Zašto se čeka arbitraža o Prevlaci?
23. jul 2019.
Evropska Komisija je u Strategiji proširenja prošle godine upozorila zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana da ako misle da jednog dana uđu u Evropsku Uniju, osim završetka „domaćih zadataka" na unutrašnjem planu, moraju rešiti i granične sporove sa susednim državama. Jedan takav spor između Crne Gore i Hrvatske oko razgraničenja na ulazu u Bokokotorski zaliv, kod poluostrva Prevlake, star je već skoro dve decenije i nema naznaka da bi mogao uskoro biti rešen.
Dve zemlje su, istina, sklopile Privremeni sporazum 2002. godine. Hrvatskoj je pripao kopneni deo Prevlake odnosno rt Oštro i uzan pojas mora uz Prevlaku a Crnoj Gori ostali deo ulaza u Bokokotorski zaliv.
Branko Lukovac, nekadašnji ministar inostranih poslova Crne Gore, za vreme čijeg mandata je i dogovoren privremeni režim na Prevlaci, priseća se za DW da su se obe strane tada odrekle maksimalističkih zahteva, kako bi sporazum bio usvojen.
„Crna Gora je prihvatila mišljenje Badinterove komisije po kojem su nekadašnje međurepubličke granice u bivšoj Jugoslaviji postale nove međudržavne granice pa je Prevlaka pripala Hrvatskoj. Hrvatska je, sa svoje strane, popustila i nije tražila da morska granica ide sredinom ulaza u Bokokotorski zaliv, kako je pravilo po Konvenciji Ujedinjenih Nacija o pravu mora i ostao joj je uzan pojas mora uz Prevlaku od nekoliko stotina metara", kaže Lukovac.
Pregovori o konačnom rešenju spora u ćorsokaku?
Sporazum od 2002. godine dobro funkcioniše i nije bilo incidenata. U međuvremenu su počeli pregovori o konačnom rešenju spora ali su oni obavijeni velom tajne. Formirana je i međudržavna komisija Crne Gore i Hrvatske ali se ona, kako saznaje DW, već 4 godine ne sastaje.
To su nam potvrdili i iz hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova gde kažu da je jedino stvarno otvoreno pitanje samo ono o razgraničenju na moru.
„Hrvatska i Crna Gora još nisu usaglasile način kako doći do konačnog razgraničenja. Taj zadatak poveren je međudržavnoj komisiji za rešavanje otvorenog graničnog pitanja, koja je poslednji sastanak održala 2015. kada se razgovaralo i o mogućnosti da o sporu odluči Međunarodni sud", saopšteno je za DW iz hrvatskog ministarstva.
Iz crnogorskog ministarstva spoljnih poslova su odgovorili vrlo šturo, baš u diplomatskom maniru, iako su im poslata konkretna pitanja.
„Crna Gora koristi sve diplomatske mehanizme, kako na nivou Ministarstva spoljnih poslova, tako i na najvišem državnom nivou, i ima permanentnu komunikaciju sa Hrvatskom u odnosu na ovo i sva druga bilateralna pitanja. Vlada planira da kroz novu strategiju upravljanja granicama definiše i ovo pitanje i formira novu interresornu komisiju koja će sagledati kako politički, tako i pravno-tehnički ugao ovih odnosa, te predložiti rešenja koja će ići u pravcu dugoročnog rešavanja ovog pitanja", bilo je sve što su rekli iz crnogorskog ministarstva.
Njihove kolege iz Hrvatske ipak ne gube nadu.
„Iako još nema konačnog dogovora o granici, Hrvatska smatra da bilateralne pregovore treba nastaviti te da još ima prostora i vremena za postizanje sporazuma o razgraničenju. Ako to ipak ne bude moguće, države bi trebalo da se vrate ideji obraćanja nekom stalnom međunarodnom pravosudnom telu, kao što je Međunarodni sud".
Crnoj Gori se ne žuri a možda bi trebalo?
S obzirom da je Hrvatska odavno u Evropskoj Uniji, očigledno je da joj se ne žuri da reši ovo pitanje. Lukovac smatra da će Hrvatska insistirati da morska granica ide sredinom Bokokotorskog zaliva. Ipak, to ne odgovara Crnoj Gori jer je, po privremenom režimu, Boka Kotorska unutrašnji a ovako bi postao međunarodni zaliv.
„Brojni krugovi u Hrvatskoj smatraju da bi trebalo insistirati na takvom konačnom razgraničenju. S druge strane, i mnogi u Crnoj Gori smatraju da nije trebalo predati Prevlaku Hrvatskoj već se i dalje boriti za nju. Moje mišljenje je da bi ovo privremeno rešenje trebalo biti i konačno jer to odgovara Crnoj Gori a Hrvatskoj opet ostaje cela Prevlaka kao i uzan pojas mora uz nju", smatra Lukovac.
Crna Gora bi u perspektivi mogla postati članica Evropske Unije 2025. godine ali je EU u Strategiji proširenja jasno naznačila da „neće uvoziti bilateralne sporove". Ipak, Lukovac veruje da ovaj stav ne bi trebalo da važi i za Crnu Goru.
„Naime, ovde imamo sporazum, istina privremeni, ali sporazum koji dobro funkcioniše već 17 godina što nismo imali kada je u pitanju spor Hrvatske sa Slovenijom o Piranskom zalivu. Zato sam uveren da pitanje Prevlake neće biti tačka zbog koje bi EU blokirala prijem Crne Gore, kada se za to ispune svi ostali uslovi", kaže Lukovac.
Zašto se čeka na međunarodnu arbitražu?
EU je u Strategiji proširenja pozvala zemlje regiona da što pre reše sporove. „U slučajevima gde granični sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju bezuslovno predati konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde u Hagu prije zaključenja pristupnih pregovora. Odluka mora biti obavezujuća i konačna i strane je moraju u potpunosti poštovati", navodi se u dokumentu. Zato se postavlja logično pitanje zašto Crna Gora, ako želi što pre u EU, ne insistira da se što pre krene i u međunarodnu arbitražu o Prevlaci?
I Lukovac smatra da je prilično izvesno da će se ići na arbitražu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
„Međunarodnom sudu pravde biće potrebno nekoliko godina da reši ovaj spor. Zato bi možda bilo bolje da se što pre ide na međunarodnu arbitražu a najvažnije je da se i Crna Gora i Hrvatska obavežu da će poštovati konačnu odluku suda, kakva god bila", poručuje Lukovac.
U teoriji, prijem Crne Gore u EU može zaustaviti i sama Hrvatska, ako bude nezadovoljna rešavanjem ovog pitanja. Iz Zagreba su, ipak, u više navrata poručivali da se to neće desiti. Isto veruje i Lukovac.
„Odnosi Crne Gore i Hrvatske se dobro razvijaju već godinama. Crna Gora je izrazila žaljenje zbog napada na Dubrovnik 1991. godine, i uveren sam da Hrvatska neće postaviti pitanje razgraničenja kod Prevlake kao uslov zbog kog bi blokirala prijem Crne Gore u EU. To ne bi trebalo da bude prepreka za Crnu Goru jer svakako ima još puno „domaćih zadataka" da uradi pre ulaska u EU ali svakako bi bilo dobrodošlo ako bi Hrvatska i Crna Gora ovo pitanje rešile pre prijema", zaključio je Lukovac.