Vojna inferiornost BiH
18. oktobar 2020.
BiH je sa svojim Oružanim snagama (OS) u "strategijskom debalansu" u odnosu na susede i nema moderna borbena sredstva za efektivno odvraćanje od bilo kakve bezbednosne pretnje.
"Zbog nedostatnog godišnjeg vojnog proračuna od oko 280 miliona maraka, Oružane snage BiH ne samo da ne mogu učestvovati u trci u naoružavanju koju nameću susedi, nego jedva preživljavaju", kaže vojno-politički analitičar Đuro Kozar.
On napominje da pored naoružanja i vojne opreme treba ceniti i moral i obuku te podseća da slabije opremljene, ali dobro uvežbane OS BiH učestvuju u mirovnim misijama u svetu "rame uz rame sa mnogo moćnijim armijama".
Ipak, razlike u količni i kvalitetu oružja između zapadnobalkanskih armija su očigledne.
Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja
Nekada je odnose vojnih snaga u regiji regulisao Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine. Taj je Sporazum precizirao kvantitet ofanzivnog oružja i druge vojne opreme a potpisnice se i danas uglavnom kreću u njegovim okvirima.
Analitičari ga, međutim, smatraju prevaziđenim.Potpisnice su Hrvatska koja je danas članica NATO, BiH koja je tada umesto zajedničkih Oružanih snaga imala dve vojne komponente - Vojsku Republike Srpske i Vojsku Federacije BiH i Savezna Republika Jugoslavija, tadašnja zajednička država Republike Srbije i Republike Crne Gore koja više ne postoji.
U razvoju odbrambenih mogućnosti, BiH nailazi na prepreke i u sistemu odlučivanja gde se zaštita "vitalnih nacionalnih interesa" često (zlo)upotrebljava za razne blokade. Dok srpsko-hrvatski zvaničnici u institucijama BiH, prvenstveno kadrovi SNSD-a i HDZ-a BiH, blokiraju zakonske izmene kojima bi se materijalno i kadrovski ojačale OS BiH i druge važne službe iz domena državne sigurnosti, susedi BiH nesmetano razvijaju svoje odbrambene sisteme, smatra vojni analitičar Nedžad Ahatović.
BiH bez operativne avijacije
"Hrvatska to čini u okviru NATO, a Srbija u saradnji sa Rusijom. U poređenju sa susedima, BiH zaostaje u ključnim segmentima vojne odbrane. OS BiH nemaju operativnu avijaciju. Srbija ima 14 MIG-ova 29 i određen broj starijih jurišnih aviona. Hrvatska se sprema da kupi 12 borbenih aviona poslednje generacije, a u naoružanju ima 12 starijih lovaca MiG-21", kaže Ahatović.
Govoreći o tenkovima u operativnoj upotrebi, Ahatović naglašava da BiH jedina u regiji ima tenkove zapadne proizvodnje, 47 zastarelih tenkova M-60 A3.
"Hrvatska ima 72 operativna tenka M-84, dok će Srbija sa ruskom donacijom od 33 tenka T-72B3 imati 290 tenkova prvog ešalona, dakle više operativnih tenkova od jedne Francuske", kaže Ahatović.
Žandarmerija kao paravan za vojsku
U vojno-sigurnosnom smislu, BiH ima problema i na unutrašnjem planu. Ova zemlja odnedavno je bogatija za još jednu vojno-policijsku jedinicu, Žandarmeriju u okviru MUP-a Republike Srpske.
"Teško je govoriti o nekoj koheziji unutar sigurnosnih struktura BiH kada je MUP RS-a formirao vojnu jedinicu (Žandarmeriju) u okviru svojih nadležnosti koja ima usku saradnju sa ruskim policijskim strukturama u oblasti obuke, doktrine i školovanja", kaže Ahatović.
Inače, naoružanje i vojna opema OS BiH su donacije prijateljskih zemalja SAD, Velike Britanije, Turske i još nekih država, podseća Đuro Kozar.
"Čim su 2006. formirane OS BiH, Amerikanci su nam donirali 45.000 automatskih pušaka M-16 sa municijom kalibra 5, 56 i tim puškama se koriste pripadnici tri pešadijske brigade i brigade za podršku. Nedavno su nam Britanci donirali tri vojne ambulante. Donacije dobijamo od prijatelja koji cene našu vojsku i njen doprinos jačanju mira u svetu", kaže Kozar.
Uzdati se u međunarodnu zajednicu?
On veruje da BiH ne treba da bude zabrinuta za svoju suverenost i teritorijalni integritet, uprkos intenzivnom naoružavanju suseda.
"Dok su ovde jedinice EUFOR-a i Štab NATO koji svakodnevno prate situaciju i u slučaju težeg oblika kršenja mira za 48 sati mogu angažovati vojne snage koje bi brzo uspostavile mir i odvratile potencijalne agresore, BiH ne bi trebalo da bude zabrinuta", kaže Kozar.
Kozar podseća i na nedavnu združenu vežbu EUFOR-a "Brzi odgovor 2020" koja je ovih dana održana u oba entiteta BiH i u kojoj su "bez kompleksa inferiornosti" učestvovali i pripadnici OS BiH.
Kako BiH trenutno nije u vrhu prioriteta međunarodne zajednice, eventualna odluka o raspoređivanju dodatnih NATO ili evropskih snaga u BiH bi mogla biti upitna.
"BiH se mora osloniti prvenstveno na svoje odbrambene kapacitete koliko je god to moguće. Zato je unutrašnji politički konsenzus ključ stabilnosti kako BiH tako i regije", kaže Nedžad Ahatović i upozorava da je svako podrivanje ustavnog poretka BiH i njenog evroatlanskog puta "sigurnosna pretnja koja bi mogla uzdrmati temelje Evrope".