Zapad „sramotno“ podržava Vučića, a ne proteste

Levičarski list Nojes Dojčland (nd) piše o protestima u Srbiji u kojima studenti naprosto ignorišu vladaoca Aleksandra Vučića, ali se suočavaju sa istim problemom kao studentski pokret 1968. godine.

List opisuje plenume, bazičnu demokratiju i odsustvo lidera protesta kao „alternativni koncept autoritarnoj klijentelističkoj državi koja određuje svakodnevicu Srba i parališe politički život“.

Protesti su, piše list, potekli od studenata, ali su postali masovni pokret koji obuhvata razne miljee društva. Suočen sa time, Vučić žrtvuje „pione“ u vidu ministara i premijera, te pokušava da potkupi studente snižavanjem školarina.

„Umesto da pristanu na Vučićeve ponude, studenti ih naprosto ignorišu. To je najgore što može da snađe jednog autokratu. U tom svesnom ignorisanju krije se još jedna snaga protesta. Oni ne ulaze u medijsko prepucavanje sa režimom, ne slede pravila ekonomije pažnje, već svoje teme postavljaju preko svojih kanala komunikacije“, piše nd.

„K tome, u pokretu nema centralnih figura niti jasnog odnosa sa opozicionim partijama. To povećava mogućnost da se protestu svi priključe i otežava režimu da demonizuje pokret.“

No, piše list iz Berlina, iako je jasno da pokret odbija sadašnji sistem, još nije formulisao jasnu alternativu. „A bez jasne alternative protesti su u opasnosti da dožive istu sudbinu kao studentski protesti 1968. sa kojima se ponekad i porede.“

„I onomad je, kao i danas, u pitanje dovođen sistem – ali je nedostajao odgovor. Pre samo par godina bi Evropska unija bila logična referentna tačka. Ali, nju Srbija interesuje pre svega kao liferant litijuma i navodni faktor stabilnosti u regionu. Ovo poslednje verovatno nikad nije odgovaralo realnosti, ali to ne zanima ni EU ni Nemačku, koja je nedavno sklopila sa Srbijom sporazum o litijumu“, dodaje nd.

Zaključuje se da borba traje dalje, jer ovi protesti imaju još jednu razliku u odnosu na prethodne demonstracije protiv Vučićeve vlasti: „Strah je nestao.“

Austrijska Akademija nauka objavila je na svom sajtu intervju sa akademikom Oliverom Jensom Šmitom, profesorom za istoriju Balkana na Univerzitetu u Beču.

Šmit ističe da su vlasti u Srbiji do sada sve proteste umirivale ustupcima, pretnjama i „enormnim pritiskom“ na predvodnike, što je sada nemoguće. Kaže da mladi ljudi posebno pate u srpskom poretku:

„Zemlja je sasvim pod kontrolom vladajuće partije. Nema životne perspektive mimo aparata moći Aleksandra Vučića. U Srbiji je teško dobiti dobar posao ako nekako nisi naklonjen sistemu. Takve zavisnosti vode disfunkcionalnosti i korupciji. Studenti to posmatraju kritički, osećaju se zarobljeno“, kaže profesor.

Šmit navodi da Zapad podržava vlast u Srbiji: „Vučić ne bi bio na vlasti da ga bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i sada Olaf Šolc nisu podržavali kao sidro stabilnosti. I litijumski pakt koji je Srbija zaključila sa EU podupire Vučića.“

Kako dodaje, Vučić je bio i ostao huškač koji se nije odrekao nacionalizma. U nizu skandala, Šmit ističe špijuniranje aktivista i novinara softverima koji dolaze između ostalog iz Švajcarske.

„Demonstranti na ulicama ne uživaju ni najmanju podršku Zapada. To je sramotno“, dodaje on.

Austrijski akademik ocenjuje da ostavka Vlade nije umirila proteste, kao i da Vučić još nikad nije bio ovoliko sateran u ćošak. Istovremeno, još ima na koga da se osloni:

„Još ga podržavaju određeni delovi društva, posebno stariji ljudi koji se boje promena. Vučić je aktivirao i pravoslavnu crkvu koja nastupa vrlo nacionalistički i na liniji je režima. Vučić je sagradio sistem koji je duboko ukorenjen u Srbiji.“

Šmit dodaje da je decentralizacija protesta i snaga i slabost. „Jer, Srbija je reprezentativna demokratija i političke promene dolaze na izborima. Protestni pokret nema partiju koja bi zastupala njegove interese i sastoji se od raznih grupa sa različitim idejama. Čim budu morali da svoje protivljenje režimu pretoče u konkretne zahteve, biće im znatno teže.“

Nemački javni servis MDR piše o „besplatnom gradskom prevozu“ u Beogradu kao još jednom od načina da se umire protesti. U tekstu se navodi da je ionako malo ko plaćao kartu za gradski prevoz i do sada.

„Beogradski gradski prevoz je misteriozan organizam. Neretko pola sata čekate trolejbus, a onda dođu tri odjednom. Zašto? Niko to ne može da objasni“, piše MDR.

„Mnogi od 1.200 trolejbusa, autobusa i tramvaja su šklopocije i vožnja po rupičastim beogradskim ulicama često udara u bubrege. U špicu je gradski prevoz prepunjen preko svake mere – saobraćajni sistem je naprosto premali za 1,4 miliona Beograđana“, dodaje se.

I zaključuje da besplatan prevoz ništa ne menja, kao i da ne može da odobrovolji one koji protestuju: „Beograd je centar pobune protiv korumpiranih vlasti. U toj situaciji malo ko se zanima za besplatan javni prevoz.“