Vraćanje sa nemačke granice jedva da je moguće

Šef najveće nemačke opozicione partije, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Fridrih Merc zahteva da se smanji priliv novih podnosilaca zahteva za dodelu političkog azila u Nemačku, a mere koje predlaže su pravno sporne.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer iz redova socijaldemokrata (SPD), namerava da preispita više predloga. Zahteve podržava Savez gradova i opština. To je lobistička grupa nemačkih opština koje su zadužene za smeštaj podnosilaca zahteva za azil. Opštine se žale da su preopterećene. Savetovanje će se nastaviti naredne nedelje.

Veliki je pritisak na politiku da preduzme nešto. Jedan podnosilac zahteva za azil iz Sirije, koji je čekao da ga deportuju u Bugarsku, jer je ona prema Dablinskom sporazumu nadležna za njegov zahtev, ubio je nožem tri osobe u Zolingenu, a više njih teško ranio. Nedugo posle toga, na pokrajinskim izborima u Tiringinji i Saksoniji desničarski populisti i delom ekstremni desničari Alternative za Nemačku (AfD) bili su uspešni.

Zbog svega toga, brzo i odlučno delovanje ne zahtevaju samo demohrišćani (CDU i CSU), već i liberali (FDP) i Zeleni. Liberali i Zeleni su sa socijaldemokratama deo vladajuće koalicije.

Trenutno vraćanje sa granice?

Šef demohrišćana Merc zatražio je da se s nemačke granice odmah vrate oni ljudi koji su se u Nemačku uputili iz bezbedne treće zemlje, a nemaju vizu. Prema trenutno važećim pravnim propisima to je gotovo nemoguće. Ako čovek koji dođe na nemačku granicu zatraži azil, onda su nemačke institucije dužne da mu dozvole ulazak u zemlju i da preispitaju da li je Nemačka nadležna za mogući zahtev za dodelu azila.

Ako bi se, na primer, dokazalo da je ta osoba prvi put kročila na teritoriju Evropske unije ulazeći u Bugarsku, onda bi Bugarska bila nadležna za zahtev. Prema odredbama Dablinskog sporazuma, Nemačka onda može da zatraži od Bugarske da preuzme podnosioca zahteva. To mora da se obavi u roku od šest meseci, inače Nemačka postaje automatski nadležna za podnosioca zahteva.

Konstantin Hruška je stručnjak za azilantska pitanja pri Institutu Maks Plank za socijalna prava i socijalnu politiku u Minhenu. On ukazuje na to da je pretpostavka za vraćanje s granice pre svega sveobuhvatna kontrola svih granica. On objašnjava da već pojedinačne kontrole na granicama koje postoje sve do danas, već godinama nisu u skladu sa zakonskim odredbama. Prema zakonskoj regulativi unutar Evropske unije, te sporadične kontrole na granicama između zemalja članica mogu da budu samo vremenski ograničeni izuzetak, a ne pravilo.

„Najpre se mora pronaći osnova za granične kontrole, pre nego što se razgovara o vraćanju sa granica“, kaže Konstantin Hruška za DW.

Izbeglice s nemačko-austrijske granice vratiti u Austriju?

Prema Dablinskom sporazumu ni to nije moguće, jer je za podnosioca zahteva za dodelu azila nadležna zemlja u kojoj je prvi put stupio na tlo EU, a ne moguća tranzitna zemlja. Evropski sud je „Dablinske odredbe“ potvrdio u nizu presuda.

Nemačka granična policija može da sa granice vrati samo ljude koji ne žele da postave zahtev za dodelu političkog azila ili koji neće da budu priznati kao izbeglice.

Da li Nemačka može da proglasi „stanje opasnosti“ i zatvori granice?

Ako bi migranti ili podnosioci zahteva za azil masovno pohrlili u Nemačku, ona može da prijavi Evropskoj komisiji vanrednu situaciju, a Komisija onda preporučuje mere. U njih može da spada i generalno ponovno uvođenje graničnih kontrola, ali za ograničeni vremenski period.

Ako bi migranti u velikim grupama nasilno prodrli u zemlju, ti ljudi mogu da se bez daljeg preispitivanja potisnu sa nemačke teritorije. Samo tada ne važi individualno pravo na preispitivanje zahteva za dodelu političkog azila.

Da li Nemačka može da zabrani ulazak u zemlju pojedinim grupama kao što su Sirijci ili Avganistanci?

Stručnjak za problematiku azila Konstantin Hruška kaže: „Ne, i ne znam kako bi se to moglo opravdati. Pojedinačni teroristički akti Sirijaca ili Avganistanaca ne opravdavaju ni u kom slučaju odbijanje da se celim grupama kolektivno onemogući podnošenje zahteva za azil.“

Mađarska i Litvanija su nekom drugom prilikom pokušale nešto slično na svojim spoljnim granicama Evropske unije. Evropski sud je odbacio paušalno zatvaranje granice za određene grupe. Dakle, pravno ostaje na snazi pravo na individualno preispitivanje zahteva za dodelu političkog azila, koje proizilazi iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i Konvencije o statusu izbeglica Ujedinjenih nacija.

Jednostrano delovanje nemačke u Evropskoj uniji?

Nemačka bi mogla da se pozove na to što zemlje u koje su izbeglice prvo stupile na teritoriju EU, a to su Grčka, Italija, Španija, Hrvatska i Bugarska, ne ispunjavaju svoje obaveze iz Dablinskog sporazuma i ne brinu se o podnosiocima zahteva za dodelu azila, pa bi Berlin mogao takođe da ignoriše odredbe Dablinskog sporazuma i da vraća izbeglice sa svojih granica. Verovatno je takav i predlog demohrišćana. To bi međutim dovelo do velikih nesuglasica unutar Unije, a i tužbe protiv takve prakse bi imale izgleda na uspeh. „Ne može da se kaže – ako vi ne poštujete pravne odredbe onda ih ne poštujemo ni mi. odredbe Dablinskog sporazuma nisu međunarodni sporazum dve države već zajednički evropski projekat“, kaže Hruška.

Ima više smisla da se izvrši politički pritisak na zemlje u koje izbeglice prvo dolaze, kako bi one ozbiljnije shvatile svoje obaveze. Grčka, Italija i druge zemlje često navode da su preopterećene. A obavezujuća preraspodela izbeglica na ostale zemlje EU do danas nije sprovedena.

Rešavanje zahteva za dodelu azila izvan EU?

Cilj migracionog pakta u Evropskoj uniji je da se postupak rešavanja zahteva za dodelu azila izmesti u specijalne logore na spoljnim granicama Evropske unije.

To veoma liči na mađarski model. Mađarska već godinama prima zahteve za dodelu političkog azila samo na dva granična prelaza, postupak odlučivanja o zahtevu se odvija u tranzitnim zonama, pri čemu podnosilac zahteva uopšte ne ulazi u Mađarsku.

Neke države pokušavaju da izmeste postupak u zemlje izvan Evropske unije. Italija je formirala takav logor u Albaniji, koji će uskoro početi sa radom.

Za podnosioce zahteva koji avionom stižu na nemačke aerodrome, odavno postoje ti „eksteritorijalni“ procesi odlučivanja o njihovom zahtevu u tranzitnom području aerodroma. Odluka se donosi u roku od dva dana.

Promena prava na azil?

Demohrišćanski političar Torsten Fraj, kao i šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder zahtevaju da se ukine individualno pravo na azil. Prema njihovom mišljenju ono nije više u skladu sa savremenim svetom.

Da bi se to delotvorno sprovelo, Nemačka bi morala da isposluje odgovarajuću promenu u pravnoj regulativi Evropske unije. Osim toga, morala bi da povuče potpis sa Konvencije o statusu izbeglica pri Ujedinjenim nacijama. Ta konvencija, naime, sadrži individualno pravo na postupak u kojem se odlučuje o zahtevu za dodelu azila, kao i zabranu paušalnog vraćanja sa granica, ako u zemlji iz koje dolaze izbeglice njima preti progon ili nečovečni tretman.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku