1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
DruštvoNemačka

Zajednički život više generacija: raznolikost koja se živi

23. maj 2023.

Starije i mlađe generacije pod jednim krovom? Toga ima sve ređe. Povodom 23. maja, Nemačkog dana raznolikosti, predstavljamo Vam berlinsko udruženje u kojem se – živi raznolikost.

https://p.dw.com/p/4RgDp
Članovi berlinskog udruženja „Živeti u zajednici“
Članovi berlinskog udruženja „Živeti u zajednici“Foto: Volker Witting/DW

Zajednički doručak deo je svakodnevnog rituala. Onaj ko može, siđe u devet ujutro u svetlu zajedničku prostoriju u prizemlju. Svih jedanaest članova udruženja „Živeti u zajednici u ulici Mendelštrase“ nisu uvek tu, ali većina jeste.

„Ovde uvek ima nekoga s kim mogu da porazgovaram“, kaže Hajdemari Melu. „Živimo zajedno, uprkos svim našim razlikama“, kaže osamdesetogodišnjakinja. „To je dobar osećaj, pogotovo kada vam treba pomoć ili ste bolesni, dobar je osećaj imati zajednicu iza sebe.“

Valtro (71) to opisuje ovako: „Živeti ovde je kao dobitak na lutriji.“ Ona je dugo živela mirnim životom na selu, ali onda je poželela promenu. Ovde, u berlinskom okrugu Pankovu, projekat zajedničkog stanovanja pomalo podseća na život na selu: „Pomažete i brinete se o drugima, razgovarate o svakodnevnim stvarima“, dodaje Valtro, koja ne želi da joj prezime spominjemo u tekstu.

Prilika za ćaskanje: doručak u zajedničkoj prostoriji
Prilika za ćaskanje: doručak u zajedničkoj prostorijiFoto: Volker Witting/DW

Jedanaest članova udruženja ima od 13 do 90 godina. I oni u pravom smislu žive različitost. Pritom imaju zajednički cilj: ne žele da žive sami. Njihov zajednički dom je u velikom, modernom kompleksu novogradnji s ukupno 351 stanom. Malo ostrvo u velikom projektu.

Svaki član održava svoj sopstveni deo u kojem stanuje. Oni su veličine od 43 do 100 kvadratnih metara i uglavnom su prilagođeni osobama s poteškoćama u kretanju. Udruženje zajednički finansira zajedničku prostoriju s televizorom i čajnom kuhinjom u kojoj se odvija i jutarnji ritual doručka. Reč je o nekoj vrsti stambene zajednice, ali sa puno privatnosti.

Inicijatorka projekta Kornelija Apel suočila se s brojnim problemima i otporima
Inicijatorka projekta Kornelija Apel suočila se s brojnim problemima i otporimaFoto: Volker Witting/DW

Kornelija Apel je nešto kao inicijator projekta. Danas ima 65 godina, a uključena je u projekat više od decenije. Bilo je, kaže, veoma teško pronaći građevinskog preduzimača koji bi želeo da podrži projekat stanovanja za više generacija. „Kontaktirala sam razne vrste stambenih zadruga i druge preduzetnike. Često mi se nisu ni javljali“, kaže. U Nemačkoj je zajednički život više generacija još uvek izuzetak.

Ipak, uspeli su da početkom 2014. potpišu ugovor sa jednim berlinskom preduzimačem, a u novi kompleks uselili su se početkom 2019. godine. „Nisam htela da se osećam usamljeno“, priča Apel, inače penzionisana negovateljica koja se svojevremeno tu preselila sa suprugom, koji je u međuvremenu preminuo.

Višestruke prednosti zajedničkog života

Zajednički život više generacija ima mnoge prednosti. Stanovnici ostaju nezavisni, a pritom im se prilike za kontakt nude unutar zajednice. Raznolikost životnih iskustava, obrazovanja, hobija i interesovanja stanovnika zajednice podsticajni su za sve.

Udruženje „Živeti zajedno“ nalazi se u modernom kompleksu novih zgrada u berlinskom okrugu Pankovu
Udruženje „Živeti zajedno“ nalazi se u modernom kompleksu novih zgrada u berlinskom okrugu PankovuFoto: Volker Witting/DW

To tako doživljava i Hajdemari Melo: „Uvek postoji neko s kim možete da razgovarate i da razmenjujete ideje.“ Pa i svađa je, kaže, deo toga. Ali obično se to, kako dodaje, događa samo na sastancima stanara, onda kada se raspravlja o tehničkim pitanjima.

A tu su još dve prednosti višegeneracijskog života: zaposleni roditelji mogu da budu oslobođeni dela brige o deci, a i život u takvim stanovima jeftiniji je od smeštaja u domovima za stare i nemoćne.

Ingrid Mejer-Rigel ima 86 godina i tu je od samog početka. I otada se, kaže, više „ne boji da će biti sama“. Smatra da takvi projekti stanovanja za više generacija imaju perspektivu. „Previše starih ljudi je usamljeno u društvu u kojem ima previše samaca i starih“, kaže.

I taj je trend globalan, a naročito je uočljiv u visokorazvijenim industrijskim društvima kao što je nemačko. Procenat starijih od 65 godina u odnosu na ukupan broj stanovnika ubrzano raste – u Nemačkoj ih je 21,8 odsto, prema „Evrostatu“. U Evropi ih je najviše u Italiji, 23,3 odsto, a Japan je svetski lider: 29,1 odsto.

Japan je društvo koje najbrže stari
Japan je društvo koje najbrže stariFoto: Yoshikazu TSUNO/AFP

Brojna istraživanja pokazuju da se osećaj usamljenosti s godinama života povećava. Istraživanje instituta „Forsa“ iz 2021. pokazuje da se svaka peta osoba starija od 75 godina ponekad oseća usamljeno. Osobe starije od 80 godina u opasnosti su od socijalne izolacije.

Zato je Joahimu Vircu odavno bilo jasno da želi da se priključi projektu zajedničkog stanovanja. On danas ima 74 godine, a otkako se kao mlad odselio od roditelja, živeo je u zajedničkim stanovima. Posebno mu je, kaže „interesantan i okrepljujuć“ odnos sa dvoje najmlađih članova, koji imaju 13 i 22 godine. „Dakle, niko ne može odavde više da me izvuče“, kaže Joahim Virc.

Bakini kolači u kafeu za sve generacije

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.