore“.

Kada migranti maltretiraju nečiju decu u školskom dvorištu, kada seksualno uznemiravaju žene – kod nas na „Istoku“ se vest o tome brzo proširi i kada se ne povede istraga, čak i ako se ne pojavi u medijima. I mi obično imamo i vrlo jasno mišljenje o tome što se desilo, naime da nismo problem mi već ti migranti – i oni političari koji su ih pustili u zemlju. To je ispravno, iako je većina migranata sasvim prijatan, normalan narod.

Međutim, Zapadnjaci svet vide u svetlu ideala koje su im preneli autoriteti – nastavnici, političari, mediji. Tu se ne radi o stvarnosti, nego o „vrednostima“, zakasnelim posledicama pokreta ’68 koji su trajno oblikovali svet ideja na Zapadu: Svi ljudi su isti. Rezervisanost prema ljudima iz drugih zemalja je rasizam. Religija je problem. Ponos i ljubav prema svojoj zemlji je nacionalizam.

Mi na istoku to vidimo drugačije. Ljudi nisu isti i narodi sveta nisu „braća“. Politika nikada nije „solidarna“ nego se bori za moć i interese. Ove fraze znamo iz parola komunističke diktature. Mi znamo da su šuplje. Ljude na istoku interesuje stvarnost, dok oni na Zapadu stvarnost hoće da prilagode svojim „vrednostima“ i zbog toga je često uopšte ne prepoznaju kao takvu.

I zato mi u Mađaraskoj istočne Nemce i događaje u Kemnicu vidimo ovako: Istočni Nemaci su ostali normalni, oni su kao i mi, i na ubistvo građanina su reagovali kao što bi smo i mi to reagovali – besom i nerazumevanjem prema politici koja je sve to donela građanima.

*Boris Kalnoki, rođen 1961, dopisnik je iz Mađarske lista Velt i drugih nemačkih medija. Autor je knjige „Zemlja predaka (2011). Tekst je deo naše vikend-serije Moja Evropa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android