„Za Iran je IS spoljna pretnja“

DW: Najpre je rečeno da je Iran napao IS na iračkom tlu. Zatim je Teheran to demantovao. Šta možete reći o aktuelnoj situaciji?

Eli Geranmaje: Iran do sada nije potvrdio da je izveo te vazdušne napade. Ali, od početka pohoda IS na sever Iraka – u junu ove godine – Iran izviđa iračku teritoriju bespilotnim letilicama. Iran je bez sumnje aktivan u iračkom vazdušnom prostoru. Nije nikakvo iznenađenje to što se priključio iračkoj vazdušnoj ofanzivi protiv IS. Sumnjam da će Iran o tim koracima u dogledno vreme informisati svetsku javnost. Ali, već i činjenica da Pentagon govori o tome, znači da tu nečega – ima.

Kakve ciljeve sledi Teheran?

Namere Irana su trojake. Najpre, ta zemlja zajedno sa Zapadom želi da spreči napredovanje IS i pobedi tu organizaciju u Iraku i Siriji. Drugo: Iran želi da odbrani teritorijalni integritet Iraka i Sirije od ekspanzionističkih vizija IS. Treće: Teheran želi da spreči podrivanje teritorijalnih interesa do kojeg može doći kako delanjem IS tako i vojnom kampanjom Zapada.

Znači da IS nije direktna pretnja za Iran?

Države regiona – Saudijska Arabija baš kao i Irak i Sirija – imaju neposredan problem sa bezbednošću svojih granica. Iran se nalazi pred drukčijim izazovima. U toj zemlji još nije bilo unutrašnjih nemira vrednih pomena. A jedina spoljna pretnja dolazi od nekih sunitski inspirisanih grupa u Pakistanu. One su poslednjih meseci pojačale svoje vojne napade na Iran, pri čemu je poginulo više pripadnika iranskih snaga bezbednosti. Za sada nije jasno da li takve terorističke grupe imaju veze sa IS. S druge strane, nekoliko osoba je uhapšeno prilikom pokušaja da pređu granicu sa Avganistanom ili Pakistanom. Odatle su one želele da se priključe Islamskoj državi. Hapšenja su sprečila da Iran postane neka vrsta tranzitne zemlje za islamske teroriste.

To je dakle relativno mala opasnost?

Da. Pretnja IS za Iran je u svakom slučaju indirektna. Uz to se radi o spoljnoj, a ne unutrašnjoj pretnji. Druge zemlje regiona su suočene sa sve većom radikalizacijom svog sunitskog stanovništva. Iran nema taj problem. Ne čini mi se baš da su iranski suniti simpatizeri Islamske države i njene ideologije.

Od početka pobune u Siriji Iran podržava Asadov režim. Zašto?

Iran je uvek govorio da njegov savez sa sirijskim režimom nije verski utemeljen. To se vidi iz činjenice da je režim u Siriji kojim dominiraju aleviti – sekularne prirode. U Avganistanu, Iran podržava vladu Hamida Karzaija. Karzai je paštunsko-sunitskog porekla. Iran isto tako podržava i palestinski Hamas, a to je sunitska grupacija. Razloge za iransko angažovanje u Siriji treba tražiti drugde: Iran i Sirija imaju okvirni dogovor o bezbednosti – slično sporazumu koji NATO ima sa svojim partnerima. Iran podržava Asadovu vladu i zato što je Sirija bila jedina država koja je podržavala Iran kada je ratovao protiv Iraka. Osim toga, Sirija povezuje Iran sa Hezbolahom u Libanu. U interesu Teherana je da sačuva tu vezu.

Da li se u Siriji zapravo vode rat Iran i Saudijska Arabija?

Iran i Saudijska Arabija su već dugo angažovani u sirijskom sukobu. Da bi se tamo došlo do dugoročnog rešenja, te dve države moraju najpre da prevaziđu razlike u svojim stavovima. Osim toga, vidimo i da su se te dve države sukobile i na području Jemena. Sve u svemu: tako je – postoji platforma na kojoj Iran i Saudijska Arabija isteruju svoja viđenja regionalnog poretka.

*Eli Geranmaje je pravnica i politikološkinja. Godinama se na više univerziteta bavila istraživanjem međunarodnog prava. Za „Međunarodni savet za spoljne poslove“ piše pre svega o iranskoj politici.