Vukovar – istorijska tragedija i dnevnopolitička tenzija

Dan sjećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sjećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje 18. novembra održava se i ove godine pre svega u hrvatskom gradu-stradalniku na Dunavu. Tamo se, naime, tradicionalno održava centralni nacionalni komemorativni skup s posvetom vukovarskim braniteljima i civilima poginulim u opsadi i okupaciji grada tokom leta i jeseni 1991. godine. Umesto pijeteta, međutim, vremenom se tamo uobičajila i jedna sasvim neprimerena i štetna navika manje ili više direktne antagonizacije pripadnika hrvatske političke elite.

Linija te podele pritom se povlači na temama koje po pravilu nemaju mnogo veze sa samim Vukovarom, a kamoli sa životnim, egzistencijalnim problemima njegovih stanovnika danas. Povrh svega, često se dešavalo da se aktivno manipuliše sukobima po nacionalnom ključu, kao da pojedinim akterima i političkim strujama odgovara zadržavanje naroda u stanju permanentnog sukoba. Otvorena scena sa izrazito snažnim simboličkim potencijalom na taj način se očigledno zloupotrebljava u svrhu partikularnih dnevnopolitičkih interesa.

-pročitajte još: Popis u Hrvatskoj: Nalazi manjkavi i dramatični

Smirivanje i raspirivanje duhova sadašnjice

„Takve manifestacije teško je lišiti političkog naboja, jer one i jesu par excellence politički događaji“, ocenjuje za DW politički analitičar Jaroslav Pecnik. „Ali, nedostaje mudrost državnika, kakvih mi nažalost nemamo, pa da kanališu to u prikladnoj meri i pošalju poruke koje bi hteli. Ti događaji su postali neka vrsta marketinga. Svejedno, svi bi morali da imaju i osećaja i pameti da ne bace u drugi plan tragediju onog vremena zbog svog interesa, pa da, uz reminiscenciju, povedu računa i o životu Vukovaraca danas.“

Pecnik napominje da bi duhovi danas morali da se smiruju, a ne da se raspuju, ako je ikome stalo do elementarnog dostojanstva žrtve i sećanja na nju, kao i dobrobiti svih onih ljudi koji u ovom trenutku žive u Vukovaru. „Antagonizmi u politici i društvenom životu jesu normalni i načelno poželjni, ali to ne bi smelo da se čini preko leđa onih koji je zadesila jedna takva ratna tragedija. U tome nisu dovoljno zrelosti uvek pokazivali ni političari levog centra, a ne samo oni s desnice“, poručuje naš sagovornik.

Tendenciozni mediji pod pritiskom tržišta

Kao građanin Osijeka koji je iz relativne blizine svedok vukovarskih godišnjica, ali i medijski komentator koji u svom vidokrugu ima kompletnu hrvatsku političku scenu, Pecnik napominje da je u Hrvatskoj teško razvrstati političare na leve i desne: „Niti je lako u HDZ-u prepoznati npr. demohrišćansku programsku osnovu, niti se SDP iskazuje kao socijaldemokratska snaga. Naravno, imamo nešto ekstremne desnice, ali to je uglavnom šovinistička pojava bez daljeg sadržaja. Oni nisu vredni rasprave, mada znaju da izazovu ozbiljne efekte.“

„U svakom slučaju, ne očekujmo da se bilo kakvi problemi na generalnom nivou reše u Vukovaru ovom ili nekom drugom sličnom prilikom. Bilo bi dovoljno da se tamo bar ne potenciraju. Tome bi trebalo da doprinesu i mediji. Na nesreću, oni umesto toga suviše često zakuvavaju situaciju u svojoj borbi za preživljavanje na tržištu“, zaključuje Jaroslav Pecnik. On upozorava da bi nekima verovatno i sada odgovaralo razilaženje državnih zvaničnika u dve kolone, kao što je to više puta bio slučaj u prvoj polovini prošle decenije.

Negativnom se u istom kontekstu može smatrati i eksploatacija vukovarske tragedije u smeru podsticanja nacionalne mitomanije. Da to nije i ne može biti usmereno u korist zapravo nijednog etniciteta, pokazuje činjenica da nikome u Vukovaru nije bilo zaista bolje nakon forsiranja takve vrste političkih aspekata.

Između kratke smetnje i uticaja na život

Nikola Baketa, politikolog s Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu, mišljenja je da ove godine raslojavanje u državnom vrhu neće u Vukovaru doći do izražaja kao što je to ranije znalo da bude slučaj: „Tada su tenzije manje kontrolisane ili su namerno jače naglašavane. Korišćene su i druge prilike za to, npr. postavljanje tzv. dvojezičnih tabli na ustanove i slično. Ne bi me čudilo da dođe do određenog iskrenja i trzavica, ali mislim da to neće doseći onu meru kakvu smo svojevremeno beležili.“ No, Baketa ipak napominje da ništa nije isključeno. Jer: „Znamo da će biti puno kamera, pa i taštine i brzopletosti.“

Baketa, inače Vukovarac koji već neko vreme živi u Zagrebu, procenjuje da s gledišta stanovnika tog grada takvi sukobi neće ostaviti značajnijeg traga. Ili bar ne kao oni koji bi se direktno ticali njihovih lokalnih tema i dilema.

„Kad se podižu, recimo, neke međunacionalne tenzije uz pomoć ljudi sa strane koji zatim odu iz grada, to je veći problem. Zoran Milanović i Andrej Plenković oko drugih pitanja mogu ponekog da uznemire, ali ne baš toliko. Više je napetosti beleženo kada se spolja kritikovalo učešće predstavnika Srba na komemoraciji ili kada je pre mesec dana tamo bio patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Sve ovo drugo Vukovarcima može da zasmeta i ništa više od toga, jer ne utiče toliko na njihove odnose i sam život.“

„Mediji pak nekad i sami podižu tenziju. Čak su znali javno da prenose Milanoviću šta je o nečemu rekao Plenković i obrnuto, ako im se činilo iole atraktivno, samo da bi popunili svoj program. Bilo bi lepo da to ovog petka ne rade, da se ne bave poređenjem njih dvojice ili sličnim poslom, nego da se drže teme i pitanja bitnih za Vukovarce“, kaže Nikola Baketa.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.