Zakon o grejanju: „težak poraz“ nemačke vlade
6. jul 2023.
Ni 48 sati uoči zakazanog glasanja u Bundestagu o novom Zakonu o grejanju, Savezni ustavni sud je po hitnom postupku „zakočio“ planove vladajuće nemačke koalicije. Usvajanje zakona koje je bilo planirano za petak 7. jul (nakon drugog i trećeg čitanja) ne sme da se dogodi u ovoj sedmici, tokom aktuelne sednice nemačkog parlamenta, saopštio je u sredu (5. jul) Ustavni sud čije je sedište u Karlsrueu.
Tom odlukom je najviši nemački sud uvažio žalbe onih koji su tvrdili da prava poslanika Bundestaga u procesu usvajanja ovog konkretnog zakona nisu poštovana na odgovarajući, odnosno propisani način. Naime, vladajuća koalicija, Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP) na brzinu je organizovala parlamentarnu proceduru usvajanja Zakona o grejanju, kako bi on bio „blagosloven“ u Bundestagu pre letnje pauze.
-pročitajte još: Koje grejanje ugraditi u novu kuću: pet mogućih varijanti
Odlaganje glasanja, nakon višemesečnog spora vladajućih po tom pitanju, loša je vest za milione nemačkih građana. Oni i dalje ne znaju šta ih konkretno očekuje u budućnosti.
Kako dalje?
Za nastavak procedure postoje dve opcije: ili će se tokom letnje pauze sazvati vanredna sednica Bundestaga, ili će se sve odložiti za septembar i sledeću redovnu sednicu nemačkog parlamenta.
Odluka Ustavnog suda, odnosno njegova argumentacija, za vladajuću koaliciju je težak udarac. Predstavnici opozicije ocenjuju da je to „šamar“. Predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc na Tviteru je tako napisao da je to „težak poraz“ vlade kancelara Olafa Šolca.
Političari vladajućih Liberala, čija je stranka na kraju i pristala na kompromis oko Zakona o grejanju, krivicu prebacuju na svoje partnere, Zelene. A Zeleni su, preko šefice poslaničke grupe u Bundestagu Katarine Drege, poručili da poštuju odluku Ustavnog suda, i dodali da će koalicija „brzo odlučiti o novom terminu održavanja drugog i trećeg čitanja“.
Predstavnici vladajuće koalicije sinoć nisu uspeli da se dogovore oko zajedničke reakcije na odluku Ustavnog suda. Šef poslaničke grupe SPD Rolf Micenih najavio je konsultacije sa svojim koleginicama i kolegama iz FDP i Zelenih o daljim koracima. „Primili smo k znanju odluku Ustavnog suda i ove nedelje od tome nećemo odlučivati u Bundestagu“, rekao je Micenih.
-pročitajte još: Gas ili toplotne pumpe: Kako će se Nemci grejati ubuduće?
Zašto je Ustavni sud „zakočio“ zakon?
O čemu se zapravo radi? Novim Zakonom o grejanju (Gebäudeenergiegesetz, ili skraćeno GEG) predviđeno je da se ubuduće smeju ugrađivati samo oni sistemi grejanja za čiji se pogon na duži rok koristi minimalno 65 odsto obnovljive energije. Troškovi prelaska na nove sisteme, odnosno zamena grejanja u stanovima i kućama nemačkih građana, vlada planira da subvencioniše iz budžeta i maksimalno do 70 odsto troškova koji pritom nastanu. No, opozicija kritikuje to što Savezna vlada još uvek nije predočila precizan koncept kako bi građani zaista znali šta ih očekuje, odnosno s kakvim mogućim troškovima moraju da računaju.
Poslanik opozicione CDU Tomas Hajlman žalio se Ustavnom sudu i zahtevao da on po hitnom postupku zabrani vladajućoj koaliciji da u Bundestagu „progura“ drugo i treće čitanje, odnosno glasanje o novom Zakonu. Demohrišćanski političar pritom je naveo da se sve odvija suviše brzo, odnosno da Ustavni sud mora da „zakoči“ glasanje o Zakonu jer njegov tekst poslanici nisu dobili bar 14 dana uoči glasanja, kako bi imali dovoljno vremena da prouče šta u njemu zaista piše – što se ovoga puta i nije dogodilo.
Hajlman je, nakon odluke Ustavnog suda, na Tviteru napisao: „Ovo je veliki uspeh za naš parlamentarizam, a u ovom konkretnom slučaju i za zaštitu klime!“ Zatim je još za agenciju dpa rekao: „Ovo će sigurno imati posledica za parlamentarizam, ali koje – to ovako spontano još ne mogu da predvidim.“
Opozicioni političar smatra da su njegova prava kao poslanika u znatnoj meri povređena postupkom usvajanja zakona, odnosno načinom na koji je vladajuća koalicija nameravala da progura Zakon o grejanju kroz Bundestag. Hajman je zato SPD, Zelene i FDP optužio da tim „last-minut zakonom i protivustavnim postupkom uništavaju“ tranziciju po pitanju grejanja u Nemačkoj. Zbog maksimalno skraćenog vremena za diskutovanje o zakonu, parlament jednostavno ne može da uoči i koriguje njegove konceptualne slabosti, dodao je poslanik CDU.
Ustavni sud se u svojoj odluci poziva na član 38. Osnovnog zakona (ustava) SR Nemačke: „Poslanici nemaju samo pravo da u Bundestagu glasaju (o zakonu, prim. red), već imaju i pravo da se o tome i savetuju.“
„Rupe“ u zakonu
Predloženim Zakonom predviđeno je da od 2024. godine po mogućnosti svaki novi ugrađeni sistem grejanja u svom pogonu koristi minimalno 65 odsto „zelene“ energije. Tako nemačka vlada želi da „pregura“ zelenu tranziciju po pitanju grejanja domaćinstava, kao doprinos ostvarenju klimatskih ciljeva.
Od oko 41 milion nemačkih domaćinstava, skoro svako drugo za sada za grejanje koristi gas, a oko četvrtina lož-ulje. Novim zakonom ne bi trebalo prisiljavati vlasnike funkcionalnih sistema grejanja koji koriste te fosilne izvore energije da ih zamene „zelenim“, odnosno novim sistemima. Bilo bi dozvoljeno i popravljanje pokvarenih sistema. Udruženja za zaštitu životne sredine kritikuju, međutim, da će, zbog raznoraznih rupa u zakonu, i ubuduće biti moguće ugrađivati nove sisteme grejanja na gas.
Ranijim Zakonom o zaštiti klime definisano je da Nemačka do 2030. mora da smanji emisiju klimatski štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 65 odsto u odnosnu na 1990. godinu. Smanjenje za sada, prema podacima Saveznog zavoda za zaštitu životne sredine, iznosi oko 41 odsto. Nemačka se takođe obavezačla da će do 2045. biti „klimatski neutralna“ zemlja.
ms (dw/ard/dpa/rtr)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.