Zašto Republikanci mrze Kaliforniju?
29. novembar 2018.
Dok su vatrene stihije prethodnih dana i sedmica gutale kalifornijske šume i gradove – u pitanju su najmsrtonosniji požari u istoriji te federalne države – predsednik Donald Tramp je optužio lokalnu vlast da se nije starala o šumama i pretio ukidanjem federalnih sredstava.
Na posletku, Kalifornija je dežurna babaroga Republikanaca kada žele da pokažu kuda vodi navodna nebriga Demokrata.
„Demokrate hoće da budemo kao Kalifornija, sa sve tofuom, silikonima i farbanim kosama“, rekao je Ted Kruz, republikanski senator iz Teksasa tokom kampanje u septembru. Asocijacija republikanskih guvernera napala je demokratskog kandidata za guvernera Floride rečima da ovaj planira uvođenje „poreskih stopa kao u Kaliforniji“.
Skroz plava država
Svaki osmi Amerikanac živi u Kaliforniji koja je sa blizu četrdeset miliona stanovnika etnički najraznovrsnija država u SAD. Demokrate tamo ubedljivo dobijaju izbore. Na nedavnim izborima su Demokrate u Kaliforniji još ojačale, drže sve pozicije, u oba doma kalifornijskog parlamenta imaju dvotrećinsku većinu.
Republikanci na funkcijama su retkost, a često nisu ni drugi na izborima jer čak i nezavisni kandidati prolaze bolje od njih u Zlatnoj državi.
Ali nije oduvek tako. Ako izuzmemo Holivud, hipike i proteste u eri Vijetnamskog rata, tokom većeg dela istorije ove države se politička moć klatila između Republikanaca i Demokrata. Kalifornija je „pravi Janus američke politike“, kaže politikološkinja Šeri Bebič Džef. Ali u proteklim decenijama toga nema – Kalifornija je skroz plava, u bojama Demokrata.
Šta se promenilo? Demografija. Sedamdesetih je blizu osamdeset odsto stanovnika Kalifornije bilo belo. Ali 1998. je belaca bilo tek 52 odsto, Latinosa 30 odsto, Amerikanaca azijatskog porekla 11 odsto kao i sedam odsto Afroamerikanaca.
Prelomni momenat bila je podrška republikanskog guvernera Pita Vilsona čuvenom predlogu zakona 187 koji se našao na referendumu 1994. godine. Ideja je bila da se ljudi koji u SAD žive bez urednih papira odseku od javnih usluga, uključujući školstvo i zdravstveno osiguranje, tražeći od radnika tih institucija da prijave ilegalce. Predlog je glatko prošao na referendumu, ali su ga sudovi proglasili neustavnim te nikad nije primenjen.
Ali ta će epizoda imati ogroman efekat – Latinosi su se uključili u politiku, gravitirajući prema Demokratskoj partiji. Ubrzo su prvi Amerikanci sa korenima iz Latinske Amerike i sami postajali izabrani predstavnici naroda.
„Verovatno je, makar u kratkom periodu, pomoglo to što je Kalifornija na referendumu uvela ograničenje broja mandata na svim funkcijama, uključujući i zakonodavne“, kaže Bebič Džef. „Nosioci funkcija su mahom bili beli muškarci i odjednom su morali da odu. Uvek je teže pobediti aktuelnog poslanika na izborima nego se kandidovati u izbornoj jedinici koja ostaje bez predstavnika i to je više otvorilo politički proces za žene i etničke manjine.“
Danas belci više nisu većina u Kaliforniji i čine tek 38 odsto populacije. Latinosi čine 39 odsto, a slede Amerikanci azijskih korena – grupa koja najbrže raste – sa 15 odsto i Afroamerikanci sa šest. To su podaci Instituta za javne politike Kalifornije.
Bastion „otpora“
Postoji još jedan razlog što Tramp i Republikanci osipaju drvlje i kamenje po Kaliforniji. Brojni viđeni demokratski političari koji dolaze iz Kalifornije – recimo liderka Demokrata u Donjem domu Kongresa Nensi Pelosi, senator Kamala Heris ili guverner Džeri Braun – glasno su se suprotstavljali predsedniku od njegovog prvog dana u Beloj kući.
Politikološkinja Bebič Džef smatra da Tramp posmatra Kaliforniju kao neki bastion „otpora“ njegovoj vlasti. Doduše, ima i drugih država u kojima Republikanci po pravilu nemaju šanse, recimo Trampov rodni Njujork. Ali Kalifornija je postala simbol.
„Ima dosta mesta na svetu koja u nekom trenutku, u zavisnosti od političke ideologije, služe kao utopijska ili distopijska projekcija, a u američkoj politici je to ponekad isto mesto“, kaže Kurd Knipfer, politikolog Instituta za umreženo društvo u Berlinu.
Knipfer smatra da Tramp – bez obzir da li napada Kaliforniju, „Obamine sudije“ ili „fejk njuz medije“ – uvek ima cilj da odvuče pažnju od omaški sopstvene administracije. „Hoće da bude ponovo izabran i tome služe sve ove bagatelne bitke na Tviteru, nonsensi i laži koje izgovara. Sve je to deo iste strategije. Možda je ove sedmice Kalifornija, a sledeće imigracija, svejedno.“
Kockice su se ovih dana složile kako bi Tramp mogao da mlati dve muve jednim udarcem – jer meksička Tihuana na Tihom okeanu nalazi se baš uz granicu Kalifornije. Odande hiljade migranata iz Centralne Amerike pokušavaju da uđu u SAD.
Danas se bez kristalne kugle ne može reći da li će strategija doneti Trampu još četiri godine u Beloj kući, ali je potpuno izvesno da Kaliforniju neće pridobiti za sebe.