Vučićeva „kompetitivna autoritarnost“

Švajcarski dnevni list iz Ciriha, Noje cirher cajtung, donosi tekst jednog od najboljih poznavalaca prilika u Srbiji, novinara Andreasa Ernsta. Već u podnaslovu postavlja se suštinsko pitanje: „Pritiskom, manipulacijama i kupovinom glasova Vučićeva partija se održava na vlasti. Ipak, Zapad stoji iza srpskog predsednika. Zašto?“

Autor najpre opisuje sled događaja nakon izbora, navodi optužbe opozicije da su izbori pokradeni, a zatim piše:

„Veće posledice od manipulacija na dan izbora imaju strukturalni problemi srpske demokratije. Oni principijelno onemogućavaju poštene izbore. ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava pri OEBS-u) je onda takođe ustanovila da je pristup medijima, čiju veliku većinu kontroliše režim, bio izuzetno nejednak. Državni aparat, koji je prožet partijskim vojnicima, koristi svoje resurse u korist Srpske napredne stranke i mobiliše klijentelistički sistem još mnogo pre izbora. Politikolozi taj sistem nazivaju ’kompetitivna autoritarnost’. Takmičenje je doduše dozvoljeno, ali se pobednik uvek unapred zna.“

U članku se konstatuje i sledeće: „To što opozicioni savez čak nije mogao da osvoji Beograd nije uzrokovano samo Vučićevim aparatom moći. Ponuđene alternative za njega nisu mogle da uvere mnoge stanovnike glavnog grada. Opoziciji nedostaje harizmatična liderska figura, koja bi za sobom povela građane. To pokazuje i osrednja izlaznost od oko 60 odsto.“

„Ono što heterogeni savez drži na okupu, jeste cilj da se Vučić skine s trona. Uostalom, program (opozicije) je politički beskrvan. Činjenica da jedna od vodećih figura, Marinika Tepić, štrajkom glađu želi da iznudi ponavljanje izbora u Beogradu – deluje bespomoćno. Vučić bi bio zaista poslednja osoba koju bi impresionirao gest iz arsenala nenasilnog otpora.“

-pročitajte još: Uspeh protesta u Srbiji zavisi od tri faktora

Švajcarski autor konstatuje da se više može razumeti razočarenje opozicije reakcijama iz Brisela i Vašingtona. „Tamo se izgleda spremaju bez zadrške na još četiri godine Vučićeve vlasti“.

„Ako mora, on isporuči ono što treba“

U članku se nabrajaju i kritike iz Brisela u kojima se približavanje Srbije Evropskoj uniji uslovljava otklanjanjem neregularnosti iz izbornog procesa, ali i konstatuje: „Nema indicija da Vučić želi da reformiše Srbiju kako bi pristupila Uniji“.

Autor potom navodi izjavu američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila, kome su „više zasmetali izgredi Vučićevih protivnika, nego njegova autoritarna vladavina“.

Na pitanje zašto je to tako, autor odgovara: „To su razlozi realne politike zbog kojih Amerikanci računaju na Vučića. On je taj s kojim hoće da sprovedu proces normalizacije odnosa sa Kosovom. To znači faktičko priznavanje bivše pokrajine kao susedne države. Vučić odugovlači taj proces koliko god može. Na kraju krajeva, to je adut koji ima u ruci naspram Zapada. Međutim, ako mora, on isporuči ono što treba“. U tekstu se navodi i primer popuštanja u sporu oko automobilskih tablica i podseća da je isti spor letos doveo do izgreda i povećanja borbene gotovosti srpske vojske – a sada sve ide glatko.

Pritom se, prema autoru, u Vašingtonu i Briselu ne osvrću previse na propagandističke parole koje opoziciji prebacuju „majdanizaciju“, govore o stranom mešanju, javno izriču hvalospeve ruskim tajnim službama. „Prizivanje spoljnog neprijatelja je poznata Vučićeva tehnika vladavine“.

Srbija ne šalje signale da želi u EU

Bečki Standard je takođe posvetio dosta prostora postizbornim zbivanjima u Srbiji. Autorka Adelhaid Velfl najpre opisuje poznate činjenice, proteste studenata i opozicije, hapšenja i reakcije. Potom napominje da su studenti potpomognuti trubačima u kostimima Deda Mraza iznašli „kreativne načine da protestuju“.

U tekstu se podseća na stav posmatračke misije OEBS-a koja je dan posle izbora zvanično objavila da su na izborima i tokom kampanje postojali „zloupotreba javnih sredstava, nedovoljna razdvojenost između javnih funkcija i predizbornih aktivnosti, kao i zastrašivanje i pritisak na birače, ali i slučajevi kupovine glasova“.

U tekstu se navodi i nalaz koji je dala CRTA da postoji osnovana sumnja da je došlo do organizovane migracije birača koja je odlučujuće uticala na ishod izbora. Napominje se i da će predstavnici Saveta Evrope početkom naredne godine doći u Srbiju da bi razgovarali o poboljšanju izbornog procesa.

„Režim koji autoritarno vlada, ima podršku Mađarske i Rusije, ali i vlada Sjedinjenih Američkih Država stoji čvrsto iza Vučića“. Autorka navodi da je od vremena kada je austrijski premijer bio Sebastijan Kurc, austrijska vlada ima posebno blizak odnos sa Vučićevim režimom – ali i da je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila da su ovakve neregularnosti na izborima „neprihvatljive“ za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU.

„Srpska vlada u poslednjih nekoliko godina ni u kom slučaju nije slala signale da uopšte želi u EU. Uprkos tome, Unija pomaže Srbiji sa stotinama miliona evra poreskih obveznika Evropske unije“, zaključuje bečki „Standard“.

Priredio: D. Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.