Više migranata – više nasilja?
5. maj 2018.
Kako prenosi Forsa, vređanje i psovanje nastavnika kao i pretnje predstavljaju najčešći vid nasilja i zabeleženi su u 59 odsto srednjih škola ne računajući gimnazije, u 46 odsto osnovnih škola i u 33 odsto gimnazija. Fizički je napadnuto 32 odsto direktora ili drugih osoba iz uprave osnovnih škola, 12 odsto njih u svim srednjim školama osim gimnazija i četiri odsto direktora ili članova uprave gimnazija.
Nekim vidom nasilja je tako pogođeno ukupno 45.000 nastavnika u ukupno 1.200 škola. Pored „klasičnog“ nasilja, u petini svih škola je zabeležen i kiber-mobing, dakle napadi preko interneta ili društvenih mreža.
- pročitajte još: Migranti dolaze sa mačo-kulturom
S druge strane, sindikat nastavnika Savez za obrazovanje i vaspitanje (VBE) sproveo je svoju anketu u nemačkim školama, prema kojoj je u bezmalo svakoj drugoj školi tokom proteklih pet godina bilo nasilja nad nastavnicima. Vinovnici su bili kako đaci tako i roditelji. Prema VBE, koji ne pominje broj ispitanih škola, verbalno nasilje prema nastavnicima je zabeleženo u 48 odsto škola, fizički napadi – u 26 odsto škola.
Vinovnici: migranti?
Sindikat VBE je posle svoje ankete poslao vladama svih nemačkih saveznih pokrajina dopis u kojem je tražio od njih da iznesu svoje statistike o broju napada na nastavnike. Četiri ministarstva uopšte nisu odgovorila, a pet njih je odgovorilo da ne vodi nikakve statistike o tome. Ostali su odgovorili nekim podacima ili procenama koje nemaju statistički karakter a iz jedne pokrajine je stigao odgovor: „Radi se samo o pojedinačnim slučajevima.“
- pročitajte još: Nasilje protiv Jevreja? To mora stati!
Šef sindikata Udo Bekman je na to medijima izjavio da se pita „odakle nekima takva samouverenost u oceni?“
U svakom slučaju, jasno je da su razmere nasilja nad nastavnicima velike. Ko su vinovnici tog nasilja? Volfgang Kindler, nastavnik i pisac više od dve decenije aktivan u projektima prevencije nasilja, o tome je za radio WDR5 rekao:
„Naravno da su u pitanju određene grupe, ali imamo problem kada to javno kažemo. Uzmimo primer škole Ritli u Berlinu, koja je upravo angažovala službu bezbednosti, istu koja je već angažovana u osam škola u berlinskom naselju Nojkeln – to su uvek grupe u kojima je veliki udeo migranata. Nažalost imamo problem da deca migranata češće pribegavaju nasilju od drugih. O tome se premalo diskutuje. Isto je i sa roditeljima, mnogo češće nastavnike napadaju roditelji migranti.“
„Opštedruštveni fenomen“?
Na pitanje: zašto se o tome javno ne diskutuje? – Kindler odgovara: „U Nemačkoj imamo određene tabue. Ako to javno tematizujem, odmah važim kao desnoradikalan, ili kao nacionalista ili kao rasista, mi imamo određenu lošu tradiciju i svako pominjanje stranih grupa važi kao rasizam. I sada imamo problem jer su političke partije vrlo dugo izbegavale da o tome javno diskutuju.“
- pročitajte još: Kako (ne) treba izveštavati o nasilju nad ženama
Šef sindikata VBE Udo Bekman, međutim, poriče da su deca iz migrantskih porodica nasilnija od druge dece. On, doduše, dodaje da može biti konflikata ako neki osnovac iz „drugog kulturnog kruga u svojoj roditeljskoj kući nije naučio da bude načisto sa ulogom žene pa zato pokazuje manje poštovanja prema nastavnicama“, ali za njega je sve više nasilja „opštedruštveni fenomen koji ni u kom slučaju ne potiče prevashodno od ljudi sa migrantskom pozadinom.“