Zahvaljujući koroni, točak digitalizacije ubrzava
23. april 2020.
Silom prilika, milioni građana Nemačke rade kod kuće, sastaju se na video-konferencijama i odjednom su otkrili digitalne platforme koje u stvari postoje već godinama. Ono što je pre pandemije bilo nezamislivo, sada je postala nova normalnost.
Ali to nije kompletna slika: čitav niz firmi još uvek funkcioniše na stari način. Čak i u ovoj pandemiji koja traje već više od mesec dana, mnoge regionalne službe zdravstvene zaštite šalju nove podatke o broju zaraženih i smrtnih slučajeva u berlinski institut Robert Koh – faksom!
Nils Brice, šef odeljenja za digitalne poslovne procese u informatičkom udruženju Bitkom uveren je da je digitalna tehnologija pokazala šta može – i dokazala svoju efikasnost: „Pre svega sektori koji do sada nisu bili baš lideri u digitalizaciji, sada su otkrili mogućnost da uberu plodove digitalizacije i da sa takvim rešenjima brzo dođu do dobrih rezultata“, kaže Brise za DW.
Šta fali faksu?
„Digitalne tehnologije imaju ogroman potencijal. Upravo sada su to rešenja koja održavaju društveni život, počevši od elektronske trgovine, pa do digitalnih državnih službi i virtuelne nastave.“ Po pravilu, veliki koncerni su se već odavno okrenuli digitalizaciji i samo tako su u stvari još uvek u mogućnosti da vode poslove širom sveta. A sada te mogućnosti sve više otkrivaju male i srednje firme, koje su donedavno više verovale pismu u koverti, faksu i štampanim katalozima.
Brice smatra da se „graniči sa čudom“ to koliko brzo su u ovo doba pandemije takvi digitalni procesi našli svoje mesto u nemačkim preduzećima – od zajedničkog korišćenja „oblaka podataka“ (cloud), pa do video-konferencija. On dodaje ipak da tu još ima mnogo posla, jer nije dovoljno samo koristiti takve tehnologije, već i menadžment firme, kao i zaposleni moraju da nauče da prilagode svoje radne procese kako bi se postigao maksimalni efekat. „Digitalizovati loš radni proces znači stvoriti na kraju još gori digitalni radni proces“, objašnjava stručnjak za informatiku.
Naravno, rad od kuće pretpostavlja da postoji poverenje u efikasnost zaposlenog, ali i drugačiji oblik inicijative u zajedničkom radu. Moglo bi da potraje dok se svi ne nauče na novi oblik rada, ali je Brice uvjeren da se „točak digitalizacije više ne može vratiti unazad“.
Još postoji granica
Slično iskustvo imaju i u SAD: savetnička firma „Global Workplace Analytics“ je, prema anketi koju je provela, procenila da će 30 odsto zaposlenih i ubuduće da radi od kuće više dana nedeljno – pre pandemije bilo ih je samo oko pet odsto. Slični su rezultati i istraživanja koje je sproveo univerzitet MIT. Neki drugi američki univerziteti, međutim, upozoravaju: u ovoj pandemiji već je dostignut maksimum broja osoba koje tako mogu da rade.
I u Nemačkoj su mogućnosti na granici: kako se čuje iz nemačkog Telekoma, kapaciteti postojeće mreže mogu da podnesu sve ove nove pokušaje rada od kuće – uz koje naravno dolazi i povećan striming filmova i zabavnih sadržaja. Da bi se ispunili i novi i zahtevi korisnika koji su sada morali da zatvore svoje pogone, moralo bi značajno da se uloži u nove i pouzdanije mreže, dostupne širom Nemačke.
Digitalizacija – ozbiljna stvar
To nije jedini mogući problem: nas ljude trenutno je blokirao korona-virus, ali i su računari takođe na udaru brojnih virusa koji bi mogli potpuno da blokiraju svet rada. Firme koje sada otkrivaju prednosti digitalizacije, moraće još mnogo da ulažu u obezbeđenje od takvih napada. Informatički stručnjaci su jednoglasni: mnoštvo firmi poseduje samo elementarne prepreke za moguće napade, a mnoga mala preduzeća uopte nemaju nikoga ko bi redovno unapređivao njihovu digitalnu zaštitu.
Takođe, mnogo je posla i u još jednom području informatike: poverljivosti podataka. Upravo zbog opasnosti od zaraze, udruženje privatnih lekarskih praksi u Nemačkoj toplo je preporučilo svojim članovima da što više toga obavljaju preko video-konferencija i u digitalnom svijetu. Ali to istovremeno znači da mrežom kola gomila veoma poverljivih i ličnih podataka koji nikako ne bi smeli da dospeju u pogrešne ruke. I preduzeća često prekasno otkrivaju da njihovi podaci u „oblacima“ uopšte nisu nedodirljivi.