„Vreme radi protiv nas“
9. decembar 2018.
DW: Drugi svetski rat je završen pre 73 godine. Shodno tome i preostali zločinici su veoma stari. Koliko posla još imate?
Jens Romel: Centralna kancelarija u Ludvigsburgu trenutno ima više posla nego dugi niz prethodnih godina. Sudski pristup se promenio. To se videlo na suđenju Oskaru Greningu, takozvanom knjigovođi Aušvica. Danas na primer možemo da povedemo istragu protiv osobe čak i ako je radila „samo“ na održavanju mašinerije za istrebljenje u nekom koncentracionom logoru. (do tada je važio princip da je moralo biti dokazano da je osoba direktno učestvovala u ubistvima i mučenjima, prim. red.) Ovaj širok pristup teoretski obuhvata mnogo ljudi. Nažalost, u gotovo svim slučajevima otkrivamo da osoba više nije živa ili u takvom stanju da joj se ne može suditi.
Koliko navodnih zločinaca još nalazite?
Poslednjih godina Centralna kancelarija je u proseku javnim tužilaštvima prosleđivala skoro 30 predmeta. To su postupci u kojima smo mogli da potkrepimo sumnju koja se odnosi na ubistvo ili učešće u ubistvu, a osumnjičeni je još živ. Zadatak tužioca je da utvrdi da li je ta osoba u stanju da se pojavi pred sudom.
Vreme radi protiv vas. Da li vas to frustrira?
To je zapravo paradoksalna situacija. U stvari, posle 70 godina jedan dan ne bi trebalo da bude važan u istrazi. Ipak, vreme radi protiv nas. Za moje kolege i mene je ponekad frustrirajuće kada vidimo koliko ima slučajeva koji su propali jer osoba više nije živa, ili ako u ceo slučaj uložimo naročito puno posla, ali se ispostavi da optuženi nije u stanju da se pojavi pred sudom. Ipak, nas ne motiviše broj predmeta koji se još može izneti pred sud. Mi verujemo da je i sam napor oko toga da se zločinici pronađu i izvedu pred sud razuman odgovor na taj masovni zločin države.
Da je krug počinilaca bio ranije proširen, verovatno bi više ljudi moralo da odgovora pred sudom. Da li vidite odgovornost sudstva za tako kasnu promenu pravnog koncepta?
Teško je paušalno kritikovati čitave generacije pravnika ili pravosuđe kao instituciju. Na kraju krajeva, u svakoj generaciji, pravosuđe kao deo društva, mora naći svoj odgovor na pitanja s kojima nas suočavaju ovi masovni državni zločini. Ali tačno je: ako je široki pristup ispravan, kazne su izbegli mnogi ljudi, koji su više zaslužili da budu izvedeni pred lice pravde od ljudi kojima sada možemo da organizujemo procese. Živi su samo oni najmlađi, koji su u vreme kada se sve to događalo imali najniže funkcije.
Centralna kancelarija postoji 60 godina. Posebno prvih godina je delom bila napadana kao izdajnička. Kasnije je kritika bila suprotna, zamerano je da ne radi dovoljno. Vi tri godine vodite ovu instituciju. Kako ocenjujete njen rad?
Moj bilans je pomešan. Već ste pomenuli poteškoće koje su povezane sa pravnim sredstvima i naravno, sa društvom. U pedesetim i šezdesetim godinama, važnija je bila integracija krivaca nego sveobuhvatno suočavanje s bliskom prošlošću. Čoveka može da deprimira to što nakon 60 godina ove institucije još uvek nije sve razjašnjeno, a pogotovu što nisu svi odgovorni mogli da budu izvedeni pred sud. Smatram ohrabrujućim to što su prave demokrate, a zatim pravosuđe, postepeno, a na kraju društvo, počeli da se bave ovim zločinima i što se do danas suočavaju sa ovim zadatkom.
Da li će uopšte ikada sve moći da bude razjašnjeno?
Ova institucija kao i tužioci i sudovi, može da radi samo dok su optuženi živi i sposobni za proces. Mi nemamo sveobuhvatni istorijski mandat za rešavanje zločina. I siguran sam da u preostalim godinama nećemo moći sve da obradimo pravnim sredstvima.
Šta mislite, da li će ova institucija obeležiti i 70. godišnjicu postojanja?
Optuženi trenutno imaju između 91 i 99 godina. Svake godine ih ima sve manje, ali mislim da još nekoliko godina možemo pripremati korisne preliminarne istrage. Ali kada će se ova institucija transformisati u mesto za istraživanja i informisanje, to je politička odluka ministra pravde koji je nadležan za ovu instituciju.
*Jens Romel od 2015. vodi Centralnu kancelariju sudskih organa Nemačke za istraživanje zločina nacionalsocijalista, sa sedištem u Ludvigsburgu. Posle preliminarnih istraga, kancelarija prosleđuje predmete odgovarajućem tužilaštvu. Osnovana je 1. decembra 1958. godine.