Zapad u zamci džihadista

Scenariji 11. septembra 2001. godine i 13. novembra 2015. godine su slični: islamisti su izvršili napad u jednoj zapadnoj državi, najgori u istoriji te zemlje. Nakon šoka i užasa, usledio je bes, a teroru je objavljen rat. Međutim, 14 godina nakon napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, ratova u Avganistanu i Iraku i uspona tzv. „Islamske države“, bilans rata protiv terora očigledno je loš.

„Politički odgovorne osobe očigledno nemaju volje da uče iz grešaka napravljenih u prošlosti“, ukazuje berlinski stručnjak za Bliski istok Mihael Liders podsećajući pritom na invazije u Avganistanu i Iraku. Intervencije zapadnih država u zemljama islamskog sveta nisu doprinele stabilnosti, već pospešile njihov raspad.

Džihadisti koriste politički vakuum

Sličnog je mišljenja i Johen Hipler, stručnjak za Bliski istok sa Univerziteta u Duisburgu. „Irak je od brutalne diktature prerastao u najveće svetsko leglo terorizma“, tvrdi Hipler. Politički vakuum koji je nastao u Iraku i Siriji, popunjava teroristička milicija „Islamska država“. Ona se istovremeno širi i u Libiji.

Vojne intervencije Zapada u početku su bile uspešne. „Direktni vojni ciljevi po praqvilu se veoma brzo postižu: svrgavanje sa vlasti talibana u Avganistanu, svrgavanje Sadama Huseina u Iraku ili Muhameda Gadafija u Libiji“, kaže Hipler. Međutim, naizgled dobri rezultati brzo se pretvore u nešto sasvim suprotno. Nakon napada u Parizu, mnogo toga ukazuje na to da su međunarodna zajednica u celini, a naročito Zapad, ponovili greške napravljene u proteklih nekoliko godina. Francuska je pojačala svoje vazdušne napade na položaje džihadista u Siriji i Iraku. Predsednik Fransoa Oland želi da vojno pobedi „Islamsku državu“ i mobiliše saveznike u Moskvi do Vašingtonu kako bi ojačao koaliciju protiv terorističke milicije.

Parlament u Londonu, većinom glasova je podržao učešće Velike Britanije u vazdušnim napadima u Siriji. Nemačka će podršku u borbi protiv IS iskazati slanjem borbenih aviona tipa „Tornado“ i ratnog broda sa 1.200 vojnika. Glasanje u nemačkom parlamentu kojim je odobreno slanje oružanih snaga, dolazi kao znak podrške u vreme nakon napada u Parizu i francuske odlučnosti da pojača napade na položaje terorističke organizacije. Nemačka je tako pokrenula svoju najveću vojnu kampanju u inostranstvu koja će trajati najmanje godinu dana, a koštaće 134 miliona evra.

Stručnjak za Bliski istok Liders upozorava na opasnost koje prati eventualno slanje kopnenih trupa u Siriju. „To ne vodi ničemu. IS sledi jasnu strategiju, a to je da zapadne države uvuče u kopneni rat u kojem ne mogu da pobede“, smatra Liders i dodaje da nikada nijednoj regularnoj armiji nije uspelo da pobedi gerilske trupe.

„Iako je očigledno koju strategiju sprovodi 'Islamska država', zapadni lideri padaju u tu zamku. U najboljem slučaju, može se pokušati da se spreči širenja uticajne sfere terorističke milicije“, mišljenja je Liders koji inače smatra da su već i vazdušni napadi u znatnoj meri postigli taj cilj.

Gde je ta sunitska opozicija?

„Vojne operacije u borbi protiv 'Islamske države' brzo dostižu svoje granice. Sada bi pre svega trebalo uključivati važne grupacija stanovništva iz Sirije i Iraka“, kaže Volfgang Rihter iz berlinske Fondacije za nauku i politiku. Osim toga, dodaje, potreban je sunitski predlog načina borbe protiv IS. „Ako se IS probije sa svojom filozofijom, i ako Zapad zaista ne reši probleme i dozvoli da se džihadisti vrate, onda će se suniti ili priključiti 'Islamskoj držav' ili će osnovati sličnu organizaciju“, tvrdi Rihter.

Johen Hipler smatra da su mogućnosti koje Zapad ima na raspolaganju u Siriji ima veoma ograničene. „Može se povećati dopremanje humanitarne pomoći kako bi se ublažile nevolje građana koje proizilaze iz konflikta. Druga stvar je da se, kroz međunarodne diplomatske mere, barem pokuša da se iz inostranstva ne doliva ulje na vatru“.

Nada u pregovore u Beču

Ako ništa drugo, barem je na vidiku plan političkog rješenja. Predstavnici 17 država dogovorili su se polovinom novembra u Beču da se, što je pre moguće, uspostavi primirje između Asadovog režima i umerenih pobunjeničkih grupa.

Pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, do polovine naredne godine trebalo bi da bude formirana prelazna vlada koju bi činili predstavnici aktuelnog režima i opozicije. Osamnaest meseci kasnije, planirano je da budu održani izbori na kojim bi trebalo da učestvuje i više miliona izbeglica. Bio bi to prvi korak u borbi protiv „Islamske države“.